loading...
Регион

ИСПЛИВАЛИ НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ: Србија је најјача војна сила на Балкану

Фото: Јутјуб

Ток савременог рата одавно је промењен кад су велике силе у питању.

У кратком рату у Нагорно-Карабаху видели смо значај беспилотних летелица. Дронове су некада имале само највеће армије света, а видели смо да их сада имају и мање државе.

Где је ту Србија, а где регион? Ко има дронове у региону и која им је намена? Јавно доступни подаци и публикација “Милитари баланс” за 2020. годину, ако се пажљиво прочитају, откривају много тога.

– Треба разликовати летелице са фиксним крилима и летелице са роторима илити квадрикоптере и октакоптере. Летелице са фиксним крилима и мини хеликоптери могу да буду летелице далеког домета и да имају већу аутономију и веће радијусе кретања. Код летелице са фиксним крилима је већа носивост и другачији је потпуно приступ том сегменту – каже у разговору за емисију “Дозволите” директор компаније “Дамиба” која се бави и беспилотним летелицама Владимир Бабић.

Не тако давно фирма “Дамиба” победила је на тендеру Министарства одбране Црне Горе и продала им четири дрона ДЈИ Матрице М200В2.

– Не знам тачно за шта ће Министарство одбране Црне Горе да их користи, претпостављам за надзор углавном, пошто имају у себи термалну и видео камеру – објашњава Владимир Бабић.

Хрвати покушали да направе свој дрон

За Босну и Херцеговину не постоје јавно доступни подаци.

Ситуација је другачија у Хрватској која поседује више беспилотних летелица. Посебно је занимљива чињеница да је Хрватска још 1993. године развила своју беспилотну летелицу М99 Бојник која је имала значајну извиђачку улогу за време рата.

Међутим, Хрвати нису наставили развој беспилотних летелица, већ су куповали стране системе. Тако је 2015. године на војној паради приказана летелица Скајларк 1.

Хрватска је посредством Европске агенције за поморску безбедност добила летелице Камкоптер Ц-100 која служи за надгледање обале и поморског саобраћаја.

Хрватска војска има и израелски извиђачки дрон Орбитер 3 аутономије лета до седам сати и максималног радијуса 150 километара од земаљске станице.

У публикацији “Милитари баланс” за 2020. годину стоји податак да Хрватска поседује велике борбене дронове израелске производње Хермес 450 који имају опцију да буду наоружани.

Мађарска и Румунија

Наш северни сусед Мађарска поседује такође израелске беспилотне летелице Скајларк 1. Користи се за извиђање и у ваздуху може да проведе до три часа са долетом од 40 километара.

Кад је реч о Румунији, поред малих извиђачких беспилотних летелица које њихове трупе сигурно поседују, медији преносе да једна израелска компанија у Румунији отвара погон за производњу дронова Хермес 450. Такође, Румунија је потписала уговор за набавку девет оваквих дронова.

Хермес 450 може да остане у ваздуху и до 20 сати, има радијус дејства од 300 километара, а лети на висини до 5.500 метара или ван домета лаких система за противваздухопловну одбрану. Може бити наоружан и носити ракете.

Бугарска још користи совјетски “Јастреб”

За јавност је можда најзанимљивији податак да Бугарска поседује совјетски беспилотни авион Yастреб-2С из далеких 60-их година прошлог века. “Милитари баланс” наводи да Бугарска има једну овакву летелицу, али не прецизира да ли је у употреби.

Северна Македонија поседује летелице Скајларк 1 као Хрватска и Мађарска. Недавно је отркивено да је Северна Македонија имала тајну јединицу дронова Хермес 450. Коришћени су у сукобу у Куманову 2015. године, међутим, не постоје информације да ли су македонски “Хермеси 450” тада користили и ракете или су само коришћени за извиђање.

Албанија набавља шест малих америчких летелица “Пума”. Реч је о летелици сличној “Скајларку 1” која се лансира из руке, лети на висини од 150 метара, а максимално остаје у ваздуху до три сата. Лети 85 км на сат и лети 20 километара од управљача.

Србија на првом месту

Војска Србије је међу првима на овим просторима набавила дронове још 2008. године и то су израелске летелице “Орбитер 1” које су још у употреби.

Од не тако давно у употреби је и немачки дрон квадрикоптер АР-100 Ц за који на званичном сајту произвођача пише да у ваздуху може да проведе до 25 минута и да пређе до 3.000 метара. Има и три камере.

У наоружање Војске Србије уведен је и кинески борбени дрон ЦХ-92А који има велике могућности. Наоружан је са две ракете које могу да униште лако оклопљена возила.

Србија има и два дрона домаће производње, један је “Врабац”, који је ушао у наоружање, а има сличне карактеристике као и израелски “Скајларк 1” или амерички “Пума”.

Владимир искусио моћ рата дроновима

Новинар РТС-а Владимир Банић извештавао је са ратишта у Нагорно Карабаху и наводи да је у сваком тренутку страховао да је био мета неког дрона.

– Тих неколико дана, кад сам био у Нагорно Карабаху, била је густа магла, не види се изнад себе, тек неких 20-30 метара. Ослањаш се на слух, а сметају му сирене које се нон-стоп чују јер је нон-стоп узбуна за ваздушну опасност – каже Банић.

Уочио је још једну веома важну ствар, која се директно тиче дронова, а важна је за савремени начин ратовања.

– Оно што је можда још гора последица деловања дрона, коју сам приметио, јесте разорен морал код јерменске војске и војске Нагорно Карабаха која је тамо била – наводи Банић.

Други је “Пегаз” који ће у сарадњи са кинеским стручњацима и према најавама званичника ускоро ће постати део арсенала Ратног ваздухопловства Војске Србије.

У последњих 10 година видели смо разне пројекте производње и набавке дронова, како у Србији тако и у региону, поготову се о томе бомбастично писало у медијима. Видели смо ко шта има и која је намена, али закључак је јасан, Србија је кад су у питању дронови лидер у региону, поготову што се најављује јачање флоте беспилотних летелица.

Извор: Курир.рс/РТС