Русија

ПОТПУНИ ПРЕОКРЕТ У РУСИЈИ! Путин ударио на велику силу и устукнуо – ЗБОГ ТОГА ПАД ПОПУЛАРНОСТИ!

Владимир Путин и код својих противника слови за политичара посебног кова, чија постојаност долази до изражаја нарочито у кризним временима.

 

Утолико више изненађује његов нагли обрт у погледу короне. Док се око Божића дичио да Русија има најбољу вакцину на свијету, да кућни притвори („закључавања“) нису неопходни и да ће пандемија бити побијеђена до јесени, претходних неколико седмица курс му је био топло-хладно, на шта од њега нисмо навикли.

Средином јуна, приликом сусрета с америчким предсједником Бајденом у Женеви, његов гласноговорник Димитриј Песков рекао је да се о обавезној вакцинацији „још не разговара“. Истовремено, међутим, становништво шире области Москве доживјело је огромно изненађење.

Русија: Обавеза вакцинисања бар шездесет посто запослених

Градоначелник Москве Сергеј Собјанин, верни Путинов следбеник, увео је обавезну вакцинацију, и то не само у Москви, већ у читавој области с двадесетак милиона становника.

Вакцинација је испрва наложена свима који у послу долазе у додир с муштеријама, гостима, пацијентима или ђацима. Предузећима из области образовања, гастрономије, здравства, малопродаје и јавног превоза наметнута је обавеза да им бар шездесет одсто запослених буде вакцинисано.

Запослени су досад примили прву вакцину неког од руских произвођача, а другу би требало да приме до 15. августа. Онима који не испуне задате квоте пријете казне, укључујући чак и затварања оних испостава у којима запослени нису довољно вакцинисани.

У међувремену је још двадесет један регион прихватио ултиматум о вакцинацији, а Путинов гласноговорник Песков недавно је изјавио да крај кампање није на видику: „Људи без имунитета и без вакцине не могу радити у свим областима“, рекао је, не остављајући мјеста сумњи да се ни убудуће неће презати од даљих заоштравања.

Путиново топло-хладно и руска несклоност вакцинацији

Док је Путин у почетку био суздржан, у посљедње вријеме је у више наврата јавно говорио о овом питању. Његове ријечи, пак, не показују никакав јасан став.

Почетком јануара путем телевизије позвао је становништво да се вакцинише. Иако је, према његовим ријечима, одувијек било људи начелно супротстављених вакцинисању, они су „бројни не само код нас, већ и у иностранству“. Зато је захтијевао од Руса да „не слушају људе који ништа не разумију и шире гласине“, опоменувши их да вјерују стручњацима.

Kрајем маја дистанцирао се од идеје о обавезној вакцинацији, назвавши присилну вакцинацију „несврсисходном и бесмисленом“. Руски грађани морају схватити да се излажу „озбиљној и чак смртоносној опасности“ ако се не вакцинишу, али није обавеза државе да их на то тјера.

Послије састанка с Бајденом у јуну обрнуо је став и бранио обавезну вакцинацију макар на регионалној разини, рекавши да је увјерен да се тиме може зауставити нови талас короне и спријечити увођење кућног притвора у читавој држави, наводећи да тиме жели избјећи затварање читавих предузећа и остајање људи без посла.

Путиново врдање није наишло на добар пријем код руског народа. Подршка у народу пала му је на најниже гране од почетка мандата, што ни не чуди, јер је подозривост према вакцини у Русији велика – према анкетама, око шездесет посто Руса одбија обавезну вакцинацију. Досад је обе вакцине примило свега четрнаест одсто становништва.

Зашто онда Путин просто не поступи у складу с вољом народа?

Притисак дигитално-финансијског сектора на политику

Разлог би се могао тражити у тектонској промјени глобалног односа снага у протеклих годину и по, која је из темеља промијенила лице свијета. Мјере донесене поводом спречавања ширења ковида-19 убрзале су концентрацију новца и моћи у све мањем броју руку, при чему је највећи профитер дигитално-финансијски комплекс.

