Министри спољних послова Европске уније нису се у понедељак сложили око тога да ли и како увести санкције уносном енергетском сектору Русије због њене инвазије на Украјину, при чему је Немачка рекла да је блок превише зависан од руске нафте да би донео одлуку о ембаргу.
ЕУ и савезници су већ увели низ мера против Русије, укључујући замрзавање средстава њене централне банке.
Али циљање на руску нафту, као што су то учиниле Сједињене Државе и Британија, представља избор који изазива поделе за 27-члану ЕУ, која се ослања на Русију за 40% свог гаса. Неки су у понедељак тврдили да ЕУ више не може да избегне такав корак.
„Гледајући садашње размере разарања у Украјини, веома је тешко тврдити да не би требало да се бавимо енергетским сектором, посебно нафтом и угљем“, рекао је ирски министар спољних послова Сајмон Ковени пре састанка са колегама. , понављајући коментаре из балтичких земаља.
Али Немачка и Холандија су рекле да је ЕУ зависна од руске нафте и гаса и да не може да се искључи сутра.
„Питање нафтног ембарга није питање да ли желимо или не желимо (то) већ питање колико зависимо од нафте“, рекла је новинарима немачка министарка спољних послова Аналена Бербок.
„Немачка увози много (руске нафте), али има и других земаља чланица које не могу да зауставе увоз нафте из дана у дан. Да можемо, урадили бисмо то аутоматски“, рекла је она и додала да блок уместо тога треба да ради на смањењу свог ослањања на Москву за њене енергетске потребе.
Дипломате су упозориле да је енергетика један од најсложенијих сектора за санкционисање јер свака земља ЕУ има своје црвене линије. „Санкције су експоненцијалне“, рекао је један дипломата. „Што даље идете, теже их је усвојити.“ Дипломате су рекле да би напад руским хемијским оружјем у Украјини или тешко бомбардовање главног града Кијева могли бити окидач за енергетски ембарго.
Рекли су да, док неке земље желе ембарго на нафту, Немачка и Италија, које зависе од руског гаса, одустају због већ високих цена енергије. Санкције на угаљ су за неке црвена линија, укључујући Немачку, Пољску и Данску, док је за друге, попут Холандије, нафта недодирљива.
Сама Москва је упозорила да би је такве санкције могле подстаћи да затвори гасовод ка Европи – што је још један потенцијални фактор одвраћања.
На састанку министара спољних послова, првом у напорној седмици разговора у Бриселу, није се очекивала одлука о потенцијалним енергетским санкцијама.
Кремљ до сада није био покренут да промени курс у Украјини санкцијама ЕУ, укључујући 685 Руса и Белоруса и руске финансије и трговину.
Пета рунда санкција ће укључити још имена на црне листе ЕУ.
Русија је извршила инвазију на Украјину 24. фебруара, назвавши то „специјалном операцијом“ за демилитаризацију Украјине и чишћење од опасних националиста. Украјина и Запад кажу да су то неосновани изговори за агресију.
Одвојено, министри одбране би у понедељак требало да разговарају о новој војној стратегији „стратешког компаса“ за прилагођавање ЕУ променљивој геополитичкој реалности. Документ је измењен како би се ојачали делови који се односе на Русију, рекао је званичник ЕУ.
Извор: Курир.рс/Реутерс
