Земљотрес јачине 4,4 степена по Рихтеровој скали који је узнемирио грађане Црне Горе у ноћи између петка и суботе није нанео материјалну штету.
Осим у Црној Гори, потрес се осетио и у Далмацији и на ширем подручју Босне и Херцеговине. Епицентар је био седам километара североисточно од насеља Крушевице у Херцег Новом.
Како су рекли у Републичком сеизмолошком заводу, потрес од 4,3 степена по Рихтеровој и 6 степени по Меркалијевој скали у Херцег Новом, био је на око пет километара северно од Херцег Новог. Потрес те јачине може да изазове мала оштећења, али нема информација да ли их има.
Према речима сеизмолога Славице Радовановић, земљотрес који се ноћас догодио у Црној Гори ни по чему не искаче од нормале и уклапа се у модел дешавања сеизмичности и у региону и у Црној Гори.
– Пре свега, то није штетан земљотрес, самим тим није могао да изазове штете ни у епицентралној области, како је дежурни колега сеизмолог из Црне Горе рекао, који једини има податке са терена, тако сигурно не ни у Србији и у неким околним земљама. Говорити о штетама у земљотресу магнитуде 4,5 није реално – напомиње она.
Радовановићева је подсетила на разоран земљотрес који се 1979. године десио у Црној Гори.
– Црна Гора је 1979. године, што за земљотресе није било тако давно, имала свој најјачи земљотрес чији је повратни период, значи период у коме вероватно да ће се појавити, врло дуг. А ако знате да је пре земљотреса у Хрватској претходни јак потрес био на почетку 20. века, значи прошло је више од 100 година. Да ли је реално очекивати да се у Црној Гори понови онакав земљотрес после 42 године? Није реално. Ја да сам у Црној Гори сада, ја не бих очекивала јачи земљотрес управо зато што сам ја сеизмолог и морам да размишљам о неким моделима који показују шта јесте, а шта није могуће. Јако је мала вероватноћа да би се могао догодити јачи земљотрес – наводи Славица Радовановић.
После Италије активност се преселила на Балкан
Да ли тај земљотрес, са друге стране, не само у вези Црне Горе него читавог тог простора, искаче некако, да ли је изненађујући? Није, наводи она.
– Рекли смо још после оних италијанских земљотреса од пре неколико година да ће се сеизмичка активност пренети на простор Балкана. То је такође нормалан след догађаја, да ћемо бити сведоци неких јаких потреса на Балкану. Албанија је на југу имала земљотрес магнитуде 6,3 степена, Хрватска је на северу имала земљотрес магнитуде 6,3 степена, наравно да и простор између њих мора да учествује некако у сеизмичкој активности. Можемо да говоримо о томе где је већа, а где мања вероватноћа да ће доћи до земљотреса – каже стручњак за земљотресе.
Далмација као следећи епицентар?
Кад размишљате о вероватноћи онда разишљате и о томе шта хрватски сеизмолози предузимају последњих годину дана. Јако пуно набављају сеизмолошке опреме, спремају се да код Дубровника спроведу један детаљни пројекат изучавања дубровачког раседа. Зашто?
– Зато што сумњају да према оним моделима је сада већ порасла вероватноћа да се негде у Далмацији догоди јачи земљотрес. Могло би се рећи да је овај земљотрес код Херцег Новог само један у низу догађаја који ће претходити неком јаком земљотресу на јадранском приморју. Да ли ће он бити нешто северније од Косова, почети одатле негде, да подсетимо, пре око месец дана био је и земљотрес код Шибеника, који је имао сличну магнитуду. Такви земљотреси, те магнитуде не јављају се свака два дана, него релативно ретко. На том простору негде ће бити следећи јачи земљотрес, наравно не јачи од оних које смо у прошлости видели. Надајмо се да ће бити на ненасељеном простору, а када, на то питање нико не може да да одговор – наводи Славица Радовановић.
Црна Гора
Потрес који се десио 15. априла 1979. гдине у Црној Гори у 6.19, са магнитудом 7.0 јединица Рихтерове скале изазвао је катастрофална разарања са интензитетом од ИX степени Меркалијеве скале на целом Црногорском приморју, на дужини од преко 100 км. Епицентар земљотреса се налазио у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености од 15 км од обале. У овом земљотресу 101 особа је изгубила живот у Црној Гори и 35 у Албанији. Страдали су градови: Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је 250 насеља. Једна од специфичних манифестација оштећења тла изазвана земљотресом биле су појаве клизишта и одрона, наводи се на сајту Сектора за сеизмологију Црне Горе.
Скопље
Један од најјачих земљотреса у региону погодио је Скопље 1963. године и био је јачине 9 степени Меркалијеве скале. Померање тла јачине 6,1 степен Рихтерове скале, које је трајало вечних 17 секунди, регистровано је 26. јула 1963. године у 5 сати и 17 минута. Иако је погодио само јужни део Југославије, стравичан удар у којем је више од 1.000 људи погинуло, око 3.000 њих је повређено, а између 120.000 и 200.000 остало је без крова над главом, уздрмао је срца свих становника СФРЈ.
Албанија
У земљотресу у новембру 2019. је страдала 51 особа, а повређено је неколико стотина људи. Потпуно је уништено 1.183 објеката, док је 558 станова и 5.494 кућа тешко оштећено, подаци су албанског Министарства унутрашњих послова. Евакуисано је 3.224 људи.
Бањалука
Још један јак земљотрес се десио 27. октобра 1969. године у Бањалуци. Био је јачине 6,4 степени Рихтерове скале, односно 8 степени Меркалијеве скале. Земља је тог јутра почела да се тресе у 2.55 часова и наставила са дрмусањем пуних шест сати. Град у Босни и Херцеговини погодио је најразорнији земљотрес у његовој историји. Тада је погинуло 17 људи, а 1.117 је теже и лакше повређено. Бањалука је доживела темељно разарање – више од 80.000 стамбених јединица је уништено, као и стотине објеката и установа.
Петриња
У земљотресу јачине 6,2 степена то Рихтеру који је 29. децембра 2020. године око поднева погодио Хрватску, страдало је најмање седам особа, међу којима и дванаестогодишња девојчица, десетине су пвређене. Сваки други објекат у градићу на око 50 километара од Загреба је оштећен или означен црвеним знаком X – што значи да мора да се руши, јер таквим грађевинама ни санација није могућа, преноси Телеграф.
Извор: Република.рс
