Ниске плате, дуго радно време и несигурност посла су неки од проблема који терају раднике са Косова у европске земље, кажу представници Синдиката радника приватног сектора, преноси Газета експрес
Ови проблеми запослених су идентификовани углавном у приватном сектору на Косову, који је највећи послодавац, са више од 220.000 запослених.
У јавном сектору, где је запослено више од 80.000 људи, процењује се да су услови рада бољи и са већим зарадама него у приватном сектору.
Просечна бруто плата у јавном сектору је око 620 евра, док је у приватном око 380 евра.
„Радници у приватном сектору разочарани су условима рада који им се нуде на Косову. Услови рада у приватном сектору годинама су на најнижем нивоу. То је многе од њих натерало да напусте тзв. Косово“, каже председник Синдиката радника у приватном сектору Јусуф Аземи.
Косовска омладина опредељена за Немачку
Екипа Радија Слободна Европа је током разговора са неким младим људима, који су чекали захтев за радну визу у амбасади Немачке у Приштини, истакла да су управо лоши услови рада навели да оду.
Еријон Шаља из Истока (19), био је један од оних који је намеравао да оде са Косова у Немачку, због ниске плате коју је примао у приватној фирми, где је радио као аутомеханичар.
„За више од осам сати рада био сам плаћен 15 евра, тамо, у Немачкој ћу бити плаћен 17 евра по сату“, рекао је Шаља.
Док Шаља каже да одлази за бољу плату, други младић који је желео да остане анониман каже да су дуго радно време и рад без уговора разлози његовог одласка са Косова.
„Радио сам од 8 до 18 часова, шест дана у недељи у грађевинском сектору. То је разлог зашто желим да напустим Косово. За овај посао сам плаћен 625 евра“, рекао је он.
Амбасада Немачке у Приштини је у писаном одговору упућеном Радију Слободна Европа саопштила да у року од годину дана издаје 5.500 радних виза за грађана Косова.
Према подацима немачке амбасаде, у децембру 2021. године ова амбасада је примила 56.639 захтева, док је у јануару ове године било укупно 48.962 захтева.
Лоше услове рада у приватном сектору утврдио је и Инспекторат рада у оквиру Министарства финансија, рада и трансфера, примарне институције која брине о правима радника у земљи.
Инспекторат је током 2021. године примио преко 5.000 притужби странака, које сматрају да су им повређена права на раду.
Рад без уговора о раду, продужено радно време, ускрац́ивање годишњег одмора, као и ниске зараде су неке од њих.
Вршилац дужности главног инспектора у Инспекторату рада Агим Миљаку каже за Радио Слободна Европа да се услови рада морају побољшати, иначе ће радници отићи.
„Ако се радник осећа несигурно на радном месту, он сам напушта посао. Такође, ако посао није стабилан са радником, то одражава неизвесност и у овом облику радник тражи алтернативе“, каже Миљаку.
Такође, према подацима Инспектората рада у 2021. години девет грађана је изгубило живот на радном месту, 40 је задобило тешке, а 139 лакше повреде.
У периоду од 2016. до 2020. 74 особе су погинуле на раду, док је 530 повређено.
Лоши услови рада у приватном сектору, према речима председника Привредне коморе Косова Скендера Краснићија, нису само кривица послодавца, већ и привремених институција у Приштини.
„Здравствено и животно осигурање је одговорност државе, а не пословања. Ови и други изазивају опште незадовољство радника, без обзира на плате. Такође, радник нема сигурност државе када остане незапослен. Све то ствара несигурност код радника и тера грађанина да одлази јер нема ни финансијску сигурност“, каже Краснићи.
Закон о здравственом осигурању усвојила је скупштина у Приштини 2014. године, али, заправо, никада није примењен, а мали број грађана Косова је осигуран преко приватних компанија које пружају здравствено осигурање.
Предузећа, додаје Краснићи, покушавају да створе добре услове за рад како не би понестајала радна снага, али им је потребна подршка Владе стварањем бољег пословног окружења за предузец́а.
„Постоји неколико сектора на Косову које треба подржати да би се створили бољи услови за раднике. Пољопривредни сектор, на пример, може да повећа плате радника ако га субвенционише држава“, рекао је он.
Краснићи каже да ако се не предузму мере и не буде координације послодаваца и тзв. државе, Косово ће остати без струје.
Влада: Одлазак младих са Косова, забрињавајуће
Портпарол привремених приштинских институција Перпарим Криезиу крекао је за Радио Слободна Европа да су недостатак повољних услова за запошљавање и немогућност да се запосле у својој професији годинама утицали на одлазак младих са Косова.
За привремене институције на Косову, додаје Криезију, приоритет је запошљавање, посебно младих и жена.
„Влада то настоји да постигне подстицањем страних улагања на Косову која би отворила нова радна места и кроз реформе у образовном систему“, каже он.
Крајем јануара, додаје Криезиу, одлуком Владе формирана је Извршна комисија за развој система образовања и стручног оспособљавања према потребама тржишта рада на Косову.
„Улога Комисије биће веома важна за реформу и хармонизацију образовног система и стручног оспособљавања“, каже Криезиу.
У 2021. години стопа незапослености на Косову била је око 26 одсто. У односу на претходну годину остварен је раст од 0,8 одсто. Стопа незапослености младих износи 48,6 одсто, према подацима Косовске агенције за статистику.
Извор: Косово Онлине/Ало.рс
