Новак Ђоковић није успео да освоји медаљу у појединачној конкуренцији на Олимпијским играма у Токију.
У мечу за бронзу, српски ас је изгубио од Шпанца Пабла Карења Бусте са 4:6, 7:6(6), 3:6, иако се чинило да би могао до преокрета када је спасао меч лопту у тај-брејку другог сета.
Међутим, неколико поена које није решио у своју корист почетком треће деонице довеле су до два велика излива беса, а без мира – не стиже се до успеха. То је, уз евидентан умор због деветог такмичарског наступа у седам дана, био и главни разлог што је у завршници поклекао.
А после свега што се дешавало дан раније, када је сан о олимпијском злату распршен у мечу са Александром Зверевим, док је потом доживљен и полуфинални пораз у надметању мешовитих парова, Ноле је дао све од себе да се, у појединачној конкуренцији, опрости од Токија медаљом. У томе није успео.
Ипак, деловало је најпре да је одабрао праву тактику, јер је и најмањи кикс ривала „нападао“, чиме је и стигао до три брејк шансе у два уводна сервис гема Шпанца. Али, када је Буста издржао тај налет, преузео је иницијативу. И то импресивно.
Са 3:2 је повео брејком у коме Новаку није дозвољио ниједан једини поен, а од тога часа као да се издувао балон пун Ђоковићевих надања да ће победити. Деловао је индиспонирано на моменте, покушавао да се сабере, али… није ишло, све до завршнице прве деонице.
Тада је Буста, при вођству од 5:3, имао 15:40 на сервисе супарника, а онда је Ђоковић одустајањем од привремене сервис-волеј игре преокренуо, освојио тај гем, па у наредном дошао до две узастопне брејк шансе. Обе је шпански тенисер анулирао у дугим разменама, па минут касније првим асом освојио први сет.
У другом је Ноле „додао гас“. Али, ни његов супарник није одустајао. Играло се врло стрпљиво, без срљања, а и без много ризика.
То је и довело до тога да се на свако Новаково вођство у гемовима дође без много буре до изједначења, јер ни један ни други нису дозвољавали брејк прилике. Тако се и стигло до тај-брејка, у коме је Ђоковић изврсно започео свој јуриш, повео са 4:1, да би уз мало ометање од стране Сунчевих зрака, испао из ритма. Наиме, баш када се спремао за ударац, уопште није видео где је лоптица јер му је „Сунце ишло у у очи“, баш на оно мало дела терена где се светлост пробијала, али – иако је Шпанац стигао до 4:4, Ђоковић је наредну размену, од 23 ударца, решио у своју корист и вратио предност.
Међутим, храбро је тада заигра Буста, уз једну форхенд бравуру из „бекхенд ћошка“ поравнао резултат, па недуго затим натерао супарника на грешку, што му је донело меч лопту. Ипак, сјајним сервисом Новак је поравнао на 6:6, потом преузео иницијативу и дошао до сет лопте. Али, не би Ђоковић био то што јесте, да хладнокрвно није одсервирао сервис-винер, а потом са два нова поена у низу освојио ту деоницу и изборио трећу.
А маратонским гемом је она почела. Имао је Ђоковић брејк шансу, а не само да је није искористио, већ је потпуно изгубио своје најјаче оружје – смиреност.
Беснео је недуго после пропуштене шансе у размени од 27 удараца, и то толико да је заврљачио рекет на трибине. Потом је доживео брејк „за тили час“, па у трећем гему разбио рекет ударањем у стуб који држи мрежу, јер је један волеј лоше одиграо. И, када тако крену кола низбро, онда повратка тешко да може да буде. Можда некада, негде… али не последње суботе у јулу, на Олимпијским играма у Токију.
Новак јесте спасио четири меч лопте у завршном гему овог сусрета, али за више од тога није било снаге. Ни смирења. Бронза је, заслужено, припала Паблу Карењу Бусти.
Извор: Блиц.рс
