Међусекторска група европских компанија за производњу и употребу метала објавила је упозорење на катастрофалне последице недостатка кинеског магнезијума и позвала на акцију против непосредног ризика од гашења производње у Европи.
Пошто Европска унија готово у потпуности (95 одсто) зависи од Кине у испуњавању својих потреба за магнезијумом, европске индустрије које производе и користе алуминијум, ливено гвожђе и челик, као и њихови добављачи сировина, већ осећају последице од несташице.
У будућности, проблем прети да се прошири на хиљаде европских предузећа и угрози милионе радних места, укључујући кључне секторе као што су аутомобилска индустрија и грађевина.
Аутори апела цене магнезијума у Европи у износу од 10-14 хиљада долара по тони називају изнуђивачким потезом, с обзиром на цену од две хиљаде долара на почетку године.
Предвиђају да ће до краја новембра резерве магнезијума у Европи дефинитивно нестати, што ће довести, ако не до потпуног колапса, онда до веома озбиљних проблема у европској индустрији.
Шта се заправо догодило и који су разлози за то?
За почетак, треба напоменути да магнезијум има широку употребу у металуршкој и машинској индустрији. Магнезијум је најлакши грађевински материјал у комерцијалној производњи.
Легуре магнезијума теже четири пута мање од челика. Осим тога, магнезијум је веома лак за обраду. Стога је његово главно поље примене као лаки конструкцијски метал у легурама. Доста се користи у аутомобилској и авио индустрији.
Кина обезбеђује 80-85 одсто укупне светске производње магнезијума последњих година. Иначе, Русија, која поседује највеће резерве овог метала на свету, производи негде око 13-15 пута мање од Кине.
Али, да се вратимо на проблем недостатка магнезијума у Европи. Трошећи око 17 одсто светског магнезијума, сама Европа производи минималне количине тог магнезијума. Дакле, готово у потпуности зависи од снабдевања из Кине. Међутим, кинеска влада је у септембру одлучила да затвори 35 од 50 топионица и да преполови производњу у преосталим. То је заправо довело до тако снажног дефицита.
Поставља се логично питање: Зашто је Кина драстично смањила производњу магнезијума?
Одговор је једноставан – због енергетске кризе, коју је изазвала западна зелена агенда. Због саме „зелене транзиције“ ка неутралности угљеника коју Запад намеће себи и остатку света.
Као део испуњавања ових захтева, Кина не само да је обећала да ће постићи поменуту неутралност угљеника до 2060. године, већ је почела врло активно да се креће у том правцу. Кина је у јулу увела нови систем за размену квота за емисију ЦО2 . Кина је и пре тога почела активно да затвара руднике угља – за неколико година затворено је на стотину.
У септембру, земља се суочила са тешком енергетском кризом, коју је требало решавати не само отварањем претходно затворених рудника, већ и директивним смањењем потрошње електричне енергије.
Иначе, проблем недостатка магнезијума је већ стигао до Северне Америке. Канадска компанија за производњу легуре алуминијум-магнезијум Маталцо Инц. прошле недеље саопштила је купцима да је доступност магнезијума “пресушила” и да ће, ако несташица потраје, морати да смањи производњу и испоруке следеће године.
ЕУ тренутно води преговоре са Кином како би је подстакла да повећа производњу магнезијума. Али, наравно, без пружања помоћи у виду додатних залиха енергије: претпоставља се да Кинези морају да пронађу додатну енергију да сами задовоље европске потребе.
Али да ли је проблем само са магнезијумом?
Прошле године се у свету појавио недостатак чипова, због чега је аутомобилска индустрија (и не само она већ многе друге) претрпела и наставља да трпи губитке, пошто није било могуће изборити се са недостатком чипова.
Недавно се говорило и о сасвим другачијој врсти несташице – мањку возача камиона, који се посебно акутно манифестује у Великој Британији. Развој догађаја био је следећи: након принудног повећања плата камионџијама, Британија се суочила и са великим недостатком возача аутобуса.
Сви су чули и за несташицу угља и гаса у Европи (и у југоисточној Азији, такође). До пролећа, у Европи се предвиђа недостатак ђубрива. Осим тога, цео свет је такође на ивици дефицита бакра – његове акције на лондонској берзи пале су на рекордно низак ниво за пола века трговања, а цена је порасла за један ипо пут за годину дана.
Списак је дуг и сви ови проблеми нису само повезани са пандемијом КОВИД-19. Сви они су мање-више генерисани деловањем Запада. Прво, специфичним методама суочавања са кризом, заснованим на емисији незамисливих и необезбеђених обима светских валута (пре свега долара).
Друго, Западом инспирисана „зелена транзиција“, коју, у свом промовисаном облику, није толико брига за природу колико за одржавање економске супериорности на рачун других земаља.
У позадини ових акција, инфлација, ситуационе несташице разних добара и трајне манифестације енергетске кризе широм света постаће све уобичајеније, како данас све чешће видимо фотографије полупразних полица у америчким супермаркетима које подсећају на тезге совјетских продавница на прелазу из 1980-их у 90-е.
Извор: Webtribune.rs
