Свештеник је објаснио како је незнајући да је бројаницу изгубио, она сасвим случајно пронашла поново пут до њега
Да су чуда могућа, потврђује нам прича свештеника Ненада Андрића. Протојереј-ставрофор објашњава “чудесни пут” бројанице из Светог Манастира Грачанице са Косова, коју му је монахиња поклонила јер се помолио за њеног болесног оца.
Монахиња Сара је свештенику Ненаду даривала велику бројаницу коју су лично исплеле од вуне монахиње грачаничке, и то је за њега како каже, био посебан дар.
– Прошле године, монахиња Сара из светог манастира Грачанице са Косова позвала ме је да се помолим Светом Нектарију за њеног оца који је лежао на ВМА у Београду. Чула је да тих дана идем на острво Егину, где се налазе мошти овог великог исцелитеља и зато ме је позвала.
Наравно, као и свима који ме замоле за молитву, прихватио сам по својој свештеничкој, а и људској обавези да то испуним. Монахиња Сара ми је заузврат даривала велику бројаницу од 150 чворова за Богородичино правило. Бројаницу су лично исплеле од вуне монахиње грачаничке, што је за мене био посебан дар – наводи он.
Након тога је незнајући да је бројаницу изгубио, она сасвим случајно пронашла поново пут до њега.
– Једног јулског дана, у „наш“ породични стан дошао је члан Богомољачког покрета из Ваљева, брат Чедомир Матић. Увек нам је драго када нас он посети, па се саберемо око њега сви у породици.
Казао је да се враћао братом од пријатеља, и да им је испред пекаре пришао пас луталица, држећи у устима велику бројаницу. Држао ју је као да је дресиран. Пришао је њима двојици, стао им испред ногу и спусти бројаницу. Подигао главу и умилно их погледао. Узели су неоштећену бројаницу, опрали и осушили – испричао је
Ненад и његови укућани су затражили да виде бројаницу, сложивши се да је право чудо да пас није растргао бројаницу и да ју је баш испред њих донео.
– Сутрадан долази брат Чедомир, још није ни сео за сто – вади да нам покаже бројаницу коју му је добри пас донео пред ноге. Како је извади из џепа, ја му је истргох из руке и узвикнух: „Е, ово је моја бројаница, Косовска. Монахиња Сара ми послала из Грачанице!“
Тек онда сви схватисмо – и брат Чеда и моја породица – да је ово право чудо. Да шарени пас луталица донесе бројаницу, која је мени испала из мантије – највероватније испред пекаре када сам улазио у њу, у моменту када сам новац за погачу вадио те вечери.
И ова света Косовска бројаница је и сада код мене, више се од ње не раздвајам. Бог није дао да бројаница са Косова из свете Грачанице пропадне, јер су је плеле монахиње, пуне љубави и уз молитву. Верујем чврсто, и цело је Косово изаткано љубављу наших предака и увек ће бити наше, ма колико покушавали нељуди да га отимају и растргну, наше је – српско! – закључио је протојереј-ставрофор.
Извор: Телеграф.рс
