Србија

Медицински део тражи ЗАТВАРАЊЕ НА 7 до 14 ДАНА, али једна ствар је кључна без обзира на све

Ригорозне контроле поштовања мера, онлајн настава за средњошколце и старије разреде основаца, рад од куће у оним фирмама где је то могуће, онлајн састанци, обавезно ношење маски у затвореном простору, забрана манифестација – мере су које могу дати резултат, став је већине лекара.

Део набројаних мера и јесте на снази – онлајн наставу наставиће да похађају средњошколци и наредне недеље, док то исто од сутра очекује и старије основце. Рад од куће у оним колективима где је то могуће препорука је од почетка епидемије, манифестације се неће одржавати, док комунална милиција ради свој посао. Уз све ове мере, неопходно је наставити и с вакцинацијом, али је појединачна одговорност неопходна, сматрају стручњаци.

За Кризни штаб протекла недеља била је бурна, здравље или економија, и да ли заправо може и једно и друго, уз мало добре воље и одговорности становништва? У току је и други “закључани” викенд, када су од петка у 21 до сутра у шест затворени сви угоститељски објекти и продавнице сем продавница прехрамбених делатности, апотека и бензинских пумпи.

Епидемиолози из медицинског дела Кризног штаба у протеклим данима нису крили своје мишљење да је потребан дужи временски период да би се видео ефекат, а према сазнањима “Блица”, мере ће можда бити и пооштрене у наредним данима, што ће се знати након првог наредног Кризног штаба.

ПОД МЕРАМА ОД 10 ДО 14 ДАНА

Према одлуци Владе, у току овог викенда затворени су сви угоститељски објекти (кафићи и ресторани), све продавнице (осим продавница прехрамбене делатности), козметички и фризерски салони, салони лепоте, кладионице, коцкарнице, дечје играонице, теретане, спортски објекти… Како је речено, медицински део Кризног штаба, међутим, захтевао је мере које ће се односити на наредних 14 дана, што је био и став лекарског дела да је потребан дужи временски период.

– Ми смо у ситуацији када више немамо избора, морамо неке мере да предузмемо да би нам опстао здравствени систем – рекао је др Предраг Кон, гостујући на ТВ Прва заједно са замеником градоначелника Гораном Весићем.

Упитан да ли нам је потребно дуже закључавање, др Кон је рекао да је сада минимум 10 до 14 дана да будемо под мерама, јер је вирус сада толико око нас, да је немогуће зауставити га без драстичних мера. Др Кон је нагласио да ако би сви поштовали правила – маска, дистанца, хигијена, овако драстичне мере нам не би биле потребне, као и да је једини излаз из целе ове ситуације масовна вакцинација. Весић је, пак, истакао да ако би се поштовале мере, било би довољно да су само оне на снази.

– Ако не ради економија, неће бити пара за вакцине, тако да ако не ради економија, неће бити јавног здравља – сматра Весић.

Инфектолог проф. др Жарко Ранковић каже за “Блиц недеље” да на основу искуства у протеклих годину не очекује да мере дају неке значајније резултате те да је потребна оштрија казнена политика, али подвлачи да је то његово лично мишљење и да је у питању домен епидемиологије.

– Лично сматрам да ове мере неће дати неке значајне резултате. Ригорозна контрола мера, онлајн настава од петог до осмог основне школе и у средњим школама, мере у јавном превозу, пијаце, тржни центри. Оштрија казнена политика. Опет подвлачим, нисам довољно компетентан, ово је мој лични став на основу искуства у ових годину дана и података шта се дешавало у земљама које су имале мере у виду “закључавања” – каже професор Ранковић.

СТВОРИТИ ПРОСТОР ЗА БРЖУ ВАКЦИНАЦИЈУ

Епидемиолог Радмило Петровић истиче да се мере морају пооштрити на дужи период како би се отворио простор за бржу вакцинацију, те да би оне у трајању од неколико недеља а не дана, које предлаже и медицински део Кризног штаба, могле да помогну.

– То није довољно времена да се сузбије вирус, али би могла да се убрза вакцинација и до три пута. Ми имамо нешто више од 660.000 особа које су примиле и другу дозу вакцине, а вакцинација је завршена тек када неко прими обе дозе. Тек три до четири недеље после друге дозе стиче се имунитет и тада може да се говори о смањењу фреквенције вируса. А овде говоримо о око 10 одсто становништва, што није довољно – објаснио је доктор Петровић гостујући у Београдској хроници.

Како је појаснио епидемиолог, он сматра да мере које предузимамо, маска, дистанца, дезинфекција руку и простора, не могу значајно да утичу на криву епидемије, наводећи да је вирус и даље непредвидив.

– Осим капљично, он се шири и ваздухом, због тога је неопходна вакцинација. У природи је вируса да стално мутира и тражи простор за даље ширење. Британски сој је много инфективнији и он полако почиње да доминира. Док год вирус постоји, било где, представљаће претњу. Мора да буде координације и заједничког деловања против вируса – објаснио је епидемиолог.

Шеф канцеларије Светске здравствене организације у Србији др Маријан Ивануша у разговору за “Блиц” поводом годину дана борбе против вируса корона изјавио је да се вирус не предаје, те да још нема прецизног одговора када ћемо одјавити епидемију, да очекујемо лакшу другу половину године од претходне, међутим, развој ситуације ће зависити од ширења нових типова вируса и доступности ефикасних вакцина.

– Разумем и људе, уморни су, свако на свој начин. Треба бити свестан да је за нормализацију потребно време, треба пре свега бити дисциплинован како би се смањила циркулација вируса, обавила имунизација, а онда полако кренути ка опоравку – рекао је он.

Како додаје шеф СЗО у Београду, оно што никако не треба заборавити јесте да вирус и даље циркулише и да је дисциплина потребна баш као на почетку, а посебно сада, када је почела вакцинација и људи почињу да се опуштају.

“Треба да се плашимо ковида као вариоле вере”

Доктор Петровић се подсетио периода вариоле вере када су, како каже, људи сами трчали да се вакцинишу.

– Да није било епохалног открића Џенера и вакцине против вариоле вере, ми бисмо и данас умирали. Страх је био толики да нису били потребни ни позиви, сви су трчали да се вакцинишу. Ми се не плашимо овог вируса јер је смртност 1 до 3 одсто, али требало би да се плашимо јер оставља тешке последице на оне који су га прележали – закључио је епидемиолог Радмило Петровић.

Извор: Блиц