Србија

ЗАСТРАШИВАЊЕ РАДНИКА КАО ПОСЛОВНА ПОЛИТИКА: Радни логор Линглонг

Од самог доласка у Србију, која јој је у знак добродошлице поклонила 130 хектара најплодније војвођанске оранице од 7, 5 милиона евра и још 76 милиона евра субвенције из буџета, кинеска фабрика пнеуматика Линглонг функционише по сопственим правилима. Поред тога што је отпочео изградњу без икакве претходне студије о њеном утицају на животну средину, на градилиште будуће фабрике не сме нико да уђе, а радници доведени из Кине раде у условима који подсећају на радне логоре. У будућности ће их заменити радници из Србије који су већ сада морали потписати уговоре у раду у којима пристају на ригорозне санкције уколико проговоре о сопственој заради.

Према сазнањима у Члану 4 уговора о раду стоји да “уколико запослени открије информације о сопственој заради, сваки пут када такво понашање буде откривено биће дужан да исплати 20 одсто откривене зараде као надокнаду штете, а када два пута заредом открије информације о заради биће дужан да исплати 50 одсто од откривене зараде као надоканду штете”. У уговору се не прецизира да ли се забрана дељења информација о плати запосленог односи и на лично окружење, али се зато додаје да ће се они који у два наврата прекрше овај анекс „налазити месец дана под присмотром“.

Адвокат Вељко Милић истиче да ни присмотра нити појачан надзор над запосленим није у складу са Законом Републике Србије, и да ниједан послодавац не може да их спроводи.

„Ти интерни правилници више служе за застрашивање радне снаге, него што имају законско упориште. Фирме могу да доносе своје правилнике о раду, али када и уколико би дошло до судског поступка, ти спорови би били изгубљени јер нису у складу са законом”, каже Милић, напомињући да не зна ни како би уопште физички изгледало да послодавац држи радника “на присмотри”.

Он је такође истакао да многи послодавци траже од запослених да не говоре о висини својих примања, али да се та забрана односи искључиво на јавно изношење тог података, али да је запосленима дозвољено да о томе причају између себе или у кругу породице. Пословање кинеског произвођача гума је праћено контраверзама већ годинама, а због загађења које њихови погони проузрокују практично су непожељни свуда у свету сем на Тајланду, Узбекинстану и Србији. Кинеско министарство за екологију и заштиту животне средине је 2018. године оптужило компанију да крши мере контроле загађења животне средине.

Поред ових прекршаја „Линглонг“ је оптуживан и да је свесно загађивао животну средину, јер је фабричка канализација била третирана само у септичкој јами, након чега би се мешала са водом за хлађење из производних погона и испуштала у реку Луосхан. Поред оптужби за тешка загађења, компаника Линглонг се 2010. године нашла и у афери крађе патента конкурентске компаније. Према писању “Texas tribune”, амерички изумитељ Jordan Fishman који је дизајнирао рударске гуме, открио је да су његови патентирани дизајни украдени, да би се испоставило да су завршила код два међународна дистрибутера гума, од којих је један управо и “Shandong Linglong” из Кине. Ова афера је на крају завршила пред америчким судом, где су Линглонг и други дистрибутер морали да плате чак 26 милиона долара због крађе туђег патента.

Извор: Нова

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

октобар 2021.
П У С Ч П С Н
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031