Вакцина против болести КОВИД-19 код особа које су прележале заразу коронавирусом САРС може изазвати суперимунитет. Упркос томе што је реч о зарази која се појавила још 2002. Ово је једна од главних тема водећих светских научних часописа попут Sciencea или Naturea.
Пронађено је да се имуни систем тих особа након вакцинације успешно бори против различитих варијанти новог коронавируса SARS-CoV-2, као и сродних коронавируса пронађених код шишмиша или шкољки. Реч је о студији коју су у The New England Journal of Medicine објавили сингапурски стручњаци, а резултати тог истраживања буде наду у могућност да се развију такве вакцине које би могле штитити од свих варијанти SARS-CoV-2, као и других коронавируса који би могли бити извор неких будућих пандемија.
SARS и SARS-CoV-2 спадају у исту групу вируса, где су још и други слични вируси какви се проналазе код шишмиша и шкољки. Такви вируси, познато је, користе протеин шиљастог наставка како би се повезали с ACE2 рецептором на мембрани станица домаћина да би на тај начин ушли у станицу. И SARS и SARS-CoV-2 могу прећи са животиње на човека. SARS није изазвао пандемију, али се свеједно проширио на 29 земаља.
Говоримо о размаку мањем од 20 година, од избијања епидемије SARS-а до пандемије SARS-CoV-2 Намеће се јасан закључак како ова група вируса има потенцијал изазивања широких зараза па на њих свакако треба обратити пажњу. Линфа Ванг, вирусолог на медицинском факултету Duke-NUS у Сингапуру потражио је особе које су преболеле SARS како би видео нуди ли им то пребољење заштиту од SARS-CoV-2. Открио је да и даље имају антитела која блокирају SARS, но иста антитела нису имала утицај и на SARS-CoV-2, што је било зачуђујуће јер се ради о сродним вирусима. Но, након вакцинисања Pfizer/BioNTech вакцинама ситуација се драстично променила – организам тих особа произвео је велике количине антитела учинковитих против оба вируса и то већ након само прве дозе вакцине. Уз то, пронађена су антитела против три превладавајуће варијанте вируса SARS-CoV-2, алфа, бета и делта те против пет коронавируса пронађених у шишмишима и шкољкама. Такав имунолошки одговор није забележен код било кога вакцинисаног с две дозе било које од постојећих вакцина. У студији се сугерише како се такав одговор дешава јер вакцина на неки начин подсећа имуносустав на делове вируса SARS који су присутни и код вируса SARS-CoV-2 те вероватно и код многих других сарбецовируса.
Вакцина која би била широко ефикасна против сарбецовируса могла би се примењивати на становништву високоризичних подручја која настањују животиње код којих они могу бити присутни, чиме би се ограничило потенцијално ширење тих вируса на људе. Изнесена је у анализама студије и занимљива замисао око треће дозе, а то је да би она могла бити корисна ако би омогућавала имунитет против вируса SARS, чиме би се можда постигао сличан, тако снажан, имуноодговор. И заиста се, по Ванговим речима, раде таква прелиминарна истраживања на мишевима. Но, ова ипак мања студија не даје одговор на питање који то делови коронавируса подстичу такав широки имунолошки одговор, а што је кључно питање у контексту развоја вакцина којим би се такав одговор постизао. Ако би то били делови који не би били присутни само код сsarbecovirusa, него код свих коронавируса, тада би то представљало потенцијал за стварање вакцина против сваког коронавируса. Идеја о универзалној вакцини није нова, она се већ развија с одређеним успесима у лабораторијским истраживањима и то с ефектима врло сличним описаном.
Извор: Еспресо / Вечерњи.хр
