Свет

ЕУ СПРЕМИЛА БОЛАН УДАРАЦ ЗА ПУТИНА! Долази до промене од које би све могло да зависи!

Амерички лист Њујорк тајмс тврди, позивајући се на изворе из Брисела, да ће ЕУ након другог круга председничких избора у Француској саопштити изузетно важну одлуку.

Европска унија (ЕУ) спремила је болан ударац за Руску Федерацију и за њеног председника Владимира Путина због инвазије на Украјину која несмањеним интензитетом траје већ 50 дана, открива амерички лист Њујорк тајмс, наводећи како ће званични Брисел коначну одлуку о најновијим, никад снажнијим санкцијама против Москве, саопштити након 24. априла.

Како тај медиј открива, реч је о дану када се одржава други круг председничких избора у Француској, што је, верује се, један од важнијих догађаја за читаву Унију у последње време, а након ког је „могуће увођење ембарга на руску нафту“.

– Европски званичници састављају планове за ембарго на руске нафтне деривате, најоштрију, али и најспорнију меру за кажњавање Русије због њене инвазије на Украјину, будући да су се том потезу дуго одупирале поједине чланице Уније, а међу којима је и Немачка будући да би та земља сносила велике трошкове због таквих удараца на Русију. Пошто је раније овог месеца први пут забранила руски угаљ, Европска унија ће сада ипак вероватно усвојити забрану руске нафте у сличним фазама – наводи Њујорк тајмс позивајући се на изјаве неименованих високих званичника из Брисела.

Приступ је осмишљен тако да се свим чланицама ЕУ, а посебно Немачкој, да довољно времена да договоре алтернативне добављаче енергената.

– Дискусија је уследила управо када је председник Русије Владимир Путин у четвртак признао да су санкције Запада које су већ биле на снази наштетиле виталном енергетском сектору његове земље – подсећа амерички дневник.

– Најранији тренутак да ЕУ саопшти да се седа за преговарачки сто о евентуалном увођењу ембарга биће након последње рунде француских избора, 24. априла, како би се осигурало да утицај на пораст цена горива на пумпама не подстакне већу подршку популистичкој кандидаткињи Марин Ле Пен и наруши шансе председника Емануела Макрона да поново буде изабран – рекли су званичници за Њујорк тајмс и нагласили како је тајминг за стављање на снагу драстичне казне за Москву подједнако важан као и саме санкције, имајући у виду да је Бриселу потребно време да убеди свих 27 чланица ЕУ у неопходност такве мере „пошто Русија припрема нову офанзиву на истоку Украјине“.

– Али званичници и дипломате, који су говорили под условом анонимности јер нису били овлашћени да о томе разговарају са новинарима, рекли су да постоји све већи осећај да ће та мера бити предузета чак и у одсуству потенцијалних вести о руским злочинима на украјинском тлу, попут оног у Бучи. Али још један такав евентуално догађај могао би свакако да убрза доношење одлуке – напомиње се у анализи Њујорк тајмса.

– Европска комисија, као и скоро све чланице Уније, паметно су се клониле дефинисања црвених линија које би покренуле одговор на санкције откако је Русија напала Украјину – рекао је Емре Пекер, директор консултантске компаније Евроазија група.

Према његовим речима, очекује се да ће ЕУ избегавати дефинисање конкретног покретача за увођење ембарга.

– С обзиром на то да је на снази континуирана ескалација инвазије Русије у источној Украјини, то подстиче нове реакције у Европи. Све друге велике катастрофе које се десе само ће додати још подстицаја ЕУ да одговор и снажно – потврдио је Пекер.

Подсетимо, Европска унија је досад покренула пет рунди оштрих финансијских санкција против Русије од почетка инвазије те земље на Украјину 24. фебруара. Такође, од почетка тог немилог догађаја европска заједница је под огромним притиском савезника, пре свега САД, да престане да „пуни благајну Кремља куповином руске нафте“. И поред тога, досад је одлука о искључивању увоза гаса из Русије одбијана јер је она сматрана превише критичном за важне европске економије, посебно за Немачку.

– Шачица чланица Уније лоше је припремљена да се носи с економским последицама затварања славине за увоз руске нафте. Русија је један од највећих снабдевача ЕУ енергентима и Европској унији обезбеђује четвртину њених потреба за нафтом и нафтним дериватима. То посебно важи на Немачку која је де факто лидер блока, а зависна је од руске нафте и гаса. Била је кључна земља која се опире брзом, универзалном и истовременом ембаргу на нафту широм ЕУ, а велики део посла око детаља мере је усмерен управо на то да управо Берлин мора да одлучи како ће се понашати у скоријој будућности. Немачка добија 34 одсто своје нафте из Русије – истиче Њујорк тајмс и закључује да ће за Европу кључни изазов бити не само проналажење алтернативних добављача енергената, вец́ и обезбедити довољно копненог транспорта за нафту која иде до њене две рафинерије које се напајају нафтоводима из Русије.

Реч је посебно о рафинеријама у источном граду Шведу, смештеном уз пољску границу.

Ове недеље је управо ту тему коментарисала немачка амбасадорка у Сједињеним Државама, чији је пост на Твитеру изазвао огромну пажњу.

– Забрана фосилних горива из Русије изазвала би огроман, тренутни поремећај. Не можете укључити и искључити модерна индустријска постројења као прекидач за светло. Ефекти ће се осетити изван Немачке, економског покретача ЕУ и четврте по величини привреде на свету – напислаа је амбасадорка Емили Хабер.

Њену тезу, наводи Њујорк тајмс, подржава и Мађарска.

– Мађарска, друга чланица ЕУ која је веома зависна од руске нафте, захтевала је да се о свим будућим санкцијама одлука донесе на састанку ЕУ лидерима, а не на окупљањима високих дипломата или министара, што повец́ава изгледе за хитан самит на којем би се расправљало о тој теми – наглашава лист.

 

 

 

 

 

 

Извор: Република.рс

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

април 2022.
П У С Ч П С Н
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930