Србија

ВЕЛИКИ ПРОТЕСТ У БЕОГРАДУ: Око 40.000 људи на Еколошком устанку, ово су захтеви (ВИДЕО)

У Београду је, испред Скупштине Србије, одржан протест под слоганом “Еколошки устанак”. У организацији скупа учествовали су бројни еколошки, грађански покрети који траже заштиту права на здрав ваздух, воду и земљу. Након протеста, окупљени су у дугој колони кренули ка згради Владе Србије.

Међу окупљенима је било активиста свих узраста, од старијих па до деце.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Неки од транспарената са протесту гласе “Домовина се брани реком”, “Власт врши екоцид”, “Млади одлазе јер не могу да дишу”, “Носим црно за све жртве загађења”, “Сеците корупцију и криминал, а не шуме”, итд.

Већина окупљених носила је маске.

Атмосфера је, како јављају репортери Нова.рс, била као на карневалу. Чула се гласна музика, пиштаљке и бубњеви.

Организатори протеста из покрета Одбранимо реке Старе планине, Александар Јовановић Ћута и Александар Панић су на почетку протеста развили српску заставу.

На протесту је говорио и Љубивоје Ршмовић.

“Шта бих дао да сам овде да вам рецитујем песме за децу. Ипак, данас говоримо о другим украсима света, а не о деци. Говоримо о опстанку. Ја сам студирао књижевност и сада ћу вам цитирати Доситеја – “Покажи Европи своје красно лице”. Да ли се данашњи министра држе овог завета који је дао први министар просвете пре 200 година? Да ли ми показујемо Европи право лице?”, рекао је он на протесту.

“Ово је једно од лица Србије”, додао је Ршумовић.

“Данас треба знати нешто што су на свету знали стари народи. Вероватно знате и ви, чули сте за једну групу народа на Новом Зеланду, који су успели после много година да своју култну реку, своју реку прогласе живим бићем, да је прогласе неким правним субјектом и наравно издејствују код парламента да та рекла добије заштиту, да је чувају и да она достојанствено настави да се рађа и тече, у име једног старијег аманета која гласи – “Ја сам вода и вода је ја””, рекао је Ршумовић.

“Слободно се може рећи, ја сам дрво и дрво је ја, ја сам ваздух и овај ваздух је ја, ја сам земља и ова земља је ја. Ако то знамо, онда знамо да је Доситеј оно говорио у патриотском заносу. Данас нам је потребан еколошки патриотизам. Природа је ја, и ја сам природа”, додао је он.

“Постоји хране и добара за све, али не и за похлепу. Морамо да се боримо против похлепе сваке врсте. Похлепа је и ово због чега смо се ми састали овде у овом великом броју. Похлепа је стављање потока и река у цеви да би се добило нешто мало струје која Србији не значи ништа, већ ономе ко је направио ту малу скретницу потока, који је осиромашио оног јазавца и ону срну, који сада немају где да пију. Ако загадимо ваздух и земљу, и ако загадимо до краја међуљудске односе – што видимо у нашој Скупштини на другом програму РТС, немамо ништа. У Скупштини гледамо најзагађеније међуљудске односе”, рекао је Ршумовић.

Ршумовић је потом рекао да ће рецитовати песму коју је написао јуче, а која се односи на данашњи протест.

“Одузимају народу последње право гласа, та профитерска лоповија. Понижавају Србију не поштују законе, иза корумпиране власти траже заклоне, убице природе и географије”, рецитовао је Ршумовић.

Окупљенима се обратио и декан Шумарског факултета, Ратко Ристић.

“Ми смо народ који копну, топи се и лагано нестаје. Србији треба живот, рађање и обнова. Треба нам и развој, али не развој који доводи до загађења ваздуха, уништавања њива и расељавања становништва”, рекао је он на почетку свог говора.

Поменуо је министарку Зорану Михајловић, што је дочекано звиждуцима.

Звиждуци окупљених чују се и на помен компаније Рио Тинто.

“Не могу да се не питам да ли министарство енергетике и рударства ради у интересу српског народа, или у интересу страних корпорација које за јефтине паре желе да се дочепају српских ресурса? Јавни интерес је интерес већине нас, наш интерес, а не интерес појединаца и привилегованих група”, рекао је он.

Ристић је на протесту причао о загађењу у Србији, али и у Лозиници, те је изнео податак да је Лозница по броју плућних болесника међу децом својевремено била на европском врху. Истакао је да је олово у крви код деце повећано за 80 одсто.

“То је за мене слика пакла”, додао је он.

“Неко се намерио да посече зелена плућа Београда, неколико хектара шуме. Подсећам да је неписмени господар Србије Књаз Милош забранио да се сече шума на Авали јер је схватио вредност тога. Неки данас, наводно писмени, хоће то да секу”, рекао је он на протесту.

На помен градске управе града Београда, окупљени у глас вичу – “ЛОПОВИ”.

“Нема смисла зидати нове станове и бетоне у овом пренатрпаном градском ткиву. То нас води у урбану катаклизму. На крају, само је на нама да одаберемо шта желимо да будемо, да ли ћемо бити слободни људи који се крећу и дишу пуним плућима у својој лепој земљи, или ћемо да се претворимо у идиоте који туњаво живе своје животе?”, рекао је он.

На протест је дошао и Вукота Нинковић из Бољевца. “У малом месту као што је Бољевац планира се депонија опасног отпада. Дошли смо да скренемо пажњу на тај проблем и то спречило”, каже Вукота за Нова.рс.

Бранислав Петрић Дошао је из Бора. Каже да је на протест стигао због екологије, али и због целокупне ситуације у земљи. “Ми из Бора најбоље знамо шта су проблеми животне средине. Сада су се ти проблеми проширили на челу Србију”, каже Петрић за Нова.рс.

