Замолио ме је да остане анониман и да га јавности представим као пријатеља, без икаквих даљих детаља нашег “пријатељства”.
Пише: Зоран Кесић (оригинално објављено на порталу окружење.нет):
Забринут је за своју и безбедност своје породице и то, рекао бих, са правом.
Здраворазумски опрез не чини га, међутим, ништа мање херојем.
Сама одлука да ми достави материјале (управо тако их је звао у неколико мејлова које ми је написао покушавајући да ме убеди да није један од хиљада чудака са “јако важном причом која би нам могла бити занимљива”), чини га истинским јунаком, ликом за којим вапе филмски сценарији.
Само што ово није филм.
У филму би ме, вероватно, одмах заинтересовала порука која ми је стигла од пријатеља.
У стварности му је требало неколико недеља упорности да га коначно удостојим пажње.
А када се то коначно десило, више није било назад.
Мој пријатељ запослен је у јавном предузећу, председник је општине, ради у фабрици, новинар је локалног листа, тужилац је, судија и адвокат.
Такође је редом: фудбалер прве лиге, професор математике у средњој школи, секретарица је, директорка приватне фирме и власница ресторана.
Да, мој пријатељ је и пријатељица.
Владика је, навијач је, певачица је, глумица и возач неког буџе.
Све је то и ко зна шта још све.
Мој пријатељ је свашта видео и чуо, свакодневно сведочи корупцији, лоповлуку, уцени, мобингу, превари, проневери, манипулацији…
И није једини.
Сви у његовој фирми, клубу, комори, канцеларији, парохији, општини, салону….такође су упознати са тим шта се ради и како се ради, заједничка је то тема али кад нико не чује и у пола гласа.
Подразумева се да нико неће да писне.
А и да писне, коме ће да писне?
Медији у рукама власти затворени су за мог пријатеља, а оно мало критичких медија ионако је одавно проглашено страним плаћеницима и домаћим издајницима чији је једини циљ изазивање хаоса и рушење легитимно изабране власти.
Ако би и писнуо, његов писак био би проглашен још једном лажи, а пријатељ би потом као декларисани лажов био прогнан са посла, осрамоћен, баш као и његова породица и убијен у појам.
Па ти писни.
И зато мој пријатељ жели да остане анониман.
Материјали које ми је послао, међутим, вапе за публицитетом.
Желе на насловне стране, захтевају специјалне емисије, под хитно хоће у главну тему и у домове свих грађана.
Оно што ми је доставио пријатељ, сви ти видео снимци, тонски записи, фотографије и документа – довољни су да се ова земља за мање од 24 сата окрене наглавачке, да сав прљав веш пробије на светло дана и да просто буде немогуће угасити толико пожара.
Наравно, сада када сам јавно открио да поседујем материјале и доказе који ће означити крај ове власти, ја сам у проблему.
Сваки час очекујем да ми неко закуца на врата, претресе стан, заплени лап топ, а мене приведе на информативни разговор у полицију (у бољем случају) или у викендицу у околини Београда (у горем).
Срећом, ја сам новинар Јужних вести, колегиница са Н1 и уредник КРИК-а. Ја сам репортер јутарњег програма Радио Телевизије Србије коме је прекипело, ја сам водитељ на Пинку који не може више да буде послушни идиот, ја сам тв редитељ и пустићу усред ријалити програма на Хепију материјал који ми је доставио пријатељ.
Мало теже ће богами да ме ућуткају кад ме има толико, кад сам на све стране и кад ме има све више и више.
Локални хероји, узбуњивачи, људи којима је дозлогрдило да гледају и трпе неправду, али и пацови који беже са брода па спас виде у могућности да “44. пређу у партизане” и тиме купе опрост греха или бар добију блажу казну, сви они излазе са материјалима.
“Немогуће да је све било оволико корумпирано, лажно и труло”, гледа публика у неверици.
“Како смо све ове године били слепи код очију”, пита се народ.
“Има ли и једне ствари која је била искрена, истина и чиста”, констатује грађанин док покушава да сагледа огромну количину материјала мог пријатеља.
У филму се све дешава и решава у једном дану.
Јер природа материјала је таква да након објављивања ништа не може и неће остати исто.
Само што ово није филм.
Потрајаће мало дуже, али знате како, права пријатељства граде се годинама.
А ја волим да имам пријатеље.
Пуно пријатеља.
Извор: Okruženje.net
