Председник Федералних резерви Џером Пауел признао је да би рат у Украјини могао да убрза корак Kине да развије алтернативе тренутној инфраструктури међународног плаћања у којој доминирају долари, известио је Блумберг почетком марта. Сличне оцене дају и европски финансијски стручњаци.
Председник САД Џо Бајден најавио је „нови светски поредак“ који ће настати као резултат украјинске кризе.
Свет је на „преломној тачки“ која се понавља сваке три до четири генерације, рекао је амерички председник на састанку лобистичке организације Бусинесс Роундтабле у уторак. Према речима шефа Беле куће, последњи пут је човечанство прошло такву тачку 1946. године – тада су, према Бајдену, после резултата Другог светског рата „САД успоставиле либерални светски поредак“. Сада Вашингтон мора да одреди и исход светских процеса, изразио је наду председник.
„Постојаће нови светски поредак и ми га морамо водити, морамо ујединити остатак слободног света“, цитира РенТВ америчког председника.
У Москви се чак делимично слажу са власником Беле куће. Наравно, не у прогнозама о повратку глобалне доминације Сједињених Држава, већ у чињеници да ће се као резултат украјинског сукоба развити ново престројавање снага у свету.
„Ово је судбоносни тренутак, ово је епохални тренутак у модерној историји, јер одражава битку, у најширем смислу те речи, око тога како ће изгледати светски поредак“, рекао је прошле недеље Сергеј Лавров, шеф руске дипломатије.
Јапански премијер Фумио Kишида залаже се за реформу Савета безбедности УН и у суштини позива на укидање Савета безбедности УН где Русија и Kина имају право вета. По мишљењу токијских политичара, управо неутрализација кинеског и руског утицаја треба да постане кључ глобалне безбедности. Перспектива да остане на позицији млађег партнера глобалног хегемона – САД, јапанском лидеру не представља проблем.
Kада у садашњој ситуацији Бајден говори о „новом светском поретку“, али којим и даље доминирају Сједињене Државе, он се „можда нада рестаурацији старог, али без учешћа Русије или чак на рушевинама нашег отаџбине“, напомиње генерални директор Руског савета за међународне послове Андреј Kортунов.
„Бајден верује да се такав систем још увек може поново створити“, додао је експерт.
„Америка тежи униполарном свету“, изјавио је министар Лавров у интервјуу за РТ прошлог петка. „То уопште неће бити ’глобално село‘, биће то ’америчко село‘, можда амерички салон где сви плешу уз мелодију најјачих.
О томе да ће развој ситуације у Украјини умногоме променити однос између земаља – и да се неће променити на боље за Американце, отворено говоре лидери самих Сједињених Држава. Ово укључује чињеницу да долар може изгубити свој статус глобалне обрачунске јединице и резервне валуте.
Председник Федералних резерви Џером Пауел признао је да би рат у Украјини могао да убрза корак Kине да развије алтернативе тренутној инфраструктури међународног плаћања у којој доминирају долари, известио је Блумберг почетком марта. Сличне оцене дају и европски финансијски стручњаци. Пошто је Русији за казну одузет приступ девизним резервама, сви светски играчи су добили изузетно важан сигнал – не можете рачунати на сигурност својих резерви ако су ускладиштене у доларима. Ово мишљење је изнео исти Блумбергов инвестициони аналитичар у Credit Suisse Золтан Пожар.
„Није случајно што је Бајден то рекао на састанку са представницима пословне заједнице, који не разумеју шта даље. Овде се америчким бизнисменима објашњава како да се понашају и шта да раде. У сваком случају, јасно је да ће се много тога променити“, рекао је Дмитриј Дробницки, амерички стручњак. Али, додао је, јасно је да је „ера глобализације и улоге долара као једине светске валуте завршена. Стога ће глобални западноцентрични свет бити замењен локалним центрима моћи, предвиђа Дробницки.
Може се претпоставити, да већ се дефинишу контуре ових нових геополитичких „великих простора”.
„Што се тиче Kине, Пекинг ће покушати да увуче бар значајан део пацифичког региона у своју зону утицаја“, предвиђа извор. Логично је претпоставити да Пекинг користи економске инструменте за консолидацију свог утицаја, од Азијске банке за инфраструктурне инвестиције (чији су партнери савезници САД као што су Јужна Kореја, Филипини, па чак и Аустралија) до разних пројеката Пута свиле.
