Трчали смо кроз тунел с батеријским лампама иако су нам рекли да је у њему тело жене. Надали смо се да је жива. У једном тренутку светлост је пала на непомичну девојку, али је она истог тренутка отворила очи. Обе ноге су јој биле одсечене до бутина.
Овако описују језиво искуство полицајци из ПС Палилула Немања Мојовић и Милан Поповић, хероји чија имена ових дана одзвањају ходницима полицијских станица у Београду.
Њихова брзина и храброст спасли су живот једној младој девојци, која је одлучила да пресуди себи. Тог кобног 4. августа К. Д. (34) ушла је у железнички тунел код Панчевачког моста и легла на пругу. Тада је наишао воз и прегазио је. Полицајци Поповић и Мојовић први су дотрчали до ње и спречили да искрвари насмрт, од које су је делиле само секунде.
Минут као вечност
Те среде око 19.30 машиновођа који је био у возу за Ресник јавио је полицији да је на шинама у тунелу затекао тело.
– Колега Поповић и ја били смо у близини на терену у Улици 27. марта. За два-три минута стигли смо до тунела на железничкој станици. Укључили смо батеријске лампе и почели да трчимо кроз мрак иако нам је пријављено тело. Нисмо губили наду да је жива. Рекли су нам да ћемо ићи око 200 метара, али смо прешли око 700. У једном тренутку светлост лампе обасјала је жену која лежи на шинама. Таман што смо помислили да ипак јесте мртва, она је отворила очи – описује за Српски телеграф полицајац Немања Мојовић.
Његов колега Милан Поповић каже да тог момента нису имали времена ни за каква размишљања и страх, већ су у тренутку решили да скину своје беле мајице, које су саставни део униформе, и да њима девојци подвежу стравичне ране.
– Распарали смо мајице и зауставили крварење. То је све трајало око минут, али нама је била вечност. Али тада наилазимо на други велики проблем. Нисмо имали телефон, па смо моторолом морали да позовемо помоћ, али у тунелу није било домета. Нисмо престајали да покушавамо, али кад год успоставимо везу, она се изгуби на најмањи покрет. Међутим, једне пресудне секунде успео сам да кажем: „Жива!“ и домет је био изгубљен. Колегама је, срећом, било јасно да треба да појуре ка нама – објашњава нам Поповић у једном даху.
Најтеже чекање
Он каже да им је чекање Хитне помоћ било најтеже јер су видели да је несрећној девојци било све горе.
– Све време сам је одржавао будном и говорио јој: „Бићеш добро, помоћ стиже, само се држи“. Међутим, она као да се гасила, није имала снаге ни да јауче. Само 10 секунди пре доласка лекара рекла нам је: „Готова сам“. Хитна ју је пребацила на носило, а ми смо узели завој и додатно јој подвезали ране. Доктори су покушали нешто да јој убризгају, али им је пукла игла јер је девојка већ изгубила вене. Невољама ни ту није био крај. Одједном смо чули да наилази воз. Колега Немања је викнуо: „Сви уза зид!“ Девојку смо у секунди склонили са шина, а нас 11, нас двојица, шест колега и троје лекара, прилепили смо се за зид и зажмурили јер је места премало. Срећом, сви смо добро прошли – присећа се овај херој.
Тешкој агонији ни ту није био крај. Преостало им је још 700 метара трчања до амбулантних кола иако су им се батеријске лампе угасиле.
– Страх да ћемо закаснити почео је да нас обузима и што смо брже трчали, то нам се чинило да је крај тунела све даљи. Девојци је део тела од ког су јој одсечене ноге постао бео јер је изгубила превише крви. Сетили смо се да је у тунелу с таквом повредом провела око 20 минута, али нисмо престајали да верујемо у чудо, које смо на крају и дочекали. Сместили смо је у Хитну и лекари ВМА су је спасли, али смо начули да је ипак остала без ногу. Нама је ипак најбитније да је преживела – закључује храбри Мојовић и додаје да још увек нису ступили у контакт са родитељима К. Д., али да су чули да је њен отац био код њих у станици и то вероватно да би се њима захвалио.
Из Крагујевца на посао
Милан Поповић грађане Србије чува већ 18 година и до Београда сваког дана путује из Крагујевца. Његов колега Мојовић је 11 година у служби.
Поруком јавила мајци да ће се убити
Како се сазнаје, К. Д. живи на Палилули и пре покушаја самоубиства била је с мајком на аутобуској станици на Панчевачком мосту. У једном тренутку оне су се посвађале и старија жена је ушла сама у аутобус.
– Након само неколико минута ћерка јој је послала СМС поруку: „Сада ћу да извршим самоубиство“. Уплашена жена одмах је то јавила полицији која је кренула у хитну потрагу иако нису знали где се девојка упутила. Касније се испоставило да је само отишла са аутобуске на железничку станицу и некако се провукла поред чувара који је био на почетку тунела. Прешла је можда неких 700 метара и ту легла на пругу да би дочекала воз који ће јој пресудити. Међутим, изгледа да се предомислила када је видела воз и стигла је само горњи део тела да склони са шина, па је зато остала без ногу – прича пријатељ близак породици.
Извор: Курир
