Русија Србија

СРБИЈА НЕЋЕ У ЕУ, АКО ЈЕ УЦЕНЕ ИЗБОРОМ РУСИЈА ИЛИ БРИСЕЛ! Београд је примио удар Запада и дао Москви време да се среди! Ево шта следи!

Русија и Србија су за време председника Владимира Путина и Александра Вучића достигле највиши историјски домет сарадње, и у квантитативном и у квалитативном смислу. Међусобно поверење, обим и квалитет сарадње далеко надмашују формалне обавезе садржане у билатералним уговорима

Србија и Русија су носиоци православне цивилизације. Србија је била саставни део и краткотрајни наследник Ромејског царства, а Русија је његов трајни наследник. То што су оне носиоци православне цивилизације, објашњава њихову изузетну блискост, пише Владимир Кршљанин, потпредседник Међународне словенске академије, виши саветник у МСП Србије. Његову анализу преносимо у целини!

Оне су се, кроз читаву историју, упркос најстрашнијим искушењима, показале као најдоследнији заштитници заједничких духовно-моралних вредности, а у складу са тим вредностима, сви људи, а пре свега сви православни су браћа. То је оно што Срби и Руси осећају једни према другима и што ствара њихово међусобно поверење, обим и квалитет сарадње.

Захваљујући својој привржености духовно-моралним вредностима, Србија је одолела агресивном налету уједињеног Запада 1990-их и навела Русију да битно коригује своју спољну и унутрашњу политику. Захваљујући својој привржености духовно-моралним вредностима, Русија је данас војно-политички лидер човечанства, и заједно са Кином као економским лидером, чије су духовно-моралне вредности исте или веома сличне, ствара нови свет, свет сарадње, а не конфронтације.

Сарадња Србије и Русије није само леп историјски пример сарадње два блиска народа, која има вишевековну традицију. То је истовремено сарадња која је за обе земље од кључног значаја за њихов опстанак и будућност.

Као земља на „линији фронта” у наметнутој конфронтацији са Западом, Србија је већ много изгубила – и територијално и економски, а прети јој се и новим губицима. Подршка Русије је једини начин да она опстане и врати значајан део изгубљеног.

Као главни носилац духовно-моралних вредности, међународног права и новог мултилатерализма, Русија може доказати своју светску кредибилност само ако буде успешна у првом реду у сарадњи са земљама из свог цивилизацијског круга – дакле са православним земљама.

Осим Русије, православни свет данас чине још само две крупне целине – Украјина и Балкан, чије зближавање са Русијом конфронтационо настројени Запад на сваки начин настоји да спречи. А то зближавање се може постићи само преко Србије, која је у савезништву са Русијом главни носилац балканских интергација од ХИХ века до данас, односно даљим успоном сарадње са њом.

Ипак, у овом часу, на спољну политику и Србије и Русије, па и на српско-руску сарадњу, највећи утицај имају односи са Европском Унијом. Ни Србија ни Русија не желе погоршање односа са ЕУ, а још мање да буду конфронтиране са уједињеним Западом. Шта више, као заступници цивилизацијског модела, односно духовно-моралних вредности које афирмишу сарадњу, а негирају конфронтацију, оне искрено заговарају сарадњу са ЕУ.

Резултат тога су овако формулисани главни акценти српске спољне политике: 1) улазак у ЕУ; 2) војна неутралност (односно неулазак у НАТО); 3) никада нећемо увести санкције Русији. То није крај листе приоритета, у коју спадају и развој стратешког партнерства са пријатељским силама – Русијом и Кином, као и што бољи односи са САД, али ови главни акценти данас потпуно задовољавају и Србију и Русију, које знају да би евентуално приступање Србије нпр. Савезној држави Русије и Белорусије (формални покушај је постојао за време Милошевића, у априлу 1999), данас имало превелику цену, јер би га Запад прогласио за „руску агресију на једну европску земљу”.

Са временом, евроентузијазам дела становништва Србије постепено опада, а последњу реч о евроинтеграцијама Србије ће дати сама ЕУ, зависно од тога да ли ће задржати садашњи негативан став по питањима Русије и Косова и Метохије. Дакле, или ће сарадња земаља ЕУ са Русијом бити могућа, или Србија неће бити у ЕУ.

Са правом желимо сарадњу, али би за Србију могло бити сасвим адекватно и придружено чланство у ЕУ. Вреди приметити да се у недавно усвојеном документу СНС (и СПАС): Декларација о приоритетима националне и државне политике, ЕУ уопште не спомиње, већ су главни акценти мир, развој и независност.

Сарадња као главна парадигма новог света, који предводе Русија и Кина, са својим духовно-моралним вредностима, несумњиво ће тријумфовати јер се већ показала као успешнија и јер даје шансу свима, за разлику од конфронтације, као деструктивне и морално и демократски дефектне парадигме света којим је, уз много неправде и људских жртава, управљао Запад.

Припремајући се за нови свет, у којем ће имати значајну улогу, Русија и Србија се морају потрудити да што пре надокнаде изгубљено време и прекинуту сарадњу у хуманитарној сфери, односно у области образовања и културе у другој половини 20. века, када су, под западним утицајем, у Србији многи русофили били репресирани и прогоњени, а у Русији су многи заборавили на постојање Срба.

Обнова вековима пожељних и инспиративних хуманитарних веза, неопходан је предуслов да садашњи огромни резултати у политичкој, економској, војној, технолошкој и другим сферама, трајно опстану и даље се развијају.

У том контексту, у ове дане, када обележавамо 80 година од почетка Великог отаџбинског рата и устанка код нас одмах потом, као почетка гигантске заједничке борбе, која је свет ослободила од фашизма, оцењујемо као изузетно значајну, одлуку две земље да формирају у Београду Међународни институт историјског сећања. То ће бити прва у историји заједничка академска институција, са потенцијалом да афирмише истину о заједничкој Великој победи, али и о српској одбрани од западне агресије на почетку и на крају ХХ века.

Приликом последње посете председника Путина Београду, и он и његов домаћин, председник Вучић, српско-руске односе назвали су савезничким. Обојица су, током читавог дана испуњеног јавним иступањима, тај израз употребили само по једном – да никоме не засметају.

Великим достигнућима у сарадњи није потребна велика реклама. За њих је довољно велико поверење. Србија и Русија су данас испуњене тежњом ка сарадњи, стваралаштву, правди, саборности и јединству.

Верујемо да ће оне тај дух у перспективи јачати не само у својим односима, него и у целом свету.

 

 

 

 

 

 

Извор: Факти