Здравље

Добила сам корону пет недеља после ревакцинације, а реченица докторке у ковид болници заувек ће ми ОДЗВАЊАТИ У ГЛАВИ

Позитивни сте.

Већ годину дана цела Србија стрепи од ове реченице, а ја сам је чула онда кад сам јој се најмање надала – пет недеља од ревакцинације. Претпостављала сам већ да ће сценарио бити такав. У то време већ нисам осећала мирис и укус, али ме је држао трачак наде да ме је заобишао вирус од којег стрепи цела планета.

Али, кренимо редом.

Чим се појавила вест да ће у Србији бити доступна вакцина против короне, нисам имала дилеме око тога да ли ћу стати у ред да је примим. Било ми је важно сазнање да захваљујући њој, иако се заразим, нећу завршити на респиратору, а било ми је јако битно и да допринесем колективном имунитету и тако бар на неки начин сачувам родитеље који су нарушеног здравља. Зато сам заједно с колегама из редакције одмах по доласку вакцине примила цепиво. И поред тога нисам “спустила гард”, наставила сам да се чувам, носила сам маску, прала руке, дезинфиковала све што треба…

Онда сам једног дана, пет недеља од ревакцинације, прво осетила малаксалост, бол у грудима и благу тахикардију. Сећам се да сам колегиници рекла да иначе нисам хипохондар, али да се осећам веома чудно и да ми је све сумњиво. Обе смо се насмејале, и одмахнуле руком: “Ма, није то ништа!” Онда су исте вечери почели да се ређају већ озбиљнији симптоми, један по један, нос ми је био запушен, болели су ме синуси, имала сам јаку главобољу и костобољу која ме је јако исцрпљивала. Све то ме је оборило у кревет, а ја сам и даље била убеђена да је у питању тек обична прехлада. Ипак, црв сумње ми није дао мира, а нарочито након што је топломер показао да имам температуру, и то 39! Урадила сам кућни тест, други дан од симптома, али је био негативан. Сећам се да сам се нашалила и супругу рекла да је ово био први тест који сам урадила, а који је био негативан.

Морам да признам и да сам тих првих дана била баш тврдоглава, и одбијала наговоре породице да идем да се тестирам. Четврти дан ми је већ било чудно што не осећам мирис, ни укус хране. Е, онда сам већ почела да паничим, почела сам да миришем све по кући, парфем, чинију са кафом, сапун… Анкетирала сам укућане, приносила све њиховом носу, а обесхрабривало ме је када би сви на моје питање “осећаш ли како мирише ово”, одговарали са “да”.

Шта ме је на крају отерало код доктора?

Температура која три дана није одустајала, костобоља и бол у грдима који је бивао све јачи. У ред испред ковид амбуланте сам стала у пола 11 увече, а пред докторку сам стигла тек у шест ујутру. Када је на крају стигао позитиван тест, дала ми је антибиотик и витамине и послала ме на кућно лечење. И дан-данас ми у ушима одзвања реченица којом ме је испратила из ординације: ”Ко зна шта би било да се нисте вакцинисали.”

У неверици сам се после тога забаракадирала у собу, а уследили су забринути позиви родитеља, породице, пријатеља. Ћерка (15) и син (10) су били уплашени, син није издржао, морао је да уђе код мене у собу, сузних очију ме је тихо питао: “А можеш ли ти да умреш од короне?”. Плашиле су га информације које је последњих месеци слушао, ко је све изгубио битку са овим вирусом. Досетила сам се и показала на хрпу таблета које су биле поред мене, и нашалила се: “Ма какви, погледај са којим оружјем су ме све доктори опремили”.

Наредних десет дана корона ме је приковала за кревет. Сваки покрет ми је представљао напор, кашаљ није одустајао, мирис и укус се нису враћали… Попила сам две туре антибиотика, а пошто ми се температура вратила, и трећу. Рекли су ми и да имам типичне симптоме британског соја, а доторка је одлучно одбила мој предлог да почнем да радим од куће ако се будем осећала боље. “Треба вам одмор, опоравак је најважнији”, била је неумољива.

Живнула сам десети дан од симптома, а погодило се да ми се тада коначно вратио мирис, и укус. Четрнаести дан сам изашла из изолације, и мало помало се враћала редовним активностима. Дан по дан сам са мање умора обављала све оне ствари које ми пре короне ишле као од шале, попут усисавања или пењања уз степенице.

Цело ово искуство утицало је на то да родитеље, који су били скептични, наговорим да се вакцинишу. И не само то, да ценим мале-велике ствари, попут мириса прве јутарње кафе, укуса ванил крема омиљене кремпите, и најважније – то што могу коначно да загрљм најдраже људе око себе.

Ко зна шта би било да се нисам вакцинисала.

Искуство наше колегинице Данијеле Луковић са короном после друге дозе вакцине јасно указује на чињенице које лекари још од самог почетка вакцинације наглашавају: да, могуће је после вакцине заразити се корона вирусом, јер ниједна вакцина не штити 100 одсто, али не развијају се теже форме болести и нема трагичних исхода. Велико истраживање које је Блиц недавно објавио, а које је урадио тим под руководством Дејана Баскића, професора на Медицинском факултету и специјалисте микробиологије, показало је, између осталог, да је вакцинисаних у болници три недеље после друге дозе само 0,02 одсто, а да је пнеумонија три пута ређа већ после прве дозе вакцине.

Извор: zena.blic.rs