Русија

СВЕТ У НЕВЕРИЦИ! Запањујућа изјава Александра Дугина о мистериозном састанку Путина и Ердогана у Сочију

Александар Дугин (Фото: Јутјуб)

Председници Русије и Турске састали су се недавно у Сочију да би после састанка прекршили ранију праксу одржавања заједничке конференције за штампу или издавања саопштења медијима.

О чему су Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган разговарали кад су проценили да садржај дискусије не би требало да поделе с јавношћу?

Много је у последње три недеље било спекулација да би се прецизније одгонетнуле теме сусрета у четири ока. Помињу се нове турске набавке руског одбрамбеног система С-400, изградња још две руске нуклеарне електране у Турској, сарадња у индустрији наоружања и производњи ловаца и подморница, свемирска индустрија…

О свим тим темама, закључују посматрачи, не мора да се расправља иза затворених врата. Штавише, заслужују да буду објављене као доказ високог степена сарадње две земље. Разлог за тајновитост могао би да буде договор о развоју ситуације у северозападној сиријској провинцији Идлиб, где је армија руског савезника, председника Башара ел Асада, појачала нападе у региону у којем Турска држи најмање 30 војних постава.

Разне сиријске побуњеничке групе и фракције, попут терористичке организације Хајат Тахрир ал Шам, ушле су у Идлиб верујући да су безбедне јер регуларна сиријска армија избегава директну конфронтацију с турском армијом. Упркос томе, долазило је до оружаних инцидената са жртвама и на сиријској и на турској страни.

Турска војну екскурзију у Идлиб правда спречавањем стварања курдског коридора који би ишао од Ирана до Медитерана и ојачао позиције Радничке партије Курдистана, која је у Анкари проглашена за терористичку организацију.

Русија толерише привремен боравак турских снага, али не жели њихово стално присуство у Сирији пошто Москва не крије намеру да Сирију претвори у свог лојалног клијента на Блиском истоку.

Русија, Турска и Иран су 2018. склопили споразум у казахстанској престоници Астани (преименованој у Нур Султан) после којег је на снагу ступило примирје уз стварање зоне деескалације у Идлибу. Али, и Русија и Турска у одређеној мери не испуњавају прихваћене обавезе. Анкара сувише споро разоружава радикалне фракције, док је Москва нападала снаге наоружане опозиције не водећи, тврди се, много рачуна о цивилима.

Кад се вратио из Сочија, Ердоган је потврдио да ће Турска у Сирији доследно спроводити све одлуке договорене с Москвом, док је руски министар Сергеј Лавров поновио да све терористичке групе морају да буду уклоњене из Идлиба „што пре, то боље”. Како обе стране тврде да испуњавају споразум, закључак је да око тога нема пуне сагласности.

Онда се на сцени појавио Александар Дугин, Путинов блиски саветник и један од водећих руских геополитичких експерата. Његова изјава привукла је много већу пажњу од свега повезаног с нагађањима о темама из Сочија.

Дугин је за турску телевизију Улусал канал и за листове „Ајдинлик” и „Туркије” изјавио да су Путин и Ердоган исцртавали нову мапу пута за регион. Рекао је да турски председник разуме значај који Крим има за Русију.

Наговестио је да би, уколико Анкара промени своју позицију осуде анексије из 2014, Русија могла да призна турски суверенитет над северним Кипром, где је после турске војне инвазије 1974. проглашена Турска република северни Кипар, коју је признала само Анкара.

Зашто је Дугин ово изјавио?

У традицији руске државе није да председнички саветници саопштавају своја лична виђења – пре него што их пажљиво не усагласе с надлежнима на врху. Уколико Дугинов глас преноси Путинова виђења, онда би то могло да значи тектонске промене у региону.

Турска снажно подржава решење кипарског проблема по формули две државе и у томе нема подршку међународне заједнице која подржава грчки суверенитет над острвом и не жели да награди инвазију и окупацију.

Шта би могло да се догоди уколико Москва прихвати власт у Лефкоши, турском делу подељене Никозије? Да ли би Русију следиле друге земље? Које? Уколико, пак, Москва подржи реунификацију острва, такав уједињени Кипар би по аутоматизму постао члан ЕУ. а могуће и НАТО-а.

Уколико се разговарало о политичкој трговини „Крим за Кипар”, онда би то могло да има дугорочне последице по турску унутрашњу политику. Ердоганова популарност знатно је опала усред пандемије и економске кризе, а евентуални договор с Русијом драматично би оснажио његову позицију уочи избора 2023. када ће тражити реизбор.

Детаље мистериозног самита у Сочију не знамо. Да ли је било одлука у вези с Идлибом и/или Кипром? Ако јесте, онда су оправдали тајновитост јер би могле да промене геостратешке мапе Блиског истока и источног Медитерана.

 

 

 

 

 

 

Извор: политика.рс