У ноћи између суботе и недеље почиње летње рачунање времена, што у пракси значи померање казаљки на сату за један сат унапред, тачније са два на три сата ујутру.
Иако се ова вест неће допасти спавалицама, добра ствар која ће свима пријати после зимске монотоније јесте што ћемо дуже уживати у светлости дана.
Међутим, ове промене захтевају и прилагођавање организма јер тегобе, попут поремећаја сна, нису неуобичајене.
На промене времена мање-више реагују сви, а ово су неки од начина како да ову промену што „безболније“ премостимо.
Приуштите сан
Уморан човек осетљивији је на све, па и на промене времена. Зато је здрав сан веома важан за наш организам. У сну се луче супстанце које снижавају ниво хормона стреса, регулишу крвни притисак, јачају све одбрамбене механизме.
Важно је да легнете пре поноћи и спавате осам сати. Ако патите од несанице, покушајте да решите проблем вежбама дисања, које су свакако здравије од лекова.
Будите физички активни
Дугорочно гледано, редовна физичка активност јача организам и помаже му да лакше издржи разне напоре и промене, па и временске. Зато је важно континуирано вежбати, и то најмање три пута недељно.
Свеж ваздух прија
Свакодневно проводите неко време на свежем ваздуху јер је то одличан начин да се спрече интензивне реакције на промене времена.
Шетња по парку, по сунчаном времену, поправља расположење и даје енергију.
Уносите што више витамина
Да бисте лакше поднели температурне осцилације, пређите на лагану храну, а смањите употребу соли и зачина или их потпуно избаците из употребе. Једите што више свежег воћа и поврћа, а избегавајте црвено месо.
Пијте довољно течности, и то чајеве, природне сокове и воду.
Европа је претходних година најављивала укидање летњег и зимског рачунања времена, односно померање сата, а образложење је било управо здравствене природе.
Европски парламент је прихватио укидање сезонског времена 26. марта прошле године када је ова одлука требало да почне да се примењује, али до тога још увек није дошло.
Иначе, зимско време је, заправо, стандардно време, док је привремени прелазак на летње рачунање времена уведен 1916. године у Немачкој и у државама које су биле њене савезнице у Првом светском рату.
Иначе, на дан пролећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земља поседује атмосферу, која привидно уздиже сунце изнад хоризонта, објашњавају у Астрономском друштву „Руђер Бошковић“.
Извор: Блиц