Окупљенима се обратио и Александар Јовановић Ћута.

“У току је свеопшти напад на све што је здраво у овој земљи. Дошли смо да кажемо “НЕ” онима који сваки дан скрнаве наше реке и нашу природу. Овде је преко 80 еколошких организација из целе Србије. То су људи који су у последњих десетак дана заједнички саставили захтеве које ћете чути касније. Ја се питам од кога захтевамо и шта? Од ових овде иза, у овој згради”, рекао је он показујући на Скупштину.

“Поставићемо им црвене фењере, па ће добити прави смисао. Они би своју земљу дали на извол’те првом који наиђе. Они су нашу воду натопили отровом.”

“Желим да се обратим Ани Брнабић, да ли се чујемо Ана Брнабић!?”, рекао је он. На помен премијеркиног имена, окупљени су гласно кренули да вичу “УА”.

“Да ли се чујемо Зорана Михајловић и да ли се чујемо Александре Вучићу, који си умислио да си Бог?!”, рекао је Ћута.

Послао је и поруку Рио Тинту – “Пропашће вам сваки динар који сте уложили да трујете нашу децу”.

“Молим вас да се не делимо више, на пелцоване и непелцоване, на гејеве и стрејтере… у овоме смо заједно, сви заједно људи, живела Србија”, рекао је он.

Окупљенима се обраћа Цане из Патрибрејкерса.

“Моја савест и љубав према земљи ме тера да кажем да смо у великом бедаку. Због неке провозије и визије, ми постајемо грађани другог реда. Без воде нема слободе, а она се трује нон стоп. Без земље нема хране, без ваздуха нема живота. Хоћу да вас подсетим да то све одлази од нас због неког профита и неке несвесности. Сече се грана на којој седимо. Ово нема везе са политиком, то има више везе са опстанком човека на овим просторима, са генерацијама које долазе после нас”, рекао је он.

“Кукавичлук поручује да неко о нама одлучује, а то није тачно. Ми одлучујемо о овој земљи. Немамо другу земљу. Ово је наша димензија”, додао је он.

“Немојмо да дозволимо да нам се деца рађају болесна и да нам краду земљу. Ово је наша земља, једина коју имамо”, закључио је он.

Плато од Скупштине Србије, преко Пионирског парка до Скупштине града и Председништва, је потпуно пун.

У складу са еколошком идејом Протест упечатљиво је да нема ђубрета по парку и улици.

На трафику прекопута Скупштине попео се деминстрант са маском пацова, обучен у свечано одело.

Илдико Ердеи на протест је, како каже, дошла да брани основна права – права на ваздух и воду. “Жалосно је то што треба да бранимо оно што треба да нам је загарантовано”, каже Ердеи. Чини јој се да протедти попут “Еколошког устанка’ неће бити довољни, али да су неопходни.

Окупљенима се обраћа и Биљана Стојковић професорка Биолошког факултета.

“Овде смо да покажемо овима што се се предозирали влашћу да нешто ипак не може. За нас је живот, а за њих је профит. Не може тако” , рекла је она.

Скуп су дошли да подрже и активисти из Босне и Херцеговине.

Ту су и студенти Шумарског факултета.

После обраћања предвиђена је шетња до Владе Ресавском поред Рио Тинта, па до РТС-а.

Код РТС-а ће бити крај протеста.

На протесту је и Миран Погачар из Удружења радника на интернету и Раде Панић из Синдиката Лекар и фармацеута.

Уз некадашњу химну чије је речи написао Доситеј Обрадовић, завршен је званичан део протеста испред Скупштине Србије, а окупљени прво крећу пут Валде, а затим настављају до Рио Тинта, па назад до зграде РТС-а.

Захтеви демонстраната обухватају све вече проблеме животне средини у Србији и њенох престоници – од мини хидроелектрана, преко очувања Кошутњака и Макиша, до пројекта Рио Тинто.

Активисти траже брисање свих малих хидроелектрана на целој територији Србије. Новим Просторним планом и новим Законом о енергеници, који је пред усвајањем и најављује га ресорна министрака Зорана Михајловић, предвиђено је брисање малих хидроелектрана из заштићених подручја. Демонстранти поручују: Нема заштићених и незаштићених подручја, нема заштићених и незаштићених река.

На протесту су истакнути и еколошки проблеми главног града.

Захтев је и стављање ван снаге свих планских аката када је у питању градња на водоизворишту Макиш, јер ћемо, упозоравају активисти, остати без воде. Исто важи и за градњу на Кошутњаку, јер ћемо остати без плућа.

Ка захтев издваја се савремене технологије за пречишћавање ваздуха. То би требало да обезбеде сви највећи загађивачи.

Са протеста се тражи и скидање ознаке тајности са свих споразума и уговора, када је у питању пројекат „Јадар“ Рио Тинто.

Организација протеста следи након више апела и позива упућених Влади да се разговара и решавају бројни еколошки прпблеми. Ћута тврди да на те апеле нико није реаговао и да је због тога “Еколошки устанак” једини одговор.

Подршку “Еколошком устанку” најавили су и фриленсери из Удружења радника на интернету, који већ данима “кампују” испред Скупштине, тражећи праведно, а не ретрактиве опорезивање.

Покрет Одбранимо реке Старе планине основан је како би сачувао реке од мини хидроелектрана које утичу на живи свет и мењају водотокове. Протеклог лета у селу Ракита стотине активиста бранило је тамошњу реку и онеспособило цеви које је поставио инвеститор. Активизам тог локланог покрета проширио се на целу земљу и на све веће проблеме животне средине у Србији, па су зарад очувања воде, ваздзха и земље више пута организовали протесте и окупљања у престоници.

Извор: Нова