Свако ко има пса, па и мачку, има две обавезе према свом љубимцу – да га чипује, па самим тим упише у регистар, и да га вакцинише. Уколико то не уради, казне се крећу од 5 до 50 хиљада динара, а контролу врши комунална милиција, градска, али и републичка инспекција.
За проверу паса које власници изводе на улицу задужене су градске службе. У складу са актима које донесе град или нека општина, комуналне службе могу да провере да ли сте пса ког шетате чиповали или вакцинисали.
Међутим, инспектори могу да вам дођу и на врата стана или куће, а када је у питању републичка Ветеринарска инспекција, то се ради по пријавама.
– Ветеринарска инспекција не врши „проверу“ власничких паса на улицама и парковима, јер то контролишу комуналне службе (комунална полиција и/или инспекција) градова и општина, у складу са донетим актима локалних самоуправа. Провере у стамбеним просторима се обављају скоро искључиво по пријавама грађана, јер ветеринарска инспекција нема у плану инспекцијског надзора обиласке власника паса и мачака „од куће до куће“ – објаснили су нам у овој служби.
Ипак, постоји и могућност да поступе према обавештењима ветеринарских служби које прате стање на терену.
– Ветеринарске организације које спроводе годишњи план програма мера здравствене заштите животиња, које спроводе активне надзоре здравственог стања животиња, обавештавају ветеринарску инспекцију о могућим неправилностима код држалаца кућних љубимаца, након чега ветеринарски инспектори решењем налажу отклањање тих неправилности (обележавање, вакцинација и сл.).
Нема прекршајног налога
– У складу са надлежностима ветеринарске инспекције, контролише се обавеза власника везана за обележавање и регистрацију кућних љубимаца, као и вакцинацију против беснила у складу са Правилником – једном годишње. Казне се крећу у распону од 5.000- 50.000 динара – објаснили су нам.
Самим тим што цена казне није одређена „фиксно“, предмети завршавају код судије за прекршаје.
– Ветеринарска инспекција не „пише казне“ несавесним власницима, јер у Закону о ветеринарству нема могућности издавања прекршајног налога, већ подноси захтеве надлежним судијама за прекршаје. Централна евиденција о поднетим прекршајним пријавама за овакву врсту незаконитости, се не води. Прекршајне налоге може да изда комунална полиција или инспекција – објаснили су нам у инспекцији.
Све ово важи и за маце
Можда није уобичајено, али и мачке би требало уписати у регистар, чиповати и вакцинисати.
– Правилник се односи на „кућне љубимце“, дакле и за мачке, како за вакцинацију против беснила тако и у делу обележавања и регистрације животиња – објашњавају уветеринарској инспекцији.
Ипак, када је упитању беснило, можемо бити задовољни постигнутим резултатима. Ова болест је стављена под потпуну контролу.
– Урбано „градско“ беснило не постоји деценијама уназад. У последње 2 године, нема позитивних налаза ни код дивљих животиња (у 2017. и 2018. само по 1 случај), што се може објаснити успешном акцијом оралне вакцинације дивљих месоједа. Орална вакцинација је планирана и за наредне године – објаснили су у Ветеринарској инспекцији.
А како изгледа орална вакцнација, можете прочитати у нашем посебном тексту на ову тему. Нема иглица, нити опасности, а животиња се намами да вакцину поједе умотану у сласни мамац (бисквит). Међутим, оно што је њима сласно, људима је и те како одбојно – мамац има изузетно непријатан мирис – комбинацију покварене рибе и леша у стању распадања.
Ипак, ако се и сретну са овом вакцином у природи, што је реткост, не морају да брину, јер оне нису отровне. Ако ипак додирну сам садржај вакцине црвенкасте боје, требало би добро да оперу и дезинфикују руке.
Фото: Pixabay.com
Извор: Еспресо / Телеграф
