Распоређивање новог контигента ЕУФОР-а у БиХ пратиће и тренажни летови млазних авиона, на захтев Француске. Намера је да се демонстрацијом силе пошаље порука да ствари у БиХ морају остати какве јесу.
Иако за сада не постоји никаква безбедносна опасност на терену, када је реч о нарушавању мира у Босни и Херцеговини, последњих дана појачано је присуство снага ЕУФОР-а, посебно уласком у земљу преосталог дијела контигента од 500 војника.
Поред тога, из команде “Алтхеа” (војне мисије ЕУ-а у БиХ), прихваћена је понуда Француске, да се изнад БиХ од понедељка (7.3.) почну изводити тренажни летови млазним авионима. Како се наводи, летови ће се одвијати “преко западног Балкана”, авионима типа “Рафал”, са носача авиона “Шарл де Гол”, који се тренутно налази у Средоземљу.
Слање поруке
“У оваквим временима, када је безбедносна равнотежа у Европи нарушена, ЕУ показује своју сталну посвећеност и одлучност да подржи сигурно и стабилно окружење у БиХ и на западном Балкану”, наводе из ЕУФОР Алтхеа, преноси Дојче веле.
Безбедносна ситуација је стабилна на целом западном Балкану, сматрају аналитичари, али истичу да се ниједна од ових вежби или померања копнених јединица, не одиграва случајно. Запад жели послати јасну поруку, не само БиХ, већ и простору целе бише Југославије, да се ствари неће мењати.
“Појачања која шаље ЕУФОР су порука да се БиХ види као потенцијални извор кризе и жели се деловати превентивно. Демонстрацијом силе се жели показати, да се из ЕУ-а гледа ка БиХ и прати све што се дешава у политичком окружју”, каже војно-политички аналитичар из Београда Александар Радић.
“Било која активност, од појачања копнених снага, па преко вежби које се одржавају, све је то демонстрација силе. То је порука, да ситуација мора остати стабилне”, истиче Радић.
Нема страха од конфликта
Крајем фебруара је у БиХ стигла прва група у оквиру распоређивања додатних 500 припадника ЕУФОР-а. То активирање резерви је “мера којом се даје подршка већ распоређеном људству ЕУФОР-а, и партнерима у БиХ”. Овог викенда почело је распоређивање осталих припадника војне мисије ЕУ-а, па ће их с ових 500, укупно у БиХ бити 1.100.
“То је све у оквиру њихове мисије и у оквиру сагласности надлежних органа БиХ, укључујући и Председништво. Само је сада питање, је ли ово тренутал за тако нешто, посебно за тренажне летове, с обзиром да су људи већ довољно потресени ратним дешавањима у Украјини”, каже професор на Факултету за сигурност у Бањалуци, Душко Вејновић.
“Ствара се психологија страха, шта би могло бити, шта би се могло догодити, да ли би етнонационалисти у БиХ могли нешто покушати…. Ја апелујем на политичке елите, да превладају све разлике. А што се тиче конфликта, не постоји шанса да га буде на територији БиХ”, уверен је Вејновић.
Tko to širi strah u Bosni i Hercegovini?https://t.co/2itVOu5FYH
— DW Hrvatski (@dw_croatian) March 6, 2022
Медијска пресија
Аналитичари верују да једино медијска пропаганда, која је достигла свој историјски максимум у сукобу Русије и Украјине, може изазвати даљу дестабилизацију и на простору западног Балкана. Добар пример за то је недавни позив Министарства обране Србије особама из резервног састава, за извођење вјежби у овом месецу. Део медија, ову је активност оквалификовао као демонстрацију силе, првенствено према земљама у окружењу.
“Проблем је што би ова информација у нормалним околностима прошла испод радара јер је део рутине, док је сада више него важна. Војска Србије проводи редовне активности. Чак су и проматрачи који су задужени за безбедност очекивали да ће бити неких вежби, али не због рата у Украјини, већ зато што се приближавају избори у Србији. Готово пред сваке изборе власт је показивала војску, јер је један од адута показивање војске гласачком телу”, јасан је Радић.
С друге стране, из Оружаних снага БиХ, нема никаквих информација о стању безбедности у земљи, нити њиховим евентуалним активностима у том правцу. Међутим, аналитичари упозоравајју, да у оваквим ситуацијама могућег нарушавања стабилности у земљи Оружане снаге БиХ немају никакав капацитет за дјеловање, из практичних разлога.
“Најбоље спроведена реформа након Дејтона” оставила је три национална пука унутар Оружаних снага, што је у оваквим ситуацијама, истичу аналитичари, чини више делом проблема, него решења.
Извор: Дојче веле
