Православље

СИМБОЛИКА ХРИШЋАНСКИХ ИМЕНА: Ево која имена значе Бог се памти, Бог се помиње!

Лазар је често име код Срба, а да ли сте знали да је његова симболика у реченици: Бог је помогао

Права српска имена, као што су Милан или Милош или Драгомир, нема потребе да појашњавамо; то су наша народна имена, нехришћанског порекла, и њихово је значење очито свакоме ко говори српским језиком. Када чујете да се неко зове Вук или Јаблан, или Богољуб, нећете се сигурно замислити и питати за смисао.

Али, шта значе хришћанска имена, која су нам с језичке тачке страна, делом хебрејског, делом грчког, делом римског, па чак и арамејског порекла?

Пробрали смо она најчешћа и најзанимљивија, која ћемо вам пренети по азбучном реду.

Алекса или Алексеј је “заштитник, бранилац”, а Александар је са тим у вези “заштитник људи”. Андреј или Андрија значи “мужевни”. Антоније и Антонија долазе од имена староримског властелинског рода. Алимпије је “безбрижан”. Атанасије/Атанасија на грчком значи “бесмртник/ца”.

Арсеније је на грчком “храбар, мужеван, јак”. Аврам на хебрејском значи “високи отац”, док у имену Адама постоји игра речи: дословно, то значи “бити црвен”, мада је “адамах” – “земља”; згодно, будући да је Адам први човек којег је Бог направио од земље; узгред, Адам на древном асирском значи “направити”.

Што се тиче женских имена, Ана значи “милост, захвалност”, Анастасија је “она која је рођена на Васкрс”, а Андријана је “храбра”.

Вартоломеј на хебрејском значи “син Толмеја” (тако се звао један од Исусових дванаест апостола), Василије долази од грчке речи василевс што значи “владар” а користила се за византијског цара, Виктордолази од латинске речи за победника, Вићентије значи на латинском “освајач” и у вези је са речи “виктор”, док Власије/Влајко на грчком значи “строг, груб, тром”.

Вероника значи “доносилац победе” или “права слика”, зависи како се чита, док је Виолета “љубичица”.

Гаврило и слична имена, по арханђелу Гаврилу, долазе од хебрејске речи која значи “снажан, јак, моћан”. Георгије/Ђорђе и женске варијанте овог имена су од грчке речи за земљорадника, док Гргурна грчком значи “будан, опрезан”. Ово потоње име је прелепо, али нажалост код нас слабо заступљено.

Давид на хебрејском значи “вољен, љубљен”, Дамјан је на грчком “кротитељ, победник”, Данило/Данијел на хебрејском значи “Бог је мој судија”, Дарије на грчком значи “ималац, поседник”, Деспот на грчком значи “господар”, Димитрије/Дмитар је “род земљин” (Митар, и скраћено Мита, можда нису у вези са именом Димитрије већ са богом Митром), Доротеј је значи “дар Божији”, а Доситеј“обожава Бога”.

Евгеније/Јевгеније и женске варијанте долазе од грчке речи за човека благородног, племенитог.

Емил/Емилије/Емилијан уз женске варијанте долазе од припадника староримског рода Емилија, а то значи “супарник, супарница”; постоји и теорија да је стварно порекло од грчке речи за “уплетено”. Ева на хебрејском значи “жива”, док је Елена на грчком “сјај, блиставост”. Емануило значи “Бог је с нама”.

Зарије и Захарије на хебрејском значе “Бог памти, Бог се помиње”. Игњатије је латинска варијанта нашег имена Огњен, Илија на хебрејском значи “Господ је мој Бог”, Исак – “смејати се”, а Исидор је на грчком “дар Изиде” (Изида је била староегипатска богиња чија је иконографија доста слична Богородици са бебом Исусом; међу хришћанима је постала популарна због црквених отаца који су се тако звали). Ирена или Ирина значи на грчком “мирна, спокојна”.

Јаков је на хебрејском “пратилац, пета, истрајан у Богу” (француско име Жак је њихова варијанта овог имена, а женска варијанта тог француског, Жаклина, последњих деценија је присутна међу Србима), Јеврем је од хебрејске речи “плодан” (Ефраим у Библији), Јеремија на истом језику значи “Бог је узвишен, уздизати”, а Јоаким – “Бог је поставио”.

