Регион

МЕДИЈИ БРУЈЕ! Незванични папир уздрмао регион: Рат на помолу?

Наводни словеначки нон-папер којим се предлаже комадање БиХ није једини такав документ који кружи Европом.

„Потребно је да Брисел јасно дигне глас“, рекао је за DW Кристијан Шварц-Шилинг, бивши високи представник у БиХ.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Пандемија у Босни и Херцеговини однела је у односу на број становника више живота него у скоро било којој другој земљи у Европи, писао је берлински „Тагесцајтунг“ у чланку. Већ ова чињеница требало би да усмери нашу пажњу на Западни Балкан. Али тренутно се чини да је ЕУ забављена собом.

Док се БиХ бори с пандемијом, неуспелим програмом Ковакс и сопственим политичарима, за Брисел је отишло неколико такозваних нон-папера о региону.

Ради се о незваничним документима, сачињеним да тестирају политичке предлоге.

Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман представио је крајем марта у Бриселу документ који су потписале Словенија, Мађарска, Бугарска, Грчка и Кипар, а којим Хрватска жели углавном да „помогне“ БиХ на путу у ЕУ.

Тим папиром хрватска владајућа ХДЗ подржава напоре сестринске странке ХДЗ БиХ да промени изборни закон тако да се одржи блокада БиХ као државе, а Загреб има утицај на доношење одлука.

У том нон-паперу се на први поглед не препознаје да би промене закона отвориле пут стварању трећег ентитета у БиХ и, у коначници, његовом припајању Хрватској.

Такав документ изазвао је незадовољство многих.

Мануел Зарацин, посланик немачких Зелених, поставио је упит Влади у Берлину и добио задовољавајући одговор: „Савезна влада се залаже за територијални интегритет Босне и Херцеговине, са постојећим ентитетима.“

Мирни распад?

Члан Председништва БиХ Жељко Комшић, босански Хрват којег ХДЗ у БиХ и Хрватској не прихвата, послао је сопствени папир као одговор почетком априла.

У том документу он истиче, према његовом мишљењу, „нејасну политику ЕУ, која је под снажним утицајем Хрватске и тамошње владајуће странке ХДЗ, као и недостатак неутралности делегације Европске уније у БиХ“.

Комшић је указао на мешање Србије и Хрватске у унутрашње ствари БиХ као и на притисак Русије због аспирација БиХ за улазак у НАТО.

Он позива на активнији ангажман ЕУ и помоћ у деблокади државних институција, иначе ће, како је нагласио, ситуација у земљи још више ескалирати.

Међународна заједница у БиХ промптно је реаговала и позвала политичке актере да престану са шпекулацијама и не стварају непотребне напетости.

Пре само неколико дана Жељко Комшић потврдио је да је председник Словеније Борут Пахор приликом недавне посете Сарајеву 5. марта рекао тројици чланова Председништва БиХ да је у ЕУ све више гласова који позивају на довршетак распада Југославије. Пахор је наводно питао да ли је могућа „мирна дисолуција“ БиХ.

Према Комшићевим речима, он и Шефик Џаферовић, бошњачки члан Председништва, рекли су да мирно раздвајање није могуће, док је Милорад Додик изразио супротан став. Није новина да Додик заступа такво мишљење.

Могло бисмо да се запитамо зашто једна тако важна информација тек сада излази у јавност? Један од вероватних разлога је да је у оптицају још један нон-папер о „нерешеним националним проблемима Срба, Албанаца и Хрвата“ након распада Југославије. Премијер Словеније, Јанез Јанша, добар Орбанов пријатељ, очигледно је у фебруару незваничним каналима, послао такав документ председнику Европског савета Шарлу Мишелу. Јанша, међутим, пориче да је аутор документа.

Тај наводни нон-папер, који је ове седмице објавио један словеначки портал, предвиђа пре свега наставак националистичке политике Србије и хрватске ХДЗ према БиХ. Према неким информацијама, део документа је написан чак у Будимпешти, али у Бриселу га називају „словеначким папиром“.

Рат?

Документ је изазвао пометњу јер се у њему предлаже настанак великих Србије, Хрватске и Албаније.

Бошњацима би остао мањи део БиХ.

Није чудо да су се противници такве идеје гласно побунили, чак се помињу и оружани сукоби.

У документу се говори о „тихој процедури“, то јест да се далеко од очију јавности у региону и међународној заједници опипава пулс за такву идеју.

Застрашујуће је што су неки у међународној заједници учествују у таквом „тихом“ саветовању.

Да ли је потпуно заборављено да је у БиХ стравични рат избио управо због сличних планова?

Јанша није директно оповргао наводе. Нагласио је да Словенија „озбиљно тражи решења за развој региона као и за европску перспективу Западног Балкана“, али да то ометају тврдње којима се словеначки нон-папер повезује са ранијим плановима поделе БиХ.

Председник Словеније Пахор није коментарисао наводни документ премијера Јанше, али је из његове канцеларије саопштено: „Председник Пахор редовно упозорава на опасност идеје распада Босне и Херцеговине и редизајна граница на Западном Балкану. С обзиром на забринутост због ових идеја, он је током посете Сарајеву у марту питао сва три члана Председништва БиХ шта о њима мисле“.

Пахор је у наступу на словеначкој ПОП ТВ рекао да је након повратка из БиХ још више уверен да се ЕУ суочава с „неугодном ситуацијом у којој неће моћи да преко ноћи донесе одлуку о будућности Западног Балкана, а ипак ће морати да делује брзо“. Уколико се отеже, додао је Пахор, „свашта се може десити на Западном Балкану, можда чак и уз употребу силе, па ћемо опет гледати крвопролиће“.

САД и ЕУ рекли своје

Америчка амбасада у Сарајеву одговорила је на планове из словеначког папира јасним саопштењем у којем се позива на Дејтонски споразум.

„Босна и Херцеговина је демократска, мултиетничка, суверена и независна држава са непорецивим територијалним интегритетом“.

Став ЕУ такође делује јасно: „Не постоји ништа што треба да се мења“, рекао је један портпарол Европске комисије.

Без обзира на то, „тихе процедуре“ су забрињавајуће вест, посебно пред одржавање састанка министара спољних послова чланица ЕУ где ће на дневном реду бити и Западни Балкан, као и пред самит Брдо-Бријуни у Крању, који би требало да се одржи за два месеца.

Није јасно зашто је Словенија, која ће ускоро преузети председавање ЕУ, потписала хрватски нон-папер. Али јасно је да су идеје с краја осамдесетих које су изражавали Слободан Милошевић и Фрањо Туђман и данас итекако живе.

ЕУ мора коначно да се постави против националистичких и фашистичких тежњи, и када долазе из сопствених редова. Политика према Западном Балкану, а посебно БиХ, мора бити јасна, транспарентна и фокусирана. То је крајње важно и због националистичких стремљења унутар ЕУ.

 

 

 

 

 

 

Извор: DW