Стари континент поново је у центру пандемије, док се земље од Балтика до Медитерана припремају за оштре зимске мере.
Стручњаци објашњавају разлоге четвртог таласа ковида који хара Европом.
Холандија је у суботу постала прва западна европска земља која је од летос наметнула делимични локдаун. Берлин је забранио невакцинисанима да улазе у ресторане, а Француска улаже напоре да појача своју бустер кампању.
Аустрија
Аустрија је прва у Европи увела строгу меру за невакцинисане, па је од понедељка увела карантин али само за невакцинисане особе. Мера, коју је најавио канцелар Александар Шаленберг, има за циљ да ублажи притисак на болнице и одељења за интензивну негу.
Поштовања нових мера надзираће аустријска полиција, а министар здравства Волфганг Микштајн је најавио појачане мере контроле. Полиција ће вршити контролу у свим објектима у којима је забрањен приступ невакцинисанима, али и приликом саобраћајне контроле.
Два најтеже погођена региона, Горња Аустрија и Салцбург, први су најавили да ће увести затварање у понедељак.
Идеју о затварању искључиво за невакцинисане, влада је први пут изнела у септембру као одговор на сценарио ноћне море у којем би 30 одсто кревета на интензивној нези било заузето пацијентима оболелим од ковида. Та цифра тренутно износи 20% и расте. Здравствени званичници су све више узнемирени да ће болнице постати претрпане усред онога што називају „пандемијом невакцинисаних“.
Министар унутрашњих послова Карл Нехамер нагласио је да је закључавање наређење државе које мора да се поштује.
У Аустрији је пред најављено закључавање порасло интересовање за вакцине. У петак је вакцину против корона вируса примило у Аустрији 88.712 лица, што је највећи број од почетка јула. Од тога 23.473 су биле прве дозе, а већи део чине и даље бустер дозе.
Холандија
У Холандији од суботе кафићи, ресторани и непрехрамбене радње ће морати да се затварају до 19.00 сати током најмање три недеље. На људе се апелује да раде од куће максимално колико могу, а публика неће моћи да присуствује спортским догађајима наредних недеља.
Школе, биоскопи и позоришта ће остати отворени.
Број инфекција корона вирусом се брзо увећао након што се укинула социјална дистанце крајем септембра, па је постигнут рекорд у броју оболелих за 24 сата у четвртак и износио је око 16.300.
У Холандији је ревакцинисано око 85 одсто пунолетних грађана, а бустер дозе су засад одобрене само малој групи људи – имунокомпромитованим особама и људима старијим од 80 година.
Немачка
Немачка је у четвртак, четврти дан заредом, забележила рекордан број нових случајева коронавируса, а први пут од почетка пандемије забележено је више од 50.000 новозаражених у једном дану. Одлазећа канцеларка Ангела Меркел апеловала је на невакцинисане да размотре своју одлуку о имунизацији, с обзиром на то да се инциденција у претходних седам дана повећала на највећи ниво од почетка пандемије.
Седмодневна инциденција у Немачкој – број оболелих од ковида на 100.000 становника – повећала се у суботу на 277,4, показали су подаци Института „Роберт Кох“. Досадашњи негативан рекорд у трећем таласу пандемије прошлог децембра био је 197,6.
У земљи је потпуно вакцинисано 66,5 одсто становника. Од понедељка ће само вакцинисани или опорављени у Берлину моћи да улазе у ресторане, биоскопе или фризерске салоне.
Покрајински премијери и савезна влада ће се следеће недеље састати како би размотрили нове рестриктивне мере, иако су се три партије које преговарају о новој влади сложиле да ванредно стање од почетка пандемије истекне 25. новембра, као што је и планирано.
Француска
У Француској је ревакцинисано скоро 69 одсто становника, а за улазак у ресторане и продавнице потребан је доказ о вакцини, опоравку или негативан тест.
Маске су обавезне у затвореном, ипак нови случајеви инфекције се дижу у двоцифреним процентима сваке недеље већ месец дана.
Министар здравља земље Оливијер Веран рекао је да „оно што доживљавамо у Француској изгледа као почетак петог таласа“.
Европа главно жариште
Према Светској здравственој организацији, инфекције коронавирусом широм континента порасле су у протеклој недељи за седам одсто, а смрт за 10%, због чега је Европа постала једини светски регион у којем случајеви заразе и смрти постепено расту.
Скоро две трећине нових инфекција, око 1,9 милиона, било је у Европи, саопштила је СЗО, што је шеста недеља заредом даје ширење вируса порасло широм континента, при чему је неколико земаља погођено четвртим или петим таласом. Осим у Централној и Источној Европи, где је покривеност вакцинама значајно нижа, хоспитализације и смрти су генерално и даље ниски у односу на пре годину дана, а националне разлике у превентивним мерама отежавају доношење ширих закључака, наводи „Гардијан“.
Али, стручњаци се слажу да је комбинација ниског нивоа узимања вакцина, слабљења имунитета међу рано вакцинисанима, те растућег задовољства у вези мера ношења маски и држања дистанце након што су владе олабавиле мере током лета, највероватнији узрок нове ковид кризе у Европи.
„Порука је увек била ‘радите све то’. Вакцине раде оно што је обећано, спречавају тежак облик болести и посебно смрт. Али они су наше најмоћније средство само ако се користе уз превентивне мере“, изјавио је прошле недеље Ханс Клуге, регионални директор СЗО за Европу.
Највише вакцинисаних на југу Европе
„Гардијан“ наводи да је узимање вакцина на континенту највише на југу Европе, са Португалом, Малтом и Шпанијом које су све потпуно вакцинисале преко 80 одсто популације, а и Италија је близу са 73%.
Италија је 15. октобра постала прва европска земља која захтева такозвану „зелену пропусницу“ – дигитални или папирни доказ вакцинације, имунитета или негативног теста на ковид у последњих 48 сати, на свим радним местима, и приватним и државним.
Али, Холандија, Француска и Немачка, где је покривеност вакцинама свега неколико процентуалних поена ниже него у Италији, такође су почеле да трпе пораст броја заражених. Како пише „Гардијан“, у Западној Европи сада се поставља питање да ли земље могу обуздати нови талас ковида без потпуног затварања. Стручњаци указују да је одговор вероватно „да“, те да ће мере попут дистанцирања, маски и потврде о вакцинама у затвореним просторима бити кључне.
„Ако једна од ових ствари мањка, видећемо ситуације какве сада виђамо у многим европским земљама“, истакла је Антонела Виола, професорка имунологије Универзитета Падова.
Извор: Блиц.рс