Јован/Јована или Јан/Јана, као и специфичне словенске варијенте Иван/Ивана, долазе од хебрејске речи “Јехоханан” што значи “Бог (Јахве) је милосрдан, Бог је милостив, Бог се смиловао”.

Међутим, то је уобичајена етимологија тог имена. Шта ако није тачна? Шта ако је то име старије од нашег покрштавања? Шта ако долази, рецимо, од Јова, што је било друго име за римског бога Јупитера? Суфикс -ан је уосталом врло словенски. Са друге стране, зар немамо културолошки врло важну животињу сродног назива, овна? Из истог разлога име Јелена нисмо ставили у овај “хришћански” кош. Зар немамо име за животињу из којег је могло много логичније да настане име, него од грчке Хелене?

Но, идемо даље. Јосиф на хебрејском значи “Бог (Јахве) ће повећати, додати, умножити”, док Јустинна грчком значи “праведник”. Јефимија је она “која говори добро”, Јелисавета – “Бог је савршенство, Бог је моја заклетва”, а Јероним – “посвећено име, свето име”.

Данас ретко име Козма долази од грчке речи “космос” коју и ми користимо, али чије је првобитно значење не само свемир већ свет генерално, “уређеност”. Константин/Костадин/Коста долази од латинске речи за “константног, постојаног” и заправо је у директној корелацији са нашим именом Стојанкао и са грчким именом Евстахије.

Женско име Катарина вероватно долази од речи катарза што значи “прочишћење”, па би име значило “чиста”; Катица је вероватно наш деминутив тог грчког имена. Клара је латинског порекла и значи не само “чиста” већ и “јасна, светла, сјајна”.

Лазар је од хебрејске фразе која значи “Бог је помогао”, док Лука долази од латинске речи “лукс” што значи “светлост, светлећи” мада постоји и хипотеза да је првобитно означавало становника Луканије, древне области на југу Италије. Леон је на грчком “лав”, Леонид/Леонида – “потомак лава”, Леонтије је “лављи”, Лидија је “рођена од Бога”, а Луна је латинска реч за Месец.

Максим је на латинском “највећи”, док Марко вероватно порекло води од имена староримског бога Марса, мада ту постоји више теорија; можда је првобитно значило “рођен у марту” (месецу који је име добио по Марсу) а можда пак долази од латински речи “мас, марис” што значи “мужеван”. Са друге стране, нема никакве сумње да Мартин/Мартина долази од имена бога Марса и значи “као Марс” што би значило “ратоборни, борац”. Матија/Матеја је хебрејски еквивалент нашег имена Божидар, док је Михајло/Михаило – “сличан Богу, једнак Богу, као Бог”. Методије је на грчком “методични човек, теоретичар, истраживач”.

(Поменућемо овде и мистериозно име Маја, које свакако није хришћанско, а за које се обично мисли да се односи на жене рођене у месецу мају. Међутим, њено доказано присуство код нас у давним временима је у складу са рекордним присуством санскртских речи у српском, који их има више него иједан други индоевропски језик. Зашто? Зато што је “маја” у аријевским ведама значило натприродну моћ богова да стварају појавне облике (код Хиндуса је данас “илузија”, обмана овог света). Притом, Маја је било име староиталске богиње природе, а и име једне од седам Плејада из старогрчке митологије.)

Магдалена/Магда/Мајда долази од хебрејске фразе “из Магдале”, што је био град у античкој Галилеји, на искрајку Генисаретске равнице, у којем је рођена Марија Магдалена (отуда и то име). Марија/Мирјам, са друге стране, заједно са свим својим варијантама (Маша, Мара, Марица, Маријана), долази од хебрејске речи која може да значи “горка, огорчена, жучна, јетка, жестока, љута, бунтовна” али и “вољена, жељена” те “жуди за дететом”.

Марта значи на арамејском “госпа, госпођа, господарица, газдарица”. Марина је на латинском “морска”, Моника је од грчке речи “монос” што значи “једна, сама, усамљена”, док у Срба ретко име Маргарета долази од персијске речи “морваред” што значи “бисер”.

