loading...
Регион Србија

Језиве тврдње! ГАЛИЈАШЕВИЋ: Све информације говоре да ће Република Српска убрзо бити кажњавана – ОВО СПРЕМАЈУ ЗА СРБИЈУ!

Џевад Галијашевић (фото: ЈуТЈуб)

Све информације говоре да ће Република Српска убрзо бити кажњавана. То ће код Срба да изоштри идентитет и политичку вољу.

Погледајте Косово! Мене нико није инструирао и нико ми није шапнуо: Хајде, Галијашевићу, ти си муслиман који ће вољети Косово! Ја сам 1981. године био са 19 година командант једне омладинске радне бригаде из Маглаја. Побједили смо у такмичењу 13 бригада. Био сам на Косову кад је било заведено ванредно стање, када су Мартиновића силовали разбијеном флашом и када је он подлегао од тога.

Био сам тамо када су, у комунизму, само годину дана од Титове смрти рушили српске вјерске објекте и исто тако силовали часне сестре и исто тако мислили да је послије Титове смрти куцнуо тренутак да се Косово прогласи државом и Југославија разгради.

У ономе што сам видио тада, леже коријени мога става и мог разумијевања.

Не треба кукати! Некада ми се гади кад чујем кукање: „Јао, настрадали смо… сад ћемо морати ово…“.

Ма не морате ништа! Србија данас не мора ништа!

Сјетите се – није Турска дошла на Косово да би управљала Косовом него да би освојила Србију. И, то је урадила са закашњењем од 50-60 година послије освајања Косова. Сјетите се да је 400 година трајала окупација тог Косова, прије него што су Срби устали са идејом ослобађања Косова.

Читав 19 вијек и 12 година у 20 вијеку, Срби се се борили да врате Косово! Замислите 112 година ратовања – Буна на дахије, Први и Други устанак, разна помјерања граница и политичких и територијалних које су чиниле разне владе. И? Косово је враћено!

Послије Првог свјетског рата! Замислите страдање које је српски народ поднио у том рату, вратио Косово и задржао га наредних 80 година. А ови су се владари – дјелимично у монархији, а посебно у Титовој Југославији – поигравали његовим статусом, угађали сепаратистима на Косову и албанском фактору.

Послије 80 година повратка Косова матици – о чему свједочи сва историја под земљом и над земљом – НАТО је дошао и окупирао Косово и уцијенио Србију да ће наставити да је разара ако не да Косово.

Два и по мјесеца бруталног разарања Србије је била уцјена која је довела до Резолуције 1244. Шта пише у њој? Да ће се Албанцима морати гарантова широка аутономија и значајна самоуправа. Каже се да ће државе гарантовати очување територијалног интегритета СРЈ. Говори се о повратку војске.

Треба ли ћутати о томе?

Треба ли ћутати о новом Уставу Србије, који је донесен 2006. у коме су демократе практично избациле Косово из нормативног дјела и ставиле га у преамбулу, али су се обавезали да донесу закон о статусу Косова.

Статус Косова је јасан – то је окупирана земља. Окупирана, да би цијела Србија била окупирана, а не само да би ту био Бондстил, трговало се наркотицима и да би ДЕА то контролисала. Циљ је да се цио српски свијет стави под ефективан надзор повременим кажњавањем Срба на једном, па другом и трећем дијелу и држави.

Све то треба да доведе до тога да Срби не буду у једној држави или једном државно-правном или политичком простору. Јер, никада неће бити у ЕУ!

Сметња томе би била сарадња Бошњака и Срба и стабилизација БиХ.

Америка, Британија и Њемачка су непријатељи Србије. То што често говоримо о спољнотрговинској размјени која представља двије трећине размјене Србије – то су, наравно, бесмислице јер ви ту биљежите двотрећински дефицит!

Запад од 1999, када је Косово насилно одузето НАТО бомбардовањем, упорно покушава ријешити његов статус противно Резолуцији 1244. Покушава притисцима и уцјенама да присили Србију да призна Косово као државу. И тако 22 године.