Увођење закључавања и других ограничења у оквиру борбе против болести учинили су да моћ ИТ концерна и појединих финансијских институција достигне досад невиђене размјере. Тржишни капитал пет највећих дигиталних концерна – Епла, Гуглове матичне фирме Алфабета, Мајкрософта, Фејсбука и Амазона – износи нестварних 8.800 милијарди долара, док само двије највеће свјетске фирме за управљање богатством, Блек рок и Вангард, управљају износом од 16.200 милијарди долара.

 

С друге стране, бруто друштвени производ Русије (збир све произведене робе и пружених услуга) у 2020. износио је 1.500 милијарди долара, дакле мање од вриједности Епла (2.100 милијарди), Гуглове матичне фирме Алфабета (2.100 милијарди), Мајкрософта (1.900 милијарди) и Амазона (1.700 милијарди).

Наведени концерни имају не само бескрајно више новца од руске државе, већ и више моћи, јер владају глобалним протоком података, који обухвата и Русију. Они, на примјер, дају технологију за међународни платни систем Свифт, или, попут Мајкрософта, облак (цлоуд) у ком податке чува најважнији рачунар на свијету – систем за анализу података Аладин, савјетника америчког система Федералних резерви и Европске централне банке Блек рока.

Дигитално-финансијски сектор не зна за државне границе

Раст и моћ ових концерна експлодирали су у протеклих осамнаест мјесеци. Закључавања су донијела никад досад виђене зараде финансијским установама, фармацеутској индустрији, трговини преко интернета, интернет платформама и дигиталној индустрији забаве, историјски незабиљежено повећавајући њихов утицај на друштво и дајући им више политичке моћи него икад досад.

Данас на свијету више нема ни једне једине владе која би себи могла приуштити да се одупре диктату дигитално-финансијског комплекса. То не важи само за државе Запада, већ и читав Исток, укључујући Русију и Kину.

Управо у Kини видимо колико је дигитална индустрија овладала читавом земљом и у којој мјери је за себе искористила мјере за сузбијање ковида-19. За Русију то значи: чак и ако би Владимир Путин хтјео, ни у ком случају се на дужи рок не би могао супротставити овим интересима, јер Русија није острво, већ привредом тијесно везана и са Западом и с Далеким Истоком.

Зашто се кампања вакцинације подстиче свим средствима

Прошле године дигитално-финансијски комплекс нашао се пред огромним проблемом: финансијски систем пријетио је да се поново уруши, као 1998. и 2008. Пошто је за спасавање система овај пут био потребан још већи новац него раније, а људи, нарочито приликом претходне кризе у Европи, схватили да се ради о огромној распођели одоздо на горе, очајнички се тражио изговор.

И ту су онда, као дар с неба, дошла закључавања широм свијета, која су потпуно зауставила свјетску привреду у марту и априлу 2020. и уздрмала финансијски систем. Привредна и финансијска криза одмах је проглашена „корона кризом“, и све даље мјере образлагане су спречавањем ширења вируса.

Вријеме, пак, није стајало у мјесту, и ситуација с глобалним финансијским системом неизвјеснија је и опаснија него икад, јер су мјере спасавања достигле критичну тачку: камате широм свијета пале су на нулу, а неопходне суме мјере се хиљадама милијарди. Свако даље штампање новца ће само додатно поспјешити ионако жестоку наступајућу инфлацију. Дигитално-финансијски комплекс уз помоћ централних банака ради на рјешавању тог проблема – стварању дигиталног новца централних банака. Његово увођење, пак, тражи вријеме, и оно се мора премостити, а да при том дигитално-финансијски комплекс не изгуби ништа од своје моћи.

Управо ту на позорницу ступа кампања за вакцинацију широм свијета: њена сврха је да људе држи у страху док дигитални концерни надограђују своју моћ, фармацеутска индустрија наставља остваривање огромних зарада, и финансијске институције не приведу крају припреме за укидање готовинског новца.

Данас је потпуно небитно зовете ли се Ангела Меркел, Џо Бајден, Си Ђинпинг или Владимир Путин – на власти остаје само онај ко се повинује овом плану, и то беспоговорно.

 

Извор: стање ствари