Глумица Мерима Исаковић дала је видео интервју у оквиру Миксер фестивала у коме је причала зашто се одлучила да после 43 године открије да ју је као тек пунолетну студенткињу глуме се*суално напаствовао четири године старији колега Бранислав Лечић, како изгледа живот у инвалидским колицима, како се третирају жртве се*суалног злостављања у Аустралији
– Кад сам видела бесомучни линч који је Лечић водио према Данијели (Штајнфелд) одлучила сам да јој пружим руке. Нисам до тада знала за Данијелу. Одреаговала сам према томе што сам чула на њеном снимку. Препознала сам осећај бола у њеном крику после девет година лечења и преживљавања стресова и размишљања о самоубиству – навела је Исаковић на почетку обраћања.
Мерима наводи да јој је сметало што је домаћа јавност унапред осудила Данијелу Штајнфелд и што њена борба за правду није испоштована.
– Није јој дата шанса већ је залепљена на зид и почело је пуцање на њу – рекла је глумица.
– Не знам како је Лечић постао утицајан, али је постао, поготово на политичкој сцени. Страшно је да га се људи толико боје, али га се боје. Данијела када је решила да се суочи са Лечићем тражила је адвоката и дуго није могла да га нађе, нису хтели уопште да прихвате. Чак су је питали да ли је то Бјела, а кад су чули да је Лечић нису хтели. Као да су хтели да иду против Бјеле јер он ради добро и одличан је филмски радник. Дакле чак се и адвокати нису држали своје заклетве, него по њиховој процени није било довољно материјала за скандал, то је страшно. Који су то Лечићеви кредити и зашто га се боје не знам, ја га се не бојим, ја сам га превазишла пре више од 20 година и више га се не плашим.
Успела сам да превазиђен страх вероватно јер сам успела да се избавим у последњем тренутку. У том страшном тренутку сам схватила да је он јачи од мене у физичком смислу потпуно и да га никад не бих могла савладати. Лечић је тад био црни појас у каратеу, млад снажан, осећала сам се као трска коју неко превија, невероватно страшан осећај и сад се најежим кад се сетим. Једини начин како сам могла да га победим је интелектуално, ја сам њега надмудрила. Да је успео да ме силује ја не знам дал бих била жива, не знам дал бих успела као Данијела да се са тим изборим – рекла је Мерима, па наставила:
– Мој наступ следећег дана кад сам ушла у ту салу где су они седели, сећам се сваког покрета и додира мог стопала по сцени, кад сам корачала ка њему и гледајући га у очи, он је деловао као да не схвата шта је урадио. Полако сам пришла Лечићу и пружила 10 динара и рекла му хвала ти за позајмицу да се вратим кући, надам се да ми више ово неће требати. Он је кренуо ка мени ја сам само ставила 10 динара у његову руку и отишла, имала сам осећај као да ходам по стаклу, чула сам звуке својих корака као да излазите из неке таме у нови живот.
– После тога смо били две године учионица до учионице, никад нисам погледала у Лечића. Ми смо чак имали заједничке сцене, професор ми је рекао не гледате у колегу на сцени и ја сам га погледала професора и рекла ког колегу, он се само насмешио и рекао јел нешто урадио. Он је осетио да се нешто догодоило Миленко Маричић професор, осетио је да сам нешто преживела али ме никад није питао. Подржао ме и оставио ме у мојој одлуци, две године би Лечић био рупа у простору није постојао за мене, а са свима сам нормално комуницирала.
Први пут су разговарали после две године кад је Лечић плакао преко телефона.
– Поверовао сам да је схватио. Рекао ми је да сам му дала највећу лекцију у животу и да неће више никад. Ја сам му стварно поверовала. Не знам шта се после десило са њим – додаје некадашња глумица.
– Након таквог чина осећате се ишчупано из корена, залеђени, практично не постојимо, постоји само бол и страх и кад се то заврши они не знају ни косу, ни коме да се обрате. Нарочито ако то није неко непознат, већ неко познат кога сте познавали и ко вам је био близак. Неко кога не бисте очекивали да има нагон такав. То је осећај украденог живота. Шта значи има ли довољно сведока? По мени је и један више него довољан! Шта је довољно, 30, 50, да би се зауставило нешто што је насиље? Ако смо друштво које је цивилизовано и које себе види као напредно – причала је Исаковићева о нападима након што је Данијела Штајнфелд иступила јавно и открила ко ју је си*овао.
Мерима је имала и поруку за Лечића.
– Нећу да улазим у то како се Лечић сад осећа. Било би добро да своја осећања подели са неким добрим клиничким психологом. Лечић и сви други који су починили насиље треба да истраже у себи шта је то што их је натерало да повреде неку другу особу. Зашто Лечић зове девојке на неко тајно место? Зашто је то скривено? Зато што је свестан да то није у реду и зато хода по ивици своје безбедности. Зато немате сведоке за си*овање. Зашто се не извини сада? Тако бих волела да чујем његово извињење. Заиста се надам да ће му неко помоћи. Очигледно није само једном направио погрешан потез већ више пута – рекла је Мерима.
Исаковићева се осврнула и на саобраћајну несрећу у 21. години после које је завршила у инвалидским колицима.
– Никада нисам доживела себе као некога ко је нешто изгубио, већ као некога ко има нови изазов – рекла је Мерима и нагласила да особа у инвалидским колицима мора да има приступ свим јавним здањима.
Подсетимо, Мерима Исаковић, која сада ради као неуропсихолог, тврди да је доставила тужилаштву писмо у коме је навела да постоје сведоци који би могли да говоре о томе како их је глумац Бранислав Лечић се*суално узнемиравао.
Такође тврди да постоји још неколико Лечићевих жртава које су спремне да проговоре.
Извор: информер.рс