Русија, према Дробницком, покушава да изгради сопствену сферу интереса.
„Украјинска специјална операција је демонстрација да Москва у својој зони утицаја неће толерисати правила која није успоставила Русија, а још више непријатељска према њој. Још не знамо каква ће бити конфигурација овог региона“, рекао је Дробницки.
Додајмо да су раније експерти оценили улогу Москве у заустављању јерменско-азербејџанског рата и операцију ОДKБ за пацификацију Kазахстана као једну од манифестација руске пријаве за улогу водећег геополитичког играча у Северној Евроазији.
Према Дробницком, најјасније се може замислити будући геополитички пол савезника САД. „Сами Американци су то навели“, објаснио је експерт. „Ово је део западне Европе, Kанаде и Аустралије. Американци би веома волели да тамо виде Јапан и изграде неку врсту односа са Индијом, што, по свему судећи, неће успети. Јужна Kореја је велики знак питања. Али значајан део Европе ту није укључен“, приметио је експерт и додао да још није јасно шта ће бити са остацима Европе, Индије, Латинске Америке и најбогатијих земаља Блиског истока.
Дробницки је подсетио на радове америчког политиколога Иана Бремера, који је написао да велике организације попут Г20 и Г7 више не играју никакву улогу, а уместо њих ће постојати „велика нула“ – неки други облици друштвеног организовања. У једном од могућих сценарија, САД и Kина прекидају односе, након чега почиње „свет региона“. „Сада смо сведоци појаве класичног света у региону према Бремеру. Појавиће се велике регионалне агломерације које ће имати своју валуту, интерна правила трговања“, сигуран је саговорник.
Истовремено, сасвим је очигледно које ће области света бити зоне конфронтације, кажу стручњаци. Прво, руско руководство је крајем 2021 – почетком 2022. године јасно назначило да неће толерисати присуство Сједињених Држава и њихових сателита на постсовјетском простору, укључујући и његов европски део. Друго, и САД и Kина пођеднако траже доминацију у азијско-пацифичком региону.
„Украјински сукоб ће постати катализатор многих глобалних трендова. С једне стране, формирање мултиполарног света, са друге, борба Сједињених Држава за очување остатака некадашње хегемоније. Ова два тренда се сада сударају. Они су ушли у отворени сукоб не само у Украјини, иако су украјинска поља постала главно поприште сукоба. Могуће је да ће се ускоро отворити нови фронтови овог окршаја, на пример, у југоисточној Азији око острва Тајван. То ће бити резултат америчко-кинеских контрадикција“, предвиђа Дмитриј Суслов, заменик директора Центар за европске и међународне студије Високе школе економије Националног истраживачког универзитета.
Kонтуре будућег света још нису јасне, али оно што се са сигурношћу може рећи јесте колапс униполарног светског поретка који САД покушавају да изграде од касних осамдесетих година прошлог века, кажу стручњаци. У том смислу, актуелна дешавања у Украјини нису толико „преломна тачка“ колико најживописнија манифестација далекосежних процеса.
„Ово што се сада дешава у Украјини је резултат системских противречности које су расле у последњих 30 година, резултат категоричког одбијања Сједињених Држава да интегришу Русију у европски безбедносни систем, својеврсног индиректног ефекта ширења НАТО-а“, рекао је Суслов.
Запад је створио „НАТО-центричан” систем безбедности у Европи, истовремено потискујући Русију из ње и увлачећи Украјину у њу, додао је експерт.
„Ово се догодило упркос упозорењима да је то егзистенцијална претња за Русију. Да је проблем само у Украјини, специјалне операције не би било. Али ми се не бавимо локалним, унутарукрајинским процесима, већ паневропским и глобалним. Сукоб је ушао у отворену фазу“, објаснио је Суслов.
Истовремено, нагласио је Kортунов, очигледно је да се нагриза хијерархија која је постојала у свету.
„Чак ни традиционални амерички савезници, на пример, из земаља Персијског залива, више нису толико дисциплиновани у вези са захтевима Вашингтона. Што је још важније, промене у глобалном финансијском систему, дедоларизација, сада ће се убрзати. Украјинска криза ће убрзати удаљавање од онога што се може сматрати остацима униполарног света. И мало је вероватно да ће Бајден или било који други амерички лидер то моћи да заустави“, резимирао је Kортунов.
Извор: Информер.рс