Натан је “дар, поклон” на хебрејском, Наум је на истом језику “утешитељ” (мада и ово може да буде чисто словенско име и код Срба присутно невезано за хришћанство), Нестор је од грчке фразе која значи “онај који се враћа, који чезне за домом”, Никодим/Никодије на истом језику значи “победа народа, народ побеђује”, док код нас једно од најпопуларнијих имена Никола на грчком значи “победник народа, народни првак, освајач народа”.

Наравно да све женске варијанте тог имена, попут Николије и Николине, значе исто. Наталија је од скраћене латинске речи за Божић; Наташа је варијанта тог имена. Нина на хебрејском значи “милост, вољена ћерка”.

Оливер/Оливера је старофранцуско име које се раширило и у наше крајеве (сетимо се деспине Оливере Лазаревић, најмлађе ћерке цара Лазара Хребељановића); вероватно долазе од латинске речи за маслину са значењем “онај који сади маслине”, мада постоји и хипотеза да је заправо у вези са германском речи за вука.

Олга је у српски ушла из руског а у руски из старонорвешког; код њих је била и јесте Хелга, што значи “благословена, света, успешна”; Олга је хришћанско име због Свете Олге Кијевске, велике руске светице из 10. века.

Павле је име латинског порекла и значи “мали, скромни, оскудни, ретки”, а долази од староримске патрицијске породице Паулус из рода Емилија. Пантелија, пак, на грчком значи “савршени”; Панта је из њега изведено.

Петар (и у женским варијантама Петра и Петрија и тако даље) значи “стена, камен”; Христ је свом апостолу Симону Забедејевом дао тај надимак, али у арамејској варијанти Кефа (Исус је причао арамејским језиком, који је на Блиском истоку у то време био лингва франка) па данас Светог Петра тако зовемо због тога а не по његовом рођеном имену; “Петар” је симбол непоколебљивости, одлучности и постојаности.

Име Перса долази од Персеиде из старогрчке митологије, а изведено је из речи “уништити, убити, силовати, опрљити ватром”. У суштини није хришћанско име, али је у српски ушло истим путем као и она која јесу.

Рафаило на хебрејском значи “Бог је излечио”, Риста/Ристан долази од Христа и на грчком значи “помазаник”, Сава је од хебрејске речи “преображен, праведан”, Самуило је на истом језику “име Божије”, Серафим – “ужарени, пламени, горући”, Симеон/Симон – “онај који те саслуша”, Соломон – “мирољубив, мудар”, Саша је име настало од имена Александар (погледати горе), Спиридон је из грчког са дословним значењем “онај који плете кошаре од прућа” али у пренесеном “имућан, богат човек који има доста жита за кошаре”.

Сергеј долази од једне од најстаријих староримских породица вероватно етрурског порекла и значи “стражар, чувар”, те је можда у етимолошкој вези са именом Срба; Вергилије њиховог праоца Сергестуса помиње као тројанског пријатеља Енеја; супротно увреженом мишљењу, Срђан није ни у каквој вези са тим именом већ је српско име са значењем “срдачан, усрдан, милосрдан, предусретљив”.

Стефан, Стеван, Стјепан и Шћепан су од грчке речи која означава “венац, круну”, Сара значи “принцеза, кнегиња” на хебрејском, док је Софија “мудрост” на грчком; многи име Соња доводе у везу са Софијом, али се нама то не чини вероватним и пре ће бити да је то словенско име чије се значење загубило мењањем језика током хиљаду и по година.

Теодор и Теодора, као и Тодор и Теодосије, долазе од грчког склопа са значењем “Божји дар” па су стога њихови српски еквиваленти Божидар и Божидарка. Тимотеј је “божји поштовалац”, Теофил “љуби Бога“, Тома/Тамара је на хебрејском “палма, палмино дрво”, Кирило/Ћирило/Ћирко/Ћира је на грчком “господин, газда, велможа”, док је грчко име Киријакос у нашој варијанти Ћирјак и значи “господњи”.

Филип је “љубитељ коња” на грчком, Хана је на хебрејском “милост, захвалност”, док Христијану, Христину, Кристијана и Кристину надамо се не морамо да појашњавамо.

Извор: Family.rs

Ознаке

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

април 2022.
П У С Ч П С Н
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930