Финска има залихе за најмање шест месеци свих важнијих горива и житарица
Ако се остваре најгори страхови Европе – да се сукоб у Украјини прошири на остале руске суседе – Финска ће бити спремна.
Финска, наиме, има залихе: најмање шест месеци свих важнијих горива и житарица стоје у стратешким залихама, док су фармацеутске компаније дужне да имају залихе свих увезених лекова за период од три до 10 месеци.
Има цивилну обрану. Све велике зграде морају имати властита атомска склоништа, а остатак становништва може да користи подземна паркиралишта, клизалишта и базене који су спремни за претварање у евакуацијске центре.
И има борце. Готово трећина одрасле популације ове нордијске земље су резервисти, што значи да Финска може да користи једну од највећих војски у односу на своју величину у Европи.
– Припремили смо наше друштво и обучавамо се за ову ситуацију још од Другог светског рата – каже Тити Тупурајнен, финска министарка ЕУ.
Након осам деценија живећи прво у сенци Совјетског Савеза, а сада Русије, опасност од рата у Европи није их изненадила.
Али оно што Финска назива својом стратегијом “свеобухватне сигурности” пример је како све земље могу да створе ригорозне системе за своје друштво како би се заштитили пре времена – не само од потенцијалне инвазије, већ и од природних катастрофа, кибернетичких напада или пандемија.
Не ради се само о војној спремности већ о сигурности да закони и правила функционишу у време кризе.
Финска је створила неформалну мрежу између елита политичког и пословног света те невладиних организација како би се припремила за најгоре. Континуирано примећује које су њене главне слабости и покушава их исправити како би се створило што је могуће више отпорности у систему пре него што се криза догоди.
Финска је, са својом границом од 1340 км коју дели с Русијом, врло изложена нападу и по први пут у својој историји већина Финаца подржава пријаву за чланство у НАТО.
Али земља с 5,5 милиона становника такође види потребу одржавања и надоградње своје националне стратегије.
– С обзиром на наш геостратешки положај, велику копнену масу и ретку популацију, морамо учинити све за обрану земље. Редовно тренирамо на многим нивоима како бисмо били сигурни да сви знају шта да раде, а крајњи резултат је да ово друштво можете претворити у кризни режим ако буде потребно.
Наслијеђе Зимског рата
Велики део спремности Финаца настаје из властитог рата с Москвом – у бруталном Зимском рату, 1939-1940, успешно су се одупирали инвазији Совјетској Савеза на њихову територију, знатно дуже него што су то Руси очекивали. 1940. године је склопљен Московски мировни споразум. Финци су морали Русима да препусте 9 одсто своје територије укључујући свој најкосмополитскији град, Виборг и једно од главних подручја индустрије.
Након тога, Финци су се заветовали: никад више.
– Нисмо заборавили, то је у нашем ДНК – говори председник Саули Нинисте па указује на анкете које показују да је око три четвртине Финаца спремно борити се за своју земљу, што је највећа цифра у Европи.
Финска има ратну снагу од око 280.000 људи, те 900.000 обучених резервиста. Чак и након завршетка хладног рата наставили су с регрутацијом свих мушкараца који су завршили школовање, а Хелсинки је задржао јаке трошкове за обрану чак и 1990-их и 2000-их када су други смањивали. Јармо Линдберг, бивши начелник обране Финске, каже да је фински главни град Хелсинки “као швајцарски сир” с десетинама километара тунела.
– Постоје подручја као у филму о Џејмсу Бонду – додаје.
– Сви стажеви оружаних снага смештени су испод ’30-40 метара гранита. Имали смо искуство блиске смрти у Другом светском рату које нас је само ојачало – истиче.
Ако би војна обавештајна служба открила вероватни напад, мобилизирале би се снаге и колико год је то могуће, цивили би били евакуирани из опасних подручја, што је значајна разлика у односу на оно што се догодило у Украјини.
УН је недавно Финску прогласио пету годину заредом најсрећнијом нацијом на свету.
– Трудимо се да осигурамо да наше друштво буде снажно и да се може носити с тешким временима. Спремност и припремљеност дубоко су усађене у финске главе – каже Нинисте.
– Основна идеја је: ако је погођена једна компанија или сектор, како решити проблем? На пример, како нахранити нацију или имати тоалет папир ако постоји блокада у Балтичком мору – каже Шарли Салонијус-Пастернак, стручњак за сигурност на Финском институту за међународне послове.
– Немамо посла, немамо благостање, немамо раст, ако нам обрана закаже. То сви добро разумеју – каже Јане Кусела, шеф обрамбене политике у Министарству обране.
Национална агенција за хитну снабдевање, Неса, има баланс од 2,5 милијарди евра, која се састоји од стратешких залиха шестомесечног снабдевања житарицама попут пшенице и зоби, те различитим врстама горива.
Јане Канканен, извршни директор Несе, каже да агенција прикупља мале накнаде од свих куповина фосилних горива и електричне енергије у Финској, дајући јој тиме “поприлично много слободе тако да имамо могућност да одговоримо на различите врсте догађаја у врло кратком року”.
Агенција може брзо да купи критичан материјал, али и да испита стање по разним секторима – на пример, хоће ли фински фармери произвести довољно житарица ове сезоне. Од децембра врло интензивно пратимо ситуацију у Украјини где се фокус окренуо са пандемије коронавируса.
Курсеви националне обране
Четири пута годишње, група од неколико десетина политичара, пословних вођа и представника цркве, медија и невладиних организација састаје се на Курсевима националне одбране, односно једномесечном интензивном програму који укључује предавања високих војних официра и државних званичника, као и симулацију кризе.
Укупно је 10.000 људи обучено на таквим курсевима током протеклих шест деценија, а још 60.000 похађало је регионалне курсеве обране. Салонијус-Пастернак додаје да су курсеви вероватно најлакши елемент финског приступа који би друге земље лако могле имитирати.
Финска није усресређена само на претњу инвазије, већ и на друге облике напада – било да су локални, као што је тровање извора воде или онеспособљавање електране, или национални, попут сајбер напада, а све је већи фокус на такозване хибридне претње.
– То што је Русија започела рат против мањег комшије може само ојачати разумевање наше рањивости. Свест јавности о ризицима и пријетњама је на високом нивоу – каже Теја Тиликајнен, директорка Европског центра изврсности за сузбијање хибридних пријетњи са седиштем у Хелсинкију.
Хелсинки је одувек тежио доброкомшијским односима с Русијом због дуге, заједничке границе, али је та нада сада сломљена.
Током Хладног рата, положај Финске присилио ју је да прихвати неутралност како би држао Совјетски Савез на удаљености, али након придруживања ЕУ-у 1995. и приближавања НАТО током последњих деценија, у Хелсинкију расте осећај да би чланством у војном савезу учврстила свој статус независне, западне земље.
Али постоји и уверење да рат у Украјини показује мудрост финског приступа свих ових година.
– Једноставна идеја је да је то земља коју вреди бранити и стога имате већу одговорност, било да сте извршни директор или школски учитељ – каже Салонијус-Пастернак.
– Оно што нас је Украјина научила, јесте да је воља да се нешто учини заиста важна, а ако то комбинујете с мрежним ефектима мале земље и припремом, то је стварно моћно – додаје.
– Све што знам је да ће Русија увек бити ту и знамо да ћемо бити спремни – закључује Јармо Линдберг, бивши начелник обране.
Извор: Јутарњи.хр
