РАД на промовисању интереса Приштине трајна је инструкција за турске дипломате, али треба озбиљно анализирати зашто је турски председник Реџеп Тајип Ердоган, који ништа не говори случајно, одлучио да баш у овом тренутку најави појачано лобирање за признавање тзв. Косова и то изричито у садејству са САД, рекао је данас бивши амбасадор Србије у Турској и УНЕСЦО, професор Дарко Танасковић.
Он је предочио да је од доласка Бајденове администрације на власт повећан притисак на државе које нису признале тзв. Косово, а посебно на европске земље.
– Грчка је за то најбољи пример. После стагнирања процеса признавања независности (тзв.) Косова током последњих година, па и одустајања појединих држава од одлука о признању или њиховог суспендовања, претпостављам да ће уследити интензивирање укупног процеса усмереног ка ономе што се назива “коначним решавањем” тог отвореног питања које оптерећује односе на Балкану, али “коначним решавањем” без уважавања легалних и легитимних интереса Срба и Србије, или уз минимално ,“козметичко” симулирање њиховог задовољавања – казао је Танасковић.
Српски дипломата, међутим, не предвиђа масовнији одзив на позиве приштинских лобиста, јер многе државе имају своје аутентичне, јаке разлоге због којих зазиру од међународне афирмације независности лажне државе, иако очекује да ће Турска дипломатија наставити да развија и шири свој фронт лобирања.
У контексту те нове фазе стезања обруча око Србије, чији је међународни положај у новије време ојачан, и објективног замирања дијалога између Београда и Приштине, услед дириговане шиптарске опструкције, радиће се и на повећавању броја држава које признају независност наше јужне покрајине, па ће неког мањег помака на том плану вероватно и бити. Не предвиђам, међутим, масовнији одзив на позиве косовских лобиста, јер многе државе имају своје аутентичне, јаке разлоге због којих зазиру од међународног афирмисања косовске независности. САД и Турска ће сигурно бити у првим редовима те нове кампање, тим пре што је реч о једном од не тако бројних питања у вези са којима постоји потпуна подударност ставова Вашингтона и Анкаре.
– Циљна група неће бити само и првенствено муслиманске земље, како би се могло претпоставити, већ, рецимо, и немуслиманске азијске и афричке државе, са којима је Анкара последњих година успоставила и проширила пре свега економску сарадњу. Рад на промовисању интереса Приштине трајна је инструкција за турске дипломате, при чему се њихово деловање тактички прилагођава природи и стању билатералног и мултилатералног терена за који су задужени. Ипак, не очекујем претерану резултативну ефикасност турске дипломатске офанзиве на овом плану – оцењује Танасковић и додао да је Ердоган пред посету турском делу Кипра, који је непризнат од целе међународне заједнице, искористио прилику да проговори да ће се Турска удружити са Бајденом у вези са признавањем лажне државе.
– Тек ће се видети колико ће места припасти (тзв.) Косову на претрпаној агенди њиховог септембарског сусрета у Њујорку. Али, опрез је више него нужан – закључује Танасковић.
Извор: Косово Онлине
