Поносан сам што ће школска година почети нормално и што смо донели одлуку да 1. септембар у свим школама широм Србије отпочне интонирањем или извођењем државне химне „Боже правде“. Први пут у историји то чинимо и важно је да као грађани поштујемо своју заставу, грб и химну и тиме на најлепши могући начин чувамо свој идентитет.
Ово, у интервјуу за „Новости“, најављује министар просвете, науке и технолошког развоја и први потпредседник Владе Бранко Ружић, наглашавајући да би сви који седе у Кризном штабу, а посебно они у Министарству просвете, волели да деца све време похађају наставу непосредним путем, у својим школама, а не пред телевизором, односно рачунаром.
* Део јавности, ипак, страхује да ће окупљање деце у школама распламсати епидемију короне, те да свакодневно повећавање броја заражених не иде наруку нормалном поласку у школу.
– То што део јавности изражава бојазан о евентуалном ризику по свеобухватно здравље нације не треба да се доживљава аутоматски као непријатељски гест. То и јесте поента изналажења најбољег решења, да до њега дођемо сви заједно, сагледавајући све могуће опције, као и наше капацитете и могућности који су, показала је пракса, били изнад многих у Европи, али приоритетно да саслушамо здравствену струку, као најрелевантнију у борби против вируса. Драго ми је да ће деца кренути у школе регуларно, а ситуацију ћемо пратити и одлуке прилагођавати, ако, не дај боже, за то буде потребе. Да до тог сценарија не дођемо, важно је, пре свега, да стриктно поштујемо епидемиолошке мере, али и да се вакцинишу сви који то до сада нису учинили. Понављам, вакцина је цивилизацијска тековина и једини начин да ово све пребродимо. Што већи број грађана има свест о потреби за одговорним и со
лидарним понашањем, то ћемо се лакше суочавати са изазовом. Није реално удовољити свима, и то и не очекујем. Једино што радимо јесте да удовољимо правом развоју наше деце и на најбољем могућем образовању у датим околностима. Нема пречег. Свакако уз константно консултовање надлежних из здравственог сектора.
* Када сте доносили одлуку о начину одржавања наставе који подразумева три зоне – зелену, жуту и црвену – чиме сте се руководили? Ко је одговоран за спровођење овог модела, ко ће тачно одредити када нека школа из једне зоне прелази у другу?
– Одговоран је посебно формиран стручни тим састављен од представника „Батута“ и Министарства просвете науке и технолошког развоја, који се већ дуже време бави координирањем и праћењем ситуације у школама широм Србије. Сада са новим задатком сагледавања неколико критеријума, као што су број заражених, број вакцинисаних, проценат позитивно тестираних, као и у којој мери се школа придржава мера за спречавање ризика од вируса, опредељиваће која локална самоуправа ће припасти којој зони. О томе свакако не треба да размишљају родитељи, већ да прате информације које ће школе давати петком у случају да дође до промене модела. Прва одлука је да сви крену на непосредну наставу осим средњих школа у 15 општина и градова који ће бити у комбинованом моделу и средњих школа у Тутину, где имамо онлајн наставу. Места у којима ће се у првој седмици септембра примењивати комбиновани модел су Нови Пазар, Прешево, Кладово, Петровац на Млави, Нова Варош, Прибој, Ужице, Ваљево, Деспотовац, Јагодина, Параћин, Свилајнац, Рековац, Ћуприја и Бојник.
* Како оцењујете резултате онлајн наставе која је била окосница наставног процеса годину и по дана? Многи наставници, па и родитељи, сматрају да је та генерација упропашћена, да деца готово ништа нису научила..?
– Сматрам да су сви дали максимум да образовање буде квалитетно и доступно сваком детету у Србији. Уопште не мислим нити да је година прошла узалудно, а посебно ни да је генерација упропашћена. То су субјективне оцене које заиста не стоје. Онлајн настава је била и остаје најбоља опција за све, у ситуацији када је здравље становништва приоритет, а притом угрожено. Просветни радници су посвећено и предано радили да образовање не трпи у тим околностима, и зато им дугујемо велику захвалност, као уосталом и деци на одговорном понашању. Генерација би била упропашћена и образовно-васпитни рад обесмишљен да свега тога у претходном периоду није било.
* Докле се стигло са изменама Закона о уџбеницима које ће омогућити да уџбенике од националног значаја српски језик и књижевност, историју и географију издаје државни Завод за уџбенике? Шта ће у том закону бити измењено…?
– Нацрт закона чека на даље консултације са кабинетом председника, имајући у виду да је управо председник Вучић био иницијатор ове одличне идеје, али и са кабинетом премијерке, која се стара о примени државних политика. Сматрам, као што је то било и у почетку, да је реализација ове идеје драгоцена како бисмо, као што су то урадиле многе земље у свету, заштитили и наше наслеђе, културу и српски језик и то свакако треба, првенствено, учинити кроз образовање. Треба свакако сагледати и потребне предрадње, ревитализовање државног Завода, временски оквир у коме је све то могуће урадити на смислен и ефектан начин, и најбољи могући модел који бисмо применили. Важан елемент у доношењу одрживог решења јесте и чињеница да је тржиште уџбеника либерализовано поодавно и да постоје различити легитимни комерцијални интереси. Међутим, здраворазумско промишљање ваљда ставља национални интерес на прво место.
* Да ли ће тај закон бити завршен до 15. септембра, када се обележава Дан српског јединства, како је недавно најавио председник Вучић? И да ли се може очекивати да се од септембра следеће године учи по новим уџбеницима из три национална предмета?
– У плану је да до Дана јединства у парламенту буде усвојен Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма који ће пред народним посланицима представити министарка Маја Гојковић. Сматрам да је то добар и природан, како симболички, тако и суштински увод у приближавање новом Закону о уџбеницима.
* Шта просветни систем чини да заштити ћирилицу?
– Наша регулатива је изричита у том контексту и образовање почива на српском језику и ћирилици. Ћирилица је прво писмо које ученици уче и програмима је утврђено да се писмени задатак, по правилу, пише ћирилицом. У наредном периоду ћемо уложити напор да примена постојећих закона и подзаконских аката буде видљивија.
* Лингвисти и професори књижевности незадовољни су и бројем часова српског језика у школама, траже да му се да натпредметни статус, као и да се српски језик уведе на факултете као обавезан предмет…?
– Благонаклоно гледам на декларацију са последњих разговора србиста у погледу стицања натпредметног статуса за српски језик и већем фокусу на очувању свега што је нама иманентно као народу. Разумели смо се да повећање фонда часова не може бити тренутно тема, али заједнички рад, свако у својој сфери одговорности, једини је прави за очување нашег идентитета.
Извор: Новости/Ало
