Руска кампања освајања Украјине кулминира без остваривања циљева Москве — другим речима, пропала је, оцењују стручњаци Института за проучавање рата (ISW ).
Рат у Украјини запао је у ћорсокак, али то не значи да је завршен и није вероватно да ће се ускоро завршити. Нити је исход рата још јасан. Руси би ипак могли да победе; Украјинци би могли да победе; рат би могао да се прошири на друге земље; или би могао да се претвори у верзију сукоба на истоку Украјине који је трајао од 2014. до почетка руске инвазије у фебруару 2022.
Неуспех почетне руске војне кампање ипак означава важну прекретницу која има импликације на развој и извршење западних војних, економских и политичких стратегија. Запад мора да настави да снабдева Украјину оружјем које јој је потребно за борбу, али сада такође мора драматично да прошири своју помоћ како би помогао да се Украјина као земља одржи у животу чак и у условима застоја, наводи ISW.
Технички изрази „застој“, „кампања“ и „кулминација“ могу да збуне лаика који није упознат са војном терминологијом, због чега је Фредерик Каган из Института објаснио те појмове у односу на историјске примере из Првог и Другог светског рата, уз напомену да су историјске аналогије увек ограничене.
Кампања је велики војни подухват покренут као део ратних напора да се постигне један или више циљева који су неопходни, али не нужно и довољни за постизање општих ратних циљева. Руска инвазија на Украјину која је почела пре скоро месец дана била је такав подухват — њени циљеви заузимања Кијева и других великих градова Украјине били су део већег напора да се смени украјинска влада, уништи украјинска војска и дозволи руском председнику Владимиру Путину да постави политичке, економске и безбедносне услове на украјинској територији по свом укусу.
Корисно је упоредити Путинову почетну кампању са немачком инвазијом на Совјетски Савез (СССР) која је почела јуна 1941. Немачки циљеви су били да заузму Лењинград (данашњи Санкт Петербург), Москва и Украјина како би брзо избацили СССР из земље. Немци су уништили огромне делове совјетске војске, опседнули Лењинград, стигли до предграђа Москве, а онда је кампања кулминирала у зиму 1941. Као и Руси у Украјини данас, Немци су 1941. наставили да покушавају да пребаце више борбене моћи на фронт и покрену све безнадежније нападе на Москву прешавши тачку повратка — што је један од знакова да је кампања кулминирала. Немци нису успели да остваре ниједан од својих циљева.
Немачка кампања је кулминирала опсадом Лењинграда, који је остао под опсадом скоро 900 дана. Али кампања 1941. је несумњиво поражена, Немци су прешли у одбрану, Совјети су кренули у контраофанзиву, а затим су Немци 1942. године покренули нову кампању која је кулминирала код Стаљинграда. Лењинград је све време остао под опсадом. Дакле, кампања може да се заврши са опсадом великог града (много већим од Маријупоља, на пример), рат и даље није завршен, обе стране се боре, а кампања ипак може да пропадне. То је ситуација са којом се Руси сада вероватно суочавају у Украјини. Али Немци су и даље имали шансу 1942. (иако се историчари расправљају о томе колике су шансе имали). Рат је био завршен тек 1945. године, а милиони су умрли у наредним годинама.
Застој описује стање у рату у којем ниједна страна не може драматично да промени линије фронта колико год се трудила. Други светски рат никада није доспео у ћорсокак у Европи. Противници су смењивали офанзивне и дефанзивне кампање, али су скоро увек били у покрету. Први светски рат оличење је застоја. Застој у том сукобу, као и у другим, довео је до много веома тешких и гадних борби са много жртава на обе стране. Линије фронта постале су генерално (али не потпуно) статичне, са врло мало кретања. Увек је било неких померања линија чак и у Првом светском рату, али никада довољно да се ситуација материјално промени.
Али застој често укључује велике и крваве битке. Битке на Соми, Вердену и Пашендалеу одвијале су се у условима застоја. Стотине хиљада страдало је у тим биткама које су мало помериле линије фронта, али не много. Застоји се на крају могу прекинути, као што је на крају био онај у Првом светском рату. Једна или друга страна може да изгуби вољу. Једна или друга страна могу да добију новог савезника (попут САД у Првом светском рату). Једна или друга страна могу да стекну технолошку предност, иако је то мање уобичајено (и било је мање важно у Првом светском рату од уласка САД у рат). Једна или друга страна могу само да се сруше (као Русија 1917). Многе ствари се могу десити у контексту огромне количине борби и умирања, а све у условима застоја. То је највероватнији начин деловања који тренутно видимо у Украјини, наводе из Института за проучавање рата.
Процена ISW да је руска кампања кулминирала и да се појављују услови застоја почива на проценама Института и све више потврђеним извештајима различитих западних обавештајних заједница – да Руси немају способност да унесу много свеже ефективне борбене моћи у борбу у кратком временском периоду. Врсте мобилизације којима се ангажују Руси ће генерисати обновљену борбену моћ најраније за неколико месеци. Осим ако се нешто значајно не деси да разбије застој који се сада поставља, застој ће вероватно трајати месецима.
ISW наводи и да „наравно да постоји могућност да греше“.
Шта би могло да се догоди да то буде случај:
1. Украјинци би могли да се сруше. Могли би да остану без неопходних материјала или воље. То се чини мало вероватним на основу свега што експерти виде.
2. Руси би могли да пронађу начин да окупе довољно велике ефикасне механизоване снаге да опколе Кијев, да изолују Запорожје и Дњепар, или да пробију украјинске одбрамбене линије и заузму Кијев на јуриш. Процена Института, на основу проучавања учинка и резервног система војске, је да Руси немају способност да то ураде. Из Института наводе да би Руси могли да пронађу начин да изграде нове, ефикасне механизоване снаге у великом обиму и брзо, а затим потпуно промене приступ који су заузели и покрену изненадну и одлучну механизовану кампању.
3. Руси би могли да сакупе довољно артиљерије, пројектила и ваздушних снага да униште украјинске снаге које бране Кијев и друге веће градове, дајући ослабљеним руским снагама прилику да поврате иницијативу и постигну своје циљеве. Ово је највероватнији начин, али је и даље мало вероватан, наводи Каган.
Руси показују многа ограничења у својој способности да спроведу масивне ваздушне, артиљеријске, ракетне нападе и пате од очигледних и озбиљних логистичких и производних проблема за које је мало вероватно да ће моћи брзо да реше. Поред тога, веома је тешко постићи такви напади надокнаде слабост руских механизованих снага против тако одлучног противника као што су Украјинци.
Из Института наводе да, ако је њихова процена кулминације руске кампање тачна, онда Запад мора да појача напоре да снабдева Украјину свим материјалима који ће јој бити потребни да опстане као држава и настави борбу у условима застоја и опсаде, што ће бити брутално.
Запад ће морати да помогне Украјини да стабилизује функционалну економију на својој неокупираној територији која може да опстане чак и под сталним руским нападима. Мораће да превазиђе одговарајуће убрзане напоре да се украјинским војницима доведу специфични врхунски одбрамбени системи и размисли о већем проблему одржавања Украјине и Украјинаца у животу током дугог рата.
Извор: Курир.рс
