Србија

МОРАТЕ ЗНАТИ! Потребни радници у Србији: Зарада 200.000 динара!

Последњих годину дана, од када траје целокупна ситуација са ковидом-19, коришћење мобилних апликација за доставу хране, али и других производа у Србији, порасло је за 20 одсто и према неким незваничним подацима има више од 360.000 људи који купују од куће преко неке апликације.

Овај раст интернет куповине додатно је условљен затварањем рада угоститељских објеката и њиховог преласка на шалтерску продају и доставу, па је порасла и потреба за радницима достављачима, који овим послом могу да зараде не тако малу суму, која зависно од тога колико се ангажују достиже износ од чак 200.000 месечно!

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Међутим, до тог радног места и није баш тако лако доћи како се мисли јер се све већи број људи одлучује да свој буџет попуни тим послом, за који није потребна никаква специјална стручна спрема нити обука, и који могу да раде све пунолетне особе.

Тешко је доћи до овог посла

Како је за „Ало!“ рекао достављач Б. М. који ради у једној од познатих фирми с овом наменом, када се пријавио за посао, прво је био на листи чекања дуже од десет дана.

– За овај посао сам се одлучио јер имам свој мотоцикл и видео сам прилику да, поред свог тренутног посла којим се бавим, могу да зарадим још који динар више – казао је он и нагласио да му највише одговара што га нико није условљавао с радним временом, већ је то ствар његове одлуке када и колико ће да ради.

Плаћен је, како каже, не по вредности поруџбина већ по броју достава и тај износ је фиксни. Није желео да каже због политике куће у којој ради колико је то, али наглашава да је задовољан.

Он је у просеку, како каже, радио по пет сати дневно и у том периоду реализовао око 12 поруџбина.

– Поруџбине су различите и по износу и по количини, од палачинки које су по 200 динара, до чак неколико хиљада динара за неколико килограма роштиља или комада породичних пица за нека већа породичним окупљања. А имао сам и ситуацију када сам достављао и само једну флашу неког напитка – казао је Б. М.

Зарада од 70.000 до 120.000

Искуства још једног радника из друге фирме су слична, његова зарада зависи од превозног средства, од броја сати и радних дана у недељи.

– Ко ради доставу бициклом, може имати зараду до 70.000 динара, а ко доставља храну аутомобилом, засигурно има више од 100.000, а некада иде и до 120.000 динара. Највећи проблеми који настају у раду а везани за овај посао јесу гужва у саобраћају и пребукираност апарата за пријем поруџбина, услед чега некада долази до кашњења – каже овај радник и додаје да се цена поруџбина у просеку креће од 700 до 10. 000 динара.

Поруџбине су у просеку по 100 евра

– Када би се радило сваки дан по 12 сати, могло би да се заради и до 200.000 динара. У случају када се ради нормално, радно време које подразумева пет дана у недељи по осам сати, онда месечна зарада изађе на 80.000 до 90.000 динара.

Дневна зарада зависи од тога колико има посла тог дана, али за 12-13 радних сати може се зарадити у просеку између 6.000 до 11.000 динара. Што се тиче проблема, најчешћи су проналазак паркинга и гужве у саобраћају. Највећи износ поруџбине за који ја знам је 27.000 динара, али то је реткост.

Износ углавном буде око 10.000 до 15.000 динара, и те цифре су веома честе – каже још један достављач који нам је рекао да има око 65 одсто сталних муштерија.

– Плата углавном износи 40.000 до 50 000 динара, некада више некада мање, зависно од бакшиша и радног времена. Вредности поруџбине се крећу углавном око 1.000, али има случајева где могу износити чак 8.000 динара. Дневна зарада у просеку износи 2.500 динара – искуство је јос једног радника.

Тржиште доставе хране вредно 11 милиона евра месечно

Анализа Центра за истраживање јавних политика показала је да су жене те које најчешће наручују храну код нас, а убедљиво највише се наручују пице, потом бургери и тестенине. Процена је да је вредност тржишта за доставу хране у Србији неких 10,8 милиона евра месечно, али да има простора за њен раст јер Србија за 30 до 50 одсто има мањи број наруџбина на месечном нивоу од неких земаља у окружењу, попут Румуније, Бугарске, Грчке, Аустрије, а чак три пута мање када се ради о онлајн плаћању у односу на ове земље.

 

 

 

 

 

 

Извор: Ало.рс