Свет

Рио Тинто рекао да купује рудник за 825 милиона долара, грађани одмах запалили Владу (ВИДЕО)

Компанија Рио Тинто најавила је куповину рудника Ринкону Аргентини за невероватних 825 милиона долара. Ова вест долази усред масовних протеста на улицама Аргентине, где су грађани паљењем институција јасно ставили до знања властима да не желе експлоатацију рудника у својој земљи. Аналитичари предвиђају да ће Рио Тинто уз помоћ рудника Ринкон и пројекта Јадар у Србији производити више од 100.000 тона литијум карбоната годишње.

Рио Тинто је најавио своју прву велику аквизицију од куповине рудника угља „Риверсдале Мининг“ 2011. године, јер жели да се прошири на металне батерије.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Англо-аустралијска група, која тренутно већину свог новца зарађује од руде гвожђа, пристала је да плати 825 милиона долара за литијумски пројекат Салар дел Ринкон у аргентинској провинцији Салта, у власништву приватне инвестиционе групе „Сентиент Еqуити Партнерс“.

Споразум наглашава промену стратегије у Рију под његовим новим извршним директором Јакобом Стаусхолмом. Он верује да је компанија постала превише склона ризику, делом због лошег резултата у спајањима и аквизицијама.

Рио Тинто је платио 3,7 милијарди долара за „Риверсдале Мининг“, власника пројекта угља у Мозамбику, али је прокекат брзо пропао због противљења владе. Компанија је потом продала имовину за 50 милиона долара, након што је приходовала више од три милијарде долара трошкова обезвређења, при чему је неслагање био предмет грађанског случаја преваре који су водили амерички регулатори.

Литијум је кључни материјал који се користи у батеријама које напајају све, од паметних телефона до електричних возила, а очекује се да ће потражња порасти у наредној деценији. Цене су ове године нагло порасле због велике потражње посебно из Кине.

Рио Тинто већ има свој пројекат Јадар литијум вредан 2,4 милијарде долара у Србији. Са уговором који је склопљен у Аргентини, имаће потенцијалну производњу више од 100.000 тона литијум карбоната годишње.

Ово би учинило Рио Тинто једним од највећих произвођача на тржишту, за које очекује да ће расти за 25 до 35 одсто годишње у наредној деценији. Сматра се да је Ринкон једно од највећих налазишта слане воде.

„Пројекат Ринкон има потенцијал да испоручи значајну понуду литијум карбоната за батерије, како би се искористила прилика коју нуди растућа потражња изазвана глобалном енергетском транзицијом“, објаснили су аналитичари.

Услед све већих противљења грађана и насилних протеста на улицама Аргентине, Рио Тинто обећава да ће користити еколошки прихватљивији и јефтинији процес директне екстракције.

Ово укључује узимање подземне воде и њено слање у фабрику за прераду где ће се екстракциона смола или полимер јоноизмењивача користити за апсорпцију литијума. Подземне воде се на крају враћају под земљу.

Користећи ову методу, компанија сматра да може да произведе батерије из сланих раствора са ниским нивоом литијума и релативно високим концентрацијама нечистоћа.

Рио Тинто није саопштио колико ће коштати развој пројекта, али на сајту Ринкона стоји да се предвиђа да ће капитални издаци износити 770 милиона долара током двогодишњег периода изградње, а прва производња се очекује 2025. или 2026. године.

Пројекат би требало да произведе 50.000 тона литијум карбоната пуним капацитетом, отприлике колико и Јадар у Србији.

Протести, насиље, Влада у пламену
Са 14 гласова за и 11 против, покрајинско законодавство јужне аргентинске покрајине Чубут одобрило је нови Закон о зонирању, за који активисти тврде да представља пут ка одобрењу „мега рударења“, које ће утицати на животу средину у том подручју, али и целој земљи.

Након усвајања спорног закона избили су инциденти између демонстраната и полиције у главном граду провинције Росон.

Према првим извештајима у два локална медија, сукоби су се догодили испред покрајинског законодавног тела и зграде у којој се налази покрајинско министарство образовања. Неколико људи је хоспитализовано са лакшим повредама након што су погођени гуменим мецима. У знак протеста, активисти су упали у покрајинску владу и запалили бакље.

Иницијатива којој су се одупрли широки сектори локалног друштва и којој су критиковали стручњаци са Националног универзитета Патагоније Сан Хуан Боско и ЦОНИЦЕТ (Национални савет за научна и техничка истраживања), омогућиће експлоатацију метала сребра, бакра, литијума и олова у областима покрајине, укључујући Телсен и Гастре.

Браниоци закона тврде да ће власници рударских пројеката морати да представе основне студије животне средине, студију утицаја на животну средину и добију зелено светло кроз „Декларацију о утицају на животну средину“ пре него што добију одобрење за почетак рударења. Они такође тврде да ће то створити виталне нове могућности запошљавања и приливе новца за покрајину Чубут.

Предлог закона је био близу губитка парламентарног статуса и изненада је ушао у расправу, а активисти су очекивали да ће бити изгласан следећег дана.

„Направили су велики диверзантски маневар. Извукли су седницу из торбе, а била је заказана за сутра“, рекао је локални активиста Пабло Лада, који се противи плановима.

Лада је истакао да законодавци користе „еуфемзме“ да би тајно дозволили „мега рударство“ у региону.

„Од 2003. имамо закон који забрањује експлоатацију на отвореном и употребу цијанида. Ово би била као зона изузетка у којој би та активност била дозвољена, а постоји члан који дозвољава да се она прошири“, рекао је он.

Закон о зонирању ће дозволити рударење на бројним локацијама, укључујући рудник сребра Навидад који надгледа канадска рударска компанија „Пан Америцан Силвер Цорп“.

Гувернер покрајине још увек мора да га потпише, а званичници тек треба да дефинишу конкретна правила која ће омогућити почетак истраживања.

Извор: Нова