Мигрантска криза на истоку Европе све је напетија, а односи ЕУ с Белорусијом и Русијом све су драматичнији.
Према подацима Фронтекса, у првих 10 месеци 2020. на територију ЕУ пробило се око 135.000 миграната.
Пошто ни после два дуга разговора одлазећа немачка канцеларка Ангела Меркел није успела да „сломи“ Владимира Путина да утиче на белоруски режим око пребацивања миграната на спољашње границе ЕУ, морала је ипак, врло невољно, да контактира председника Белорусије Александра Лукашенка, наводе медији.
Разговарали су готово сат времена о мигрантској кризи.
Путин и Лукашенко достигли су циљ – ЕУ, која не признаје легитимитет белоруског предсједника, ипак су принудили на директну комуникацију с њим, што они тумаче првим кораком ка признавању Лукашенка легитимним председником Белорусије, истичу познаваоци прилика.
Бундестаг је донео резолуцију о непризнавању изборних председничких резултата у Белорусији због наводне крађе гласова у корист Лукашенка. Међутим, Лукашенко је добио на важности, а ЕУ је опет показала одређену слабост, јер је пристала на рутинску московско-минску уцену, иако припрема ригорозне санкције, наводе светски медији.
Међутим, Берлин је брзо узвратио и задао велик ударац Москви – издавање употребне дозволе за гасовод Северни ток 2 привремено је прекинуто, што је у Москви изазвало прилично незадовољство. Московска берза одмах реагирала и дионице Газпрома су пале за нешто мање од два одсто, али су цене гаса на светском тржишту порасле 10 посто. Немци су образложили одлуку да изградња мора да се реорганизује у складу са немачким законима.
Како наводе познаваоци прилика, очигледно је да сви сада играју прљаво и без рукавица, свим расположивим средствима.
Подсећања ради Пољска, као и земље ЕУ тврде да Лукашенко намерно пропушта мигранте да уђу у ту земљу чланицу Уније. Са друге стране, званични Минск то демантује и истиче да нема ресурсе да исконтролише толики прилив миграната. Лукашенко је предложио да може да превезе мигранте до Немачке како би се избегла даља ескалације кризе, што је Берлин одбио.
Пољска и Литванија, које су највише на удару, објавиле су да неће примати избјеглице који имају уредне белоруске туристичке визе.
„Они су туристи, а не мигранти који стижу из земље у кризу, стога не можемо да им пружимо азил“, кажу у Варшави и Виљнусу.
Извор: Јутарњи лист
