Србија

ПРЕТИ НАМ ПАНДЕМИЈА ПОСТКОВИД ТЕГОБА: Листа је предугачка, тешка депресија, деменција, дијабетес

Тешка депресија, деменција, дијабетес, опадање косе, трајни губитак чула, срчани проблеми, најчешћа су обољења која остају после коронавируса, и са којима ће се грађани Србије борити доживотно. Амбуланте и болничка одељења ускоро неће имати капацитета, да и поред ковид пацијената, приме све постковид оболеле, који пате од тешких компликација. Лекари, којих је недовољно, и који су такође масовно болесни и одавно на измаку снаге, тврде да после пандемије ковида19, тек стижу пандемије других болести.

И после пандемије, чека нас пандемија, закључак је лекара који говоре за “Нову” о постковид компликацијама које трају доживотно, нападају и младе и старе, али и здравствене раднике, који не знају колико ће још издржати притисак у болницама, у којима се гужве не смањују.

„Нажалост не могу да будем оптимиста, јер ми се чини да никад више нећемо нормално живети. После скоро две године пандемије коронавируса имамо све више пацијената, и старијих и младих, који након прележаног ковида доживљавају бројне симптоме тешких болести. Код већине старијих нагло се развија клиничка слика деменције. Један мој пацијент који је седам година био стабилан, након прележаног ковида морао је да буде смештен у дом, због тешке деменције. Пацијенти се жале и на неспецифичне главобоље, а многи од њих већ годину дана немају чуло мириса и укуса, што значи да се вероватно никад неће вратити и они никада више неће бити потпуно здрави” прича за “Нову” др Горица Ђокић, неуролог у Клиници за психијатријске болести “Др Лаза Лазаревић”.

Она истиче да пораст компликација нико не може да контролише и да је то нова пандемија којој нема краја.

“Људи су анксиозни, депресивни, живе у страху, у безнађу. Најгоре од свега је што су и лекари, који треба да лече друге, такође боловали од короне и сада имају постковид компликације. Колеге се масовно жале да имају кардиолошке проблеме, а то је последица тога што нисмо имали времена да се одморимо након прележаног ковида, него смо одмах враћени у строј. Морамо наћи неко решење јер имамо константан недостатак кадрова. Са завршетком пандемије коронавируса, неће престати масовна обољевања, а посла ће бити можда и више за нас лекаре, а бојим се и за свештенике” каже др Ђокић.

Здравствени систем Србије је пред новим изазовом, а он се зове – постковид.

“Нон-стоп нам долазе пацијенти са постковидом. Део људи који су боловали од ковида је током болести преживео упалу срчаног мишића, многима се срце увећало, неки су имали кућне емболије, крвне угрушке у плућима и фиброзу. Ти људи сада имају низак кисеоник у крви, стално замарање, не могу да поднесу никакав физички напор. Многи се дуго неће вратити нормалном животу, а они који пате од срчане слабости, доживотно ће имати проблеме. Ово је посебан изазов за здравствени систем, јер су болнице још блокиране због ковида. Издржавамо разна оптерећења, али ако будемо имали масовније компликације код грађана, то ће бити додатни напор и сигурно ће нам требати нови кадрови” наглашава проф. др Арсен Ристић, начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију и помоћник директора Клинике за кардиологију КЦС.

Он упозорава да ће коронавирус почети да се понаша као грип, и сваке године ће се враћати.

“Можда ћемо се са короном борити сваке године, као са грипом. Имаћемо нову вакцину за корону сваке сезоне, као што имамо сезонску за грип. У вакцинацији је кључ. У САД-у је 95 одсто здравствених радника вакцинисано, а код нас је слично међу лекарима, али нажалост медицинске сестре, техничари и остало особље масовно нису примили вакцину” каже проф. др Ристић.

Код оболелих од коронавируса појачан је стрес, који је окидач за друге разне болести.

„Најчешћи проблем са постковид пацијентима је дијабетес. Они који су га имали раније, сада су на инсулинској терапији, иако пре нису били. Пацијенти се жале на замарање, недостатак кондиције, а жене, све масовније, на опадање косе. После ове пандемије имаћемо пандемију дијабетеса, која се већ јавља у другим земљама, а код нас је врло извесна. Сударићемо се са разним хроничним стањима и ту онда нема краја, јер људи остају доживотно на терапији. Најтеже је онима са кардиоваскуларним проблемима, они су у потпуном ужасу“, прича за „Нову“ ендокринолог проф. др Катарина Лалић, са Клинике за ендокринологију и дијабетес у КЦС.

Мањак лекара

Лекари са клиника у КЦ Србије већ месецима раде у болници у Батајници.

“Наши доктори умиру од посла у Батајници. Они тамо раде смене од по 12 сати, а немамо довољно кадрова. Сви смо пренапрегнути, не знамо где ћемо пре, у амбуланту, на рад са студентима или нешто треће, не видимо излаз из овога. У болници у Батајници је 24. наших људи, а ми који смо на клиници радимо и њихов и наш посао, и нема одмора. Вакцинација је једино што нас може спасити. Она је обавезна посебно код тежих пацијената, оних са дијабетесом. Они би сви морали да се вакцинишу без обзира на године. Морају се заштитити, јер је неописива количина компликација коју прави ковид” упозорава проф. др Катарина Лалић са Клинике за ендокринологију.

Извор: Нова