Бивши посланик Демократског савеза тзв. Косова Фатон Бисљими обратио се члановима српског Кокуса у америчком Конгресу, као и осталим конгресменима, потписницима писма подршке Србији које је упућено председнику Џозефу Бајдену, са захтевом да повуку своје потписе са тог писма јер оно, како он каже, „не одражава историјску истину“
Бисљими у свом допису Клаудији Тени и Емануелу Кливеру наводи да је искрено забринут због њиховог писма председнику Бајдену о Србији чији је садржај означио као нетачан.
Очигледно је да је међу Албанцима завладала паника, имајући у виду и да је дипломатија Србије појачала утицај у Вашингтону. Тим поводом се огласио и Лидер Алијансе за ново Косово Беџет Пацоли који је оценио да то треба примити са великом забринутошћу. Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Подсетимо, група од 16 америчких конгресмена упутила је 4. фебруара писмо председнику Џозефу Бајдену, у којем га је позвала на унапређење односа САД и Србије.
Бисљими је своје писмо објавио и на Фејсбуку.
„Историјски подаци о Србији изнети у писму можда су делимично тачни, али не могу да засене српске злочине над Јеврејима у временском периоду који помињете, односно за време Холокауста. Јевреји ухваћени од стране Срба били су одмах предати нацистима. Реално, Албанија је једина држава на свету која је после рата имала више Јевреја него пре њега. Сваки Јеврејин који је успео да уђе у Албанију је спасен, а до Албаније су успели углавном уз помоћ косовских Албанаца који су ризиковали своје животе само да би спасли Јевреје у невољи“, наводи између осталог Бисљими.
Он додаје, да писмо конгресмена „као да заборавља да нагласи нешто што се помиње у сваком сусрету или размени писама америчких званичника са Србијом: брутално убиство тројице америчких држављана албанског порекла, браће Битићи“.
„Убијени су на крају рата на Косову 1999. Србија још није привела правди починиоце овог злочина. Игнорисање ове чињенице готово је покушај да се сакрије српски злочин над грађанима САД. Ниједан члан Конгреса не би требало да остави по страни такав злочин против америчких грађана“, написао је Бисљими.
Тврди и да не стоји оно што пише у писму конгресмена – да Србија и САД имају искрен однос у безбедносном и одбрамбеном смислу.
„Србија заправо сматра НАТО агресором и историјски је служила као продужена рука Русије за мешање у унутрашње ствари Европе. У целој Европи нема већег и лојалнијег савезника Русије од Србије. Да подсетим, то је иста Србија која је 2019. године од Русије купила ПВО ракетни систем С-400 упркос захтеву Америке да то не учини. Та Србија је 2011. године дозволила Русији да изгради војну базу у Нишу, чиме је Русији дала прилику да балансира са војним присуством САД у косовском Бондстилу“, навео је Бисљими.
Поруке конгресмена о америчким економским улагањима у Србију, како је оценио, не показују да су те инвестиције далеко мање политички значајне од милијарди долара које је Србија добила од Кине кроз Иницијативу појас и пут.
„Реално, Србија је највећи корисник кинеских средстава ове иницијативе, преко којих је изградила многе инфраструктурне пројекте широм земље. Опште је познато да је овај кинески пројекат финансирања начин на који Кина повећава свој политички утицај у неким европским земљама – утицај који ће свакако бити искоришћен против америчких интереса у региону“, написао је Бисљими.
Додао је и да „не треба заборавити да су Албанци на Косову, када се десио 11. септембар, палили свеће да поделе бол са САД, док су Срби славили и палили америчку заставу на улицама Београда“.
„Њихов антиамериканизам произилази из њиховог дугогодишњег братства са Русијом и чињенице да су САД спречиле Београд да почини више злочина против човечности, више ратних злочина и више геноцида (као што је учињен у Босни) када је Америка водила кампању ваздушног бомбардовања Србије да се оконча рат на Косову. Штавише, свака веродостојна међународна анкета показује да су Албанци најпроамеричкији народ у Европи, а не Срби“, написао је Бисљими који је навео да се конгресменима обраћа у својству бившег посланика Скупштине Косова и као члан Управног одбора Албанско-америчке грађанске лиге.
Извор: Косово онлине
