Србија

Није добро! НАЈТЕЖИ ТАЛАС КОРОНЕ ДО САДА! Све више деце с озбиљним обостраним упалама плућа! Ево шта нас чека!

– У овом таласу су најтеже клиничке слике, учесталије су обостране упале плућа, које захтевају и оксигену терапију. И то су здрава деца, која немају коморбидитете, рекла је за Курир др Оливера Остојић, начелница Дечје клинике у КБЦ “Драгиша Мишовић”, која репортерке Курира дочекује на улазу ове ковид болнице за децу.

У постељама је 27 деце, а стари су од 20 дана до 17 година.

– Последњих недељу дана има озбиљних упала плућа. У 24 сата нам је стигло, и из унутрашњости и из Београда, четворо деце с озбиљним обостраним упалама, које на скенеру показују висок скор и то 14 и 18 од 25. То су деца од 10, 11, 14 година, млађи тинејџери. Засад су на највише шест литара кисеоника. Наравно, нису вакцинисани они који би могли бити, и долазе из школских средина. Претходно су били без икаквих болести, осим једног детета које има ендокринолошки проблем – прича др Остојић.

Бебе и даље пролазе добро, а њихове клинике слике су лакше до умерених.

– Долазе с повишеном температуром, опорављају се доста брзо, тако да су бебе и даље најјача карика у педијатрији – вели др Остојић и додаје да се повећао и број деце у тријажној амбуланти, за викенд их је било тридесетак.

Докторка подсећа и да је одобрена вакцинација деце старије од 12 година, да је препоручују и имунолози и епидемиолози, као и Удружење педијатара, јер су вакцине безбедне и ефикасне. А колико ефикасна може да буде, показао нам је један отац, који је овде смештен као пратња једанаестогодишњем сину. Дечак, који је у свом свету са слушалицама у ушима и телефоном у руци, прикачен је на три литра кисеоника.

– Сад је супер. Пре неке ноћи, мислио сам да нам се црно пише. Температуру ничим нису могли да му скину, није престајао да кашље и није могао да удахне. Кад то преживесмо, све ћемо лако. Искрено да вам кажем, нисам мислио да нам корона ишта може, док нас ово не снађе – прича тата из Београда, чија је супруга оболела, а он је вакцинисан и даље негативан, па с осмехом каже:

– Ако изађем одавде негативан, прескочио сам и последњи ниво игрице. Хвала вакцини.

– Он нас свако јутро дочекује музиком – смеје се сестра Мира Стјепановић, која нас проводи кроз болницу.

– Ааа, морамо мало радости и лепих тонова да унесемо у дане – каже тата и захваљује “свим дивним људима ове болнице”.

На другом крају истог спрата овог здања, које подиже краљица Марија, још један је тата са синчићем. Малишан исто има 11 година, прикачен је на кисеоник и телефон, исто им је мама оболела, само што су из Новог Пазара. С високом температуром која никако није спадала стигао је у “Мишовић”. Сад је много, много боље.

Најмлађи пацијент има свега 20 дана. Мама Марина Лекић из Новог Београда прича нам да је млађа ћеркица из вртића донела вирус брату.

– Имала је мало температуру и кашаљ, нисмо ни сумњали да је корона, све док и он није добио температуру. После три дана у болници спала је температура, сада је добро – каже Марина док тепа мезимцу поред кревеца.

Ту је и Гордана Пекарић из Обреновца, са синчићем. Корона је у њиховој кући кренула од супруга.

– После шест дана, очекујемо отпуст. Два месеца пуни у четвртак, надам се да то неће бити овде – каже Гордана, која, као и муж јој, није вакцинисана, она додуше због трудноће:

– Ипак смо добро прошли кроз корону, старијем синчићу још ништа не фали. Али после овога, дефинитивно ћемо се вакцинисати.

На спрату изнад тинејџери. Код осмакиње из Јагодине било је густо, а сад је преко бочице за кисеоник накачила медицинску капу. Лакше се дише.

– Упала плућа, баш сам се била уплашила. А сад сам много, много боље – осмехује се девојчица.

Земљак јој од 17 лета у другој соби испраћа цимера Београђанина. Торбе су спаковане.

– Он је дошао чим је заражен и, ево, седми дан оде кући. И ја сам седам дана овде, ал’ не знам кад ћу кући. Док су ме по Јагодини водали од лекара до лекара, разви се обострана упала – прича Јагодинац.

Једну собу деле и три средњошколке из Београда. Двема је, такође, седми дан овде. Веселе су.

– Боље смо, па лакше прегурамо дан – причамо, по телефону… Моји су сви у школи заражени, ја најгоре прођох – прича тинејџерка.

– Јао, само да се придигнем скроз и оздравим, правац вакцинација. Нисам ни мислила да ме овако нешто може снаћи – друга ће.

Трећа главу не може да подигне, ни до чега јој није. Само што је легла. На касети аутопортрет оне која је из тог кревета отишла кући. Са све маском.

Из болнице нас прати плач дечачића од годину и по из собе за рендген.

– Сви напоље, сви даље – виче техничар.

Блицну снимак, показаше се малена плућа на монитору.

 

 

 

 

 

 

Извор: Курир.рс