Финансијске санкције без преседана уведене Русији прете да постепено умање доминацију америчког долара у светској трговини и могу да доведу до фрагментирања међународног монетарног система, изјавила је Гита Гопинат, прва заменица генералног директора Међународног монетарног фонда (ММФ).
Гопинат је, у интервјуу за Фајненшел тајмс, оценила да би свеобухватне мере које су западне земље увеле Русији након напада на Украјину, па и руској централној банци, могле да подстакну појаву малих валутних блокова заснованих на трговини између засебних група земаља.
„Долар би остао главна глобална валута чак и у том амбијенту, али је фрагментација на мањем нивоу сасвим могућ. Већ видимо да неке земље поново преговарају о валути у којој ће плаћати узајамну трговину“, рекла је она.
Фајненшел тајмс наводи Русија годинама настоји да смањи своју зависност од долара, те да се та кампања озбиљно убрзала након што су САД увеле санкције у знак одмазде 2014. године због припајања Крима Русији.
Упркос тим напорима, Русија је још увек имала отприлике петину девизних резерви у имовини израженој у доларима непосредно пре почетка војне операције у Украјини, при чему је знатан део тих резерви држала у иностранству – у Немачкој, Француској, Великој Британији и Јапану. Те земље сада раде удружено на изолацији Москве из глобалног финансијског система.
Гопинатх је рекла да ће већа употреба других валута у глобалној трговини довести до даље диверзификације средстава у девизним резервама националних централних банака.
„Земље имају тенденцију да акумулирају резерве у валутама којима тргују са остатком света и у којима позајмљују средства од остатка света, тако да може доћи до поступног тренда окретања ка другим валутама које ће играти већу улогу (у девизним резервама)“, додала је она.
Доминација долара, по њеном мишљењу, вероватно неће бити доведена у питање у средњем року.
Гопинат је напоменула такође да је удео америчког долара у међународним резервама пао са 70 процената на 60 процената у последње две деценије, при чему се повећава удео других валута којима се тргује, на челу са аустралијским доларом.
Отприлике четвртина пада удела америчког долара може се објаснити већом употребом кинеског јуана (ренминбија). Ипак, мање од 3,0 процента глобалних резерви централних банака деноминовано је у кинеској валути, показују подаци ММФ-а.
Пекинг је био у процесу интернационализације ренминбија пре актуелне кризе и већ је испред других земаља с увођењем дигиталне валуте централне банке, каже Гопинат, мада сматра да је мало вероватно да ће јуан заменити долар као доминантну светску резервну валуту.
Она је закључила да ће рат такође подстаћи усвајање дигиталног новца, од криптовалута до стабилних коина и дигиталних валута централних банака, што намеће брзо решавање питања међународне регулативе у тој сфери.
Извор: Танјуг
