Свет

ОВА ЗЕМЉА МОЖДА ПУТИНУ НАНЕСЕ НАЈВЕЋИ ПОРАЗ ДО САДА

Док руски председник Владимир Путин спрема нову офанзиву у рату са Украјином, стратези и даље говоре о неком облику украјинске неутралности по „финском“ сценарију као могућем решењу путем преговора. Али сама Финска се вероватно спрема да драматично нагне равнотежу на другу страну — и можда Путину нанесе његов највећи пораз до сада.

У среду је финска премијерка Сана Марин на заједничкој конференцији за новинаре са шведском премијерком Магдаленом Андерсон рекла да ће одлука да ли ће Финска одбацити политику несврстаности и придружити се НАТО-у бити донета за „неколико недеља“. Нова бела књига одбране у којој се детаљно наводи тај изглед послата је финском парламенту истог дана, а фински министар одбране Анти Каиконен истакао је да Финска већ има „пуну интероперабилност са НАТО-ом“. Шведска је, делујући у договору са Финском, такође ове недеље изнела знатно самоувереније изјаве да и она почиње активну дебату о придруживању пакту, пише „Форин полиси“.

Финској и Шведској би могло бити потребно и до годину дана да остваре формално приступање Алијанси, пошто је потребно да тај потез одобре свих 30 чланица. Али сама одлука о пријављивању ове две земље, које традиционално настоје да координишу одбрамбене потезе, могла би нагло да промени укупну стратешку ситуацију. Скоро два месеца након руске инвазије на Украјину, западни стратези су све скептичнији да се она може зауставити. Након повлачења Русије из Кијева, Путин је почео да сигнализира да ће ове недеље покренути нову офанзиву у источном украјинском региону Донбас. Путин је такође изјавио да су мировни преговори у „ћорсокаку“. У међувремену, високи званичници од Вашингтона до Берлина остају заглављени у дебатама о томе да ли могу да приуште политички ризик оштријих санкција и офанзивнијег трансфера оружја Украјини.

Сада ће сама западна алијанса вероватно ширити своју територију и показивати мишиће. Са Турском на југу НАТО-а и балтичким државама које заузимају средину источних линија алијансе, присуство Финске и Шведске на северу би означило управо ону врсту великог савеза којег се Путин плаши.

– Њихово чланство би сигурно суштински променило безбедносни пејзаж северне Европе – рекао је за „Форин полиси“ Шон Монахан из Центра за стратешке и међународне студије.

За Русију—која је већи део прошлог века вршила притисак на Финску да заузме неутралан став—ниједан исход не може бити разорнији, осим можда самог пораза у Украјини, кажу стручњаци. Хелсинки се налази на мање од 250 километара од Путиновог родног града Санкт Петербурга, а чланство Финске би НАТО-у донело „поетску правду“, имајући у виду да је цео овај сукоб наводно покренут због спречавања Украјине да се придружи НАТО-у и затварања политике отворених врата НАТО-а.

– Ако победи у Украјини, али изгуби Финску, свакако излази из овога као губитник. Ако изгуби и једно и друго, онда је остварио своју ноћну мору о НАТО-у на граници Русије. Финска граница од око 1.000 километара са Русијом би удвостручила границу НАТО-а према Москви, што би представљало најдужи потенцијални фронт између Европске уније и Русије. То је нови проблем не само у војном смислу, већ и у културном и економском – рекао је Џејмс Добинс, бивши високи амерички дипломата.

Провоцирање „опкољавања“ његове земље је катастрофална стратешка грешка, написао је Арон Фридберг, бивши високи амерички званичник и научник на Универзитету Принстон. Улазак Финске и Шведске у НАТО „био би важан барем колико и промене у Немачкој, а можда и више“, написао је Фридберг, мислећи на нову спремност Берлина да се наоружава против Русије.

– Финска и Шведска ће значајно допринети борбеној моћи НАТО-а. То ће направити трајну промену коју Русија годинама покушава да спречи – рекао је.

Ипак, постоји „акутна опасност“ у таквом сценарију, додао је Добинс. Финска—ако дозволи НАТО базе, трупе и оружје унутар својих граница—могла би трајно да појача тензије између Москве и Вашингтона. Портпарол Кремља Дмитриј Песков упозорио је прошле недеље на такве потезе Финске и Шведске, рекавши да ће Русија морати да „избалансира ситуацију“ појачавањем сопствене безбедности дуж границе.

Ако се придружи НАТО-у, Финска би такође могла да се одлучи да иде путем Норвешке, која је, иако је била једна од оснивачица НАТО-а, настојала да умири Москву не дозвољавајући стране војне базе и нуклеарно оружје на својој територији, као и ограничавајем НАТО вежби. Високи фински званичник рекао је за „Форин полиси“ да се разматра „норвешки модел“.

 

 

 

 

 

 

Извор: Еспресо/Блиц

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

април 2022.
П У С Ч П С Н
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930