Слике погрома и рушења православних светиња на Косову и Метохији, из марта 2004- године, иако удаљене 17 година, и даље су свеже у памћењу свих који су у неверици посматрали безумни чин усмерен на све што у себи садржи префиксе „српско“ и „православно“.
Слике погрома и рушења православних светиња на Косову и Метохији, из марта 2004- године, иако удаљене 17 година, и даље су свеже у памћењу свих који су у неверици посматрали безумни чин усмерен на све што у себи садржи префиксе „српско“ и „православно“. Отуда је и питање „Као Албанац са Косова, да ли сте икада посетили православну цркву“ на једном интернет форуму, захваљујући одговорима, подигло праву прашину.
Сајт Qуора, намењен углавном информисању и размени мишљења људи широм света, место је где можете да сазнате доста чињеница о култури једног народа или земље. Крајем јануара месеца 2021. године, један од корисника поставио је спорно питање.
Један од корисника, написао је како често посећује српске цркве, те да је одушевљен начином на који су осликане. Након почетног излагања о историји православних светиња, он се осврнуо и на споменик Стефану Немањи у Београду.
– Одувек сам посећивао српске цркве, привлачили су ме углавном стари интереси за византијску историју, њихову владу, ратовање, културу.. Средњовековна Србија владајуће породице Немањић оставила је богат артефакт представљен манастирима и црквама осликаним у духу мајсторства Цариграда – написао је младић по имену Алфред Медори, који се у другом делу свог излагања осврнуо и на споменик српском владару постављен на Савском тргу у Београду.
– Оно што забрињава је историјски приказ српске политике, који приказује оснивача српске државе, свеже подигнут у Београду са мачем у руци, уместо крста према ознакама Цариграда и њиховој заступљености у манастирима – написао је он.
Други корисник, Бенер Мула из Призрена, такође је имао само речи хвале за српске светиње, наводећи да је имао прилике да посети Грачаницу.
– Да, имао сам прилику да посетим манастир Грачаницу. То је једна од најважнијих грађевина Милутинове ере која је саграђена на рушевинама ранохришћанске базилике из 6. века. Унутрашњост је била лепа, посебно фреске.
Ја сам из Призрена и овде су неке православне цркве, али нажалост нису отворене за посетиоце. Неколико пута сам покушао да посетим неке од њих, али било је забрањено. Грачаница је била отворена за посетиоце, јер је село углавном насељено Србима и још увек је функционално“, написао је искрено он.
Артан Дода, Албанац са Косова који тренутно живи у Америци, написао је да на Косову није посетио џамију, јасно наводећи да самим тим тек неће посетити ни српске манастире.
– Као Албанац са Косова, још увек нисам посетио ни џамију, а камоли да бих мислио да посетим Српску православну цркву, где очигледно не бих био рад посетилац. Међутим, крајем деведесетих, када сам живео у Немачкој, заправо сам са својим одељењем посетио цркву током школског путовања – написао је он.
Да и оваква тема не прође без провокација, побринуо се корисник по имену Арбер Краснићи из Приштине, који је навео како су наводно „Срби цркве отели од православних Албанаца“.
– Да, често сам их посећивао, али оно што ви називате Српским православним црквама су у ствари илирска / албанска црква коју заузима Српска православна црква. На пример, током 1970 – 1980-их година, школе су најмање једном годишње организовале посете местима и споменицима од посебног историјског значаја. Посета неких косовских манастира увек је била планирана, али посета манастиру Дечан била је неизбежна због историјске важности коју је имала за Албанце – започео је он, те наставио у истом духу непотврђених чињеница.
Наиме, према његовим речима, манастири Дечани и Грачаница, у прошлости су били албански, а као доказ за своје тврдње, изнео је фотографије настале на тлу северне српске покрајне почетком 20. века. Фотографије старе више од једног века, начинила је Мери Едит Дурам, енглеска књижевница, путница и велики критичар политике владе краља Александра Карађорђевића, као и српске владе тог доба, коју је често представљала као непријатељско настројену по албански живаљ на Косову.
– Трагове албанског православља на Косову Срби су присвојили, па чак и део који смо донедавно познавали као „Арбанаш“ са типичним придевима као што су Гашић, Шаљић, Кучић, Кастратовић, Беришић.. Углавном због утицаја две моћне пропаганде: Руске православне цркве и утицаја Османлија кроз исламску религију. Такође, током 80-их година посетио сам неколико пута манастир Гранчаницу, који је у прошлости био албанска црква. На доњој фотографији можете видети Албанце у народним ношњама како играју у дворишту Грачанице – написао је он у свом излагању.
И док су сви остали коментари Албанаца били отворени за коментарисање, где су се јављали између осталог и Срби, његов је био затворен за даље коментарисање, али је одговор због низа нелогичности и искривљене слике, убрзо постао прави хит на друштвеним мрежама.
Извор: srbijadanas.com
