Не беже сви од нових властодржаца у Авганистану. Док Запад доживљава дане понижење у тој земљи, Руси и Кинези већ су у преговорима с талибанима, указује у ауторском тексту за DW Александер Герлах.
Док западне државе хаотично покушавају да извуку из Авганистана запослене у амбасадама и њихове држављане, амбасаде Русије и Кине у тој земљи остају отворене. Брзим поновним освајањем земље, талибани су попунили празнину насталу повлачењем међународних снага.
И док немачки министар спољних послова Хајко Мас није видео шта се спрема и срамотно није предузео одговарајуће мере предострожности како би локалном особљу омогућио долазак у Немачку, Кина је била активна и већ је постигла договор с талибанима.
По природи ствари, „божији ратници“ и диктатуре међусобно су блиски. Уједињује их мржња према слободи и људским правима. То да се ангажман за управо те вредности сада, након двадесет година, завршава без икаквог отпора, буди победнички осећај међу аутократама у Пекингу, Москви и Кабулу.
Продаја браће по вери
Али, ништа не долази ни из чега. Још пре месец дана кинески министар спољних послова Ван Ји састао се с делегацијом талибана, назвавши ту терористичку групу „важним актером“ у региону.
Народна Република Кина нада се да ће тиме што остаје присутна у Авганистану, бити обезбеђен мир на граници са западном провинцијом Синђан – провинцијом у којој је преко милион муслимана затворено у концентрационим логорима и подвргнуто кинеском преваспитвању због своје вере и исламске културе.
Како се чини, талибани су продали своју браћу по вери: Кина је талибанима дала гаранције да ће инвестирати у Авганистану, док су талибани најавили да са њихове територије Кини нико неће објавити рат.
Божији ратници су притом вероватно мислили на оне борце који се снажно залажу за напаћене Ујгуре у концентрационим логорима. Они својим терором у региону скрећу пажњу са злочина Народне Републике Кине, које је Конгрес САД већ означио као геноцид.
Међутим, више је него упитно да ли ће се те две радикалне групе на крају и саме сукобити, што би онда могло да наруши безбедност на кинеској граници. Пекинг је купио време и може да сачека и види како ће се ствари даље развијати.
Богата налазишта сировина
Граница која дели Народну Републику Кину и Авганистан дуга је само 76 километара. А недалеко од те границе је један важан коридор такозваног „Новог пута свиле“ – кинеског финансијског програма за инвестиције у глобалну инфраструктуру, којим Кина настоји да обезбеди приступ и утицај у земљама које су вољне да узму кинеске кредите. Уколико би тај коридор био угрожен нестабилношћу у Авганистану, то би могло трајно да угрози интересе Кине у Пакистану.
Али Пекинг и у самом Авганистану има економске интересе: поред нафтних поља, за која су кинеске компаније већ обезбедиле право на бушење, земља располаже и ретким сировинама које се између осталог користе за производњу паметних телефона, таблет-рачунара и ЛЕД-екрана. Кина још увек нема знање о технологији чипова које имају суседне демократске земље, Тајван и Јужна Кореја.
Процењује се да у Авганистану има ретких сировина у вредности и до билион долара. Онај ко до њих дође, у будућности би могао да има велики утицај на глобалну производњу чипова и да купце у САД у Европи стави под велики притисак.
Дани понижења
Ови дани су дани понижења за слободни свет, за његов ангажман за слободу и људска права. Они немилосрдно откривају неуспех политике Вашингтона и Берлина, који сада срамно остављају на цедилу људе у Авганистану. Ови дани су шамар у лице за породице оних који су изгубили животе на Хиндукушу.
С друге стране, у Пекингу и Москви се слави. Губитак Авганистана, који је за неке подношљив, трајно мења геополитичку архитектуру између слободног и аутократског света. Једно је сигурно: на Хиндукушу се сада бране интереси диктатора – а не више наша слобода.
Александер Герлах је виши саветник Карнегијевог савета за етику у међународним односима, научни сарадник на Интернет институту Универзитета у Оксфорду и почасни професор етике и теологије на Универзитету Леуфана у Линебургу. Докторирао је у областима лингвистике и теологије, ради на наративима идентитета, будућности демократије и основама секуларног друштва. Након боравка на Тајвану и у Хонг Конгу, тај регион, а нарочито успон Кине и значај тог успона за слободни свет, постају његове главне теме. Предавао је на Харварду и Кембриџу. Од 2009. до 2015. године био је главни уредник магазина „The European“ чији је и оснивач.
Извор: DW
