Влада Србије је 10. децембра усвојила уредбу којом се практично цензуришу сва научна истраживања која се могу довести у везу са безбедношћу и одбраном земље, а имају везе са странцима. Ово није први пут да власт покушава да стави шапу на науку, али је први пут да се у сличним уредбама спомињу геолошка истраживања и рударство, што аутоматски буди сумњу да је у позадини свега ископавање литијума и рударење Рио Тинта у долини Јадра. Још сумњивије је то што је уредба повучена само три дана након што је донета, оба пута парафом председнице Владе Ане Брнабић.
Тачан назив овог документа је “Уредба о областима научних и других истраживања од значаја за одбрану земље и о начину и поступку за издавање одобрења за вршење тих истраживања заједно са страним лицима или за потребе страних лица”. Уредбу је Влада усвојила 10, а повукла 13. децембра.
Који је разлог за овако брзопотезну играрију Владе Србије, није познато, али је јасно шта је била првобитна намера.
Уредбом је, практично, прописано да свако научно истраживање у Србији које може бити од значаја за одбрану земље, а финансирају га странци или се ради за њих, мора добити одобрење Министарства одбране. То би у пракси била класична цензура, а притом је важно нагласити да је врло мали број озбиљних научних истраживања у Србији која нису макар једним делом финансирана из иностранства. Просто зато јер Србија за озбиљне научно-истраживачке подухвате нема новца.
Милошевићев рецепт
Сличну уредбу Влада је покушала да “протури” и 2017. године. Тада је повучена под притиском јавности.
Коментаришући нови покушај власти ванредни професор Факултета политичких наука у Београду и председник Управног одбора Београдског центра за безбедносну политику Филип Ејдус каже да овако нешто не постоји ни у једној демократској држави и да говоримо о заробљавању целокупног друштва.
“Ова уредба предвиђа да готово сва научна истраживања у вези одбране и безбедности, која се спроводе у сарадњи са странцима или за потребе странаца, морају да имају одобрење Министарства одбране. Дакле, Министарство одбране може да цензурише истраживања из готово свих научних дисциплина. Математике, геологије, рударства, архитектуре, грађевине… То значи да могу да кажу ово истраживање не може да се ради или може да се ради, али подаци не смеју да се износе у јавност”, каже Ејдус и додаје:
“Тако нешто не постоји ни у једној другој демократској држави, да се на тај начин под контролу стављају научна истраживања. Могу да кажем да је ово корак даље од заробљавања државе идемо у заробљавање друштва. Подсећа на неке уредбе из времена СССР, а врло је слична, можемо рећи само преформулисана уредба из времена Слободана Милошевића, тачније из 1994. године”.
Кршење Устава
На овај начин се крши Устав, каже Филип Ејдус.
“Јер научно стваралаштво би требало да буде слободно, као и право на мишљење и говор. Уместо да се уђе у већу транспарентност, друштво се све више заробљава. Оваквом уредбом се стављају под контролу и истраживачи јавног мњења, чак и докторске и мастер студије, јер ви практично не бисте могли да спроведете анкету са питањем шта мислите о НАТО, а не бисте могли ни да изаберете за тему за мастер или докторски рад нешто што има везе са одбраном и безбедношћу, а грађани рецимо не би могли да буду информисани о начину на који се троши новац у сектору одбране или како се управља јавним сектором. То такође значи и да би ми који се бавимо истраживачким послом у области безбедности могли да ставимо кључ у браву”
Све сумње падају на Рио Тинто
Директор Центра за практичну политику Драган Поповић сматра да постоји основана сумња да се у позадини свега налази Рио Тинто и ископавање литијума у долини Јадра.
“Ово није ништа ново, они покушавају сваких неколико година да уведу цензурисање науке и научних истраживања у одређеним областима. Последњи пут смо сличну уредбу имали 2017. године, али је и она повучена. Оно што је мени посебно интересантно то је да су ове године по први пут покушали да уведу цензуру и у геолошка истраживања и рударство. Притом се нису ограничили на некакве посебне врсте минерала или области земље. У овом времену све везујемо за ископавање литијума и пословање компаније Рио Тинто, па је сумњиво да баш у овом тренутку покушавају да провуку геолошка истраживања разних минерала, па и литијума”, наводи Поповић.
Тако би држава сама одлучивала ко ће се бавити овим истраживањима, али и шта ће јавност сазнати о могућим последицама.
“Ако на пример желите да истражујете литијум у Србији, а сарађујете са странцима, морате да добијете дозволу државе или ништа од тога. Ако немате дозволу државе, логично, не можете да истражујете. Ствар је тумачења, али могли би да кажемо и да би држава могла да цензурише истраживања о утицају литијума на животну средину и здравље људи или шта се заправо дешава у долини Јадра”, закључује Поповић.
Кад је реч о разлозима зашто је уредба донета, па повучена након три дана, оба пута парафом председнице Владе Ане Брнабић, Поповић каже:
“За то заиста немам објашњење, осим да је неко упозорио Александра Вучића да је прешао границу. Оваква одлука би сасвим сигурно изазвала велику пажњу стране јавности, такво драстично ограничавање науке, поготову оне које се везују са странце, јер сви знамо да ми немамо новца за озбиља истраживања, већ их у великој већини финансирају странци, међу њима и многи угледни институти широм света.
Извор: Нова
