Свет

СВЕТ У ШОКУ! Позната метеоролошкиња: „На прагу смо шестог масовног истребљења на Земљи“

Након што су опустошиле Запад земље, поплаве су стигле на југ и исток Немачке.

Да ли су последице могле да се спрече и колико су на поплаве утицале климатске промене?

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

О томе је говорила шефица Управе за климатске активности Министарства господарства и одрживог развоја Дуња Мазоцо Дрвар, преноси „Јутарњи лист“.

„Овакве ствари генерално речено имају везе с климатским променама. Међутим за сваку појединачну ствар, временски догађај, мора се направити одређена анализа како би се видело да то има везе с климатским променама те се студије раде кад све прође, када се процени штета. Али сигурно да екстремни временски догађаји јесу главна последица климатских промена. Чак не бих рекла последица, већ појава с обзиром на то да последица звучи да ће то бити у далекој будућност а ово је нешто што се већ догађа“, рекла је она.

Питање је јесу ли се догађаји могли предвидети, је ли се могло нешто учинити да се избегну овакве трагичне последице? Примера ради, евакуисати људе, или раније размишљати о изградњи боље одбране од поплава?

„Прогнозе јесу све боље и боље и сигурно да се упозорења издају на време. Међутим овакво нешто је страшно тешко предвидети, јер ако се не догоди онда се само каже да се дизала паника. Још увек нисмо научили живети с тим упозорењима, научити како их треба перципирати и како се треба понашати. Свашта смо научили и то зовемо адаптацијом на климатске промене јер осим што радимо на смањењу штетног утицаја на климу исто тако радимо и на адаптацији, тако да постоје разни начини како ћемо се морати прилагођавати на овакве ствари јер ће оне бити све чешће и све ће их бити више“, нагласила је Дуња Мазоцо Дрвар за РТЛ Данас.

Хоће ли оваквих екстрема бити све више? Пре неколико недеља у САД је био рекордни топлински талас, и данас се боре с пожарима, недавно је Чешку похарао торнадо. Жели ли природа тиме нешто да нам поручи?

„Па мислим да нам природа на један врло сликовит начин говори да смо претерали, да смо почели да је уништавамо више него што то она сама може поднети. Постоји дан у години када по некаквим прорачунима искористимо оно што нам је природа дала и почињемо живети на кредит и видимо како то изгледа, ове године тај је дан процењен на 29. јул, а тек смо ушли у другу половину године и онда живимо на рачун природе и оног што нам она даје. Морамо престати да искоришћавамо оно што имамо око себе“, истакла је она.

Постоји у научној заједници и друкчији став – да је оваквих природних катастрофа одувек било и биће их, да је то резултат хиљада земљиних циклуса… Односно да климатске промене у том смислу нису толики фактор, да је то више политичка агенда?

„Ја бих рекла да није то другачији став, то је и мој став, и ја ћу вам рећи да је тога било и сигурно да се догађало у некаквим циклусима, али у распонима од неколико стотина хиљада година. Било је и пораста температуре и оних других екстрема и то онда иде горе доље. Међутим овако снажно, овако екстремно као што је сада, никада није било и наравно да је то последица нашег деловања у последњих 100 година. Оно што сада знамо да се то догађало у прошлости, да је планета све то преживела, али имали смо пет масивних истребљења у претходних X миленијума и сада смо на прагу шестог. Мислим да је то најбољи доказ да нам се догађа нешто што до сада није било. Али, верујем, да имамо решења за то“, закључила је шефица.

 

 

 

 

 

 

Извор: Јутарњи лист