Издвајамо Православље

ДАНАС СЕ СЛАВИ ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ: Ево шта се ваља, а шта никако не треба да радите…

Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану. Умро је у исто време и у исти дан када је и рођен – на празник Благовести 7. априла (25. марта) 1979.

Српска православна црква обележава данас спомен на преподобног Јустина Ћелијског.

Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник.

Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, рођен је у Врању 6. априла (25. марта по старом календару) 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације биласвештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.

Благоје бива мобилисан у ђачку чету при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.

Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке литературе.

По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије.

У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.

Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану. Отац Јустин је умро у исто време и у исти дан када је и рођен – на празник Благовести 7. априла (25. марта) 1979. године.

Иначе, у народу је уврежено мишљење да на свеце (па, и овај, који је канонизован пре неколико година) не треба радити тешке послове у кући и пољу.

Верзије су различите, тек сматра се да прихватање тешких послова у тренуцима у којима су страдали или се упокојили велики хришћански мученици или свеци кући доноси само лоше ствари – оскудицу и назадак.

Извор: Телеграф