Србија може и мора да извуче поуку из историје својих предака. Србија мора научити да су преци ратовали сто година да га врате, 500 година чекали и борили се против Османског царства – па су га вратили. Србија преговара 22 године – па може преговарати још сто година.

Главни проблем је начин на који се уцјењује Србија. А то је: ујединићемо Косово са Албанијом. Та пријетња је пуцање из празне пушке.

Косово је одвојено од Албаније јер се они боје утицаја радикалног муслиманског фактора са Косова на прилично племенски сложено албанско друштво које није довољно радикализирано. И видимо разлике између влада у Тирани и у Приштини – шта говоре и како формулишу своје интересе.

Не жели Албанија такво уједињење и не жели да јој Косово ремети односе у земљи, у којој има значајан број православних и католичких Албанаца и припадника других етничких заједница.

Друга уцјена је: примићемо Косово у НАТО. Па, Косово је и овако НАТО-територија специфичног организованог криминала у коме се користи албански фактор за трговину наркотицима, хероином и кокаином.

Косово је центар. Црна Гора је крак који иде са Косова. Управо ту видимо дјеловање појединих поражених структура ДПСкоје инсистирају на односима са Косовом и виде неки велики национални интерес Црне Горе да призна Косово.

Дакле, организоване криминалне групе су други фактор уцјене према Влади Србије и предсједнику Вучићу.

Трећи фактор: Србија је и у рату деведесетих имала високе официре и високе припаднике тајних служби који су били директно повезани са страним службама, извршавали њихове налоге и обавјештавали их о најважнијим политичким, војним и безбједносним одлукама.

Информисали су Запад о стратешким правцима и усмјерењима Србије.

Данас је Србија још више премрежена разним службама. Сорошеви медији нису ништа друго до експозитуре западних обавјештајних служби – разни „крикови“ и „истиномери“, разна „раскринкавања“ у БиХ и пигмеји као Мујкић… Непознати људи који немају значај у свијету журнализма.

Ту је и „факт-чекинг“ – они провјеравају како ви радите и лијепе вам етикету лажних вијести или узнемиравања јавности. Србија због тих уцјена пажљиво преговара са Западом о њиховим интересима, а не о интересима албанског фактора на Косову.

Припадници бивше ОВК и слични не могу ничим уцијенити Србију нити довести у питање оцјену да су они безначајни у сваком смислу – економском, стратешком, политичком…

Али, Запад жели да Косово буде држава и уцјењује Србију безбједношћу и притиском на Србе у Црној Гори, ударима на Републику Српску и тражи од ње попустљиву политику и разумијевање за западне интересе,не поштујући ни Србију ни њен интегритет који је потврђен чак и послије бруталног рата са НАТО.

НАТО није пријатељ – то је непријатељ. Србија ради оно што може у овом моменту -лагано се приближава Русији и Кини са надом да ће се геополитичке околности се промијенити и да ће се Русија и Кина више питати како се одвијају процеси на Балкану. И вријеме када ће престати лицемерје Запада.

Погледајте име два ентитета у Босни: Република Српска и Федерација БиХ. Шта је република, ако није форма државног уређења? Постоји ли игдје на планети република, а да није држава? Постоји ли федерација, а да није сложена форма државног уређења?

Само у БиХ то не значи то. То су, као, ентитети. Сада нам говоре да прихватимо логику Запада да република није држава и да федерација није држава.

Срби су били жртве Османске империје пет вјекова и више њених геноцида у посљедњем вијеку владавине. Срби су били жртве у Првом свјетском рату геноцида Аустроугарске.

А ко је ратовао за Аустроугарску?

Домаће становништво – оно што данас зовемо Хрвати и Бошњаци у БиХ. То су војске које су биле на Дрини, које су нападале српску војску. То су били аустријски генерали и наши народи. Онда се десио Други свјетски рат, Јасеновац и опет геноцид.

У свакој држави Србија то никад није поменула. И никад није нападала своје комшије за то што је проживјела.

Зато је ово трауматично!

