Србија

“УБИЦА СА ЗНАЧКОМ?” МУП забринут због начина како су сакривени трагови, могуће да је полицајац

Полиција не искључује могућност да је у ликвидацији породице Ђокића из Алексинца учестовао и неко ко је био, или је још увек, припадник МУП, односно особа која је упозната са полицијским процедурама и начином на који се води истрага, али и са оним најбитнијим – како сакрити трагове злочина.

У селу Моравац крај Алексинца данас су сахрањени Горан (57), Гордана (56) и Лидија Ђокић (25) који су ликвидирани у недељу 26. септембра. Њихова тела пронађена су у атару села тек шест дана после ликвидације, у суботу 2. октобра, спаљена до непрепознатљивости и прекривена грањем, даскама и лишћем. Аутомобил „пасат“ којим су кренули на последњи пут полиција је, такође, пронашла у суботу, али десетак километара од места где су се налазили лешеви.

Случај убијених Ђокића за истражне органе, полицију и тужилаштво, тек је почела. Осим што у овој „игри лопова и жандара“ убице имају огромну временску предност од шест пуних дана, нападачи су се потрудии да полицији што више отежају, уништавањем и уклањањем потенцијалних трагова, заправо доказа за суд, што је много битније. Чини се да су разбојници полицајцима оставили „мршаве“ трагове, а оно што посебно забрињава јесте да су тачно знали шта и како треба да ураде, али и како функционишу полицијске процедуре.

Постоји могућност да је један од нападача бивши или садашњи припадник МУП Србије, који познаје цео систем изнутра.

Нема сумње да је овај злочин био детаљно испланиран и да су злочинци пазили да за собом не оставе неке трагове, који би довели полицајце до њих. Тела су пронађена на месту које је забачено, није прометно и које је било припремљено за егзекуцију, јер је потребна већа количина горива да би тела била угљенисана до непрепознатљивости.

Жртве су идентификоване по накиту, пронађена је Горданина наруквица. Накит није занимао разбојнике, оставили су га иако је сигурно био вредани и то је још један узнемирујући детаљ. Накит је много лакше идентификовати, поготово ако су у питању ретки комади и лакше је помоћу њега повезати починиоце и жртве, што су нападачи, чини се, знали. Дешавало се да управо неки „сувенир“ жртве буде крунски доказ који запечати судбину оптуженом.

Троје Ђокића је ликвидирано са најмањим могућим бројем хитаца, јер нападачи ни ту нису хтели да полицији оставе превише доказа. Полиција је на месту злочина пронашла једну чауру, а из тела жртава извађено је пет куршума и установљено је да су коришћена два оружја. Две жртве су убијене са по два метка, а трећа само са једним. Убицама руке нису задрхтале, што иде у приог теорији да су прошли озбиљну војну или полицијску обуку.

Ђокићи су из Моравца ка Алексинцу кренули после поноћи, а сигнали њихових мобилних телефона нестају око 3 сата после поноћи. Апарати које су користили Лидија и Горан, нису пронађени. Пошто је реконструкција кретања жртава помоћу активности њихових мобилних телефона једна од привих ствари које уради полицајци, управо је искључивање телефона жртава била једна од првих ствари коју су разбојници урадили. Полиција је проверила базне станице мобилних телефона и установљено је да је у близини било само осам апарата који не припадају мештанима.

Сви су проверени, тврде из полиције, и нико од њих нема везе са стравичним злочнима.

Извор: Нова