Да историја наших односа крене од Сребренице! То је требало бити средство уцјене Србије. То јесте средство уцјене РС.

Бошњаци су уцјењени због СДА. То је разбојничка корумпирана структура, али и радикално исламска. Учествовала је у готово свим терористичким акцијама у Европи и свијету. Она, са својим подмлатком, Активном исламском омладином, вехабијским заједницама и муџахединским структурама.

Због тога је десет дана послије 11.септембра, Алија Изетбеговић морао да напусти Предсједништво БиХ, а мјесец дана касније и да оде из СДА. Због понижавања Америке.

Бошњаци су и данас уцјењени терористима са овог простора, разним имамима из Лондона који су испоручени Америци и говорили о ратном учешћу у БиХ.

Дакле, тако изгледа зачарани круг.

Бошњаке уцјењују тиме, а Србе Сребреницом.

У самој Српској, СДС је уцјењена ратом.

Стране структуре се налазе у опозиционој политичкој структури. Кад анализирате истакнута политичка имена, видите њихове боравке у Великој Британији, на Малти и на скуповима лабуриста или „пучких странака“.

ОБА је спровела низ акција и мјера према влади Србије, одмах након што су Вучића каменовали у Сребреници и покушали убити. То су те уцјене.

Између двије и три хиљаде обавјештајаца су овдје из Ирана, Турске и Саудијске Арабије. Овдје су ко код своје куће. Неки од њих имају активну сарадњу са Западом, а центар таквих обавјештајаца за сарадњу са Западом је ОБА, коју води радикални исламиста Осман Мехмедагић Осмица.

Иран дјелује преко војних структура, Републиканске гарде, Института Ибн Син –отвореног у рату 1994, а отворио га је министар иностраних послова Ирана. То није могло без одобрења Запада.

Турска дјелује преко невладиних организација, средстава информисања, хуманитарних организација, а имају и батаљон у оквиру Еуфора. То су војни обавјештајци. Ради и преко школа. Дакле: интегрисана је у бошачко друштво.

Саудијска Арабија има свој центар у радикалној џамији Краљ Фахд, која је једини вјерски објекат који има статус дипломатског представништва, у власништву је Саудијске Арабије. Кроз вахабизам и дијелове Активне исламске омладине и више портала, она радикализује ислам и хоће да га одвоји од традиционалног ислама.

И присуство исламских империја уз знање Запада говори о ставу Запада, а то је да је само Русија непријатељ на овом подручју.

Запад реко ОБА координира рад и ове три стране, са циљем да се не оснажи српски фактор у геополитичком смислу и да Русија не ојача свој утицај у БиХ.

Шта Србија треба да ради у овим преговорима?

Србија мора ићи путем одбране Косова. Косово је окупирана земља и никада не можете прихватити ту окупацију и поништити резултате тешке агресије из 1999.

Прошле су 22 године, Србија треба да преговара. Лијепо је показивати Западу да постоји црвена линија, а то је територијална цјеловитост и да је неукусно говорити о томе. У таквим разговорима се морају понављати ставови.

Проблем су терористи и то што су нестали са радара. Они су искористили вријеме пандемије да се реорганизују и заузели су нове позиције путем такозваног мигрантског таласа. А то нису мигранти већ поражене снаге Ал Каиде, Нусра Фронта, Исламске државе и других.

Преко Турске и другим путевима су дошли на Балкан. Понашају се и дјелују као војници, а у БиХ су се распоредили на разним мјестима. Они који потцјењују њихов долазак нека погледају напад на Нагорно Карабах.

Овакви су људи дошли у Азербејџан и били искоришћени као пјешадија и узели трећину Нагорно Карабаха гдје су живјели само Јермени.

У Србији и БиХ – шта раде?

То нису лица која улазе на граничне прелазе и 70 одсто нема лична документа! Њихов долазак овдје је потцјењен. Морају бити боље и више праћени, јер су то терористичке групације које су инструмент политике Запада.

 

 

 

 

 

 

Извор: ин4с