Притисци на Немачку да пристане на пооштравање санкција Русији све су жешћи и иду чак до тога да се помињу чак и санкције Берлину. Међутим, санкције Немачкој нису реалне ни у једној варијанти – ради се о најмоћнијој европској привреди од које зависе све остале привреде на континенту.
Последњи је идеју о санкцијама Немачкој лансирао колумниста британског „Телеграфа“ Метју Лин. Он позива на бојкот немачког извоза јер је Немачка, како каже, „неодлучна“ по питању ембарга на руске енергенте.
Британски колумниста нуди три опције за кажњавање Немачке: привремене извозне царине, које ће служити за финансијску помоћ Украјини; забрану немачког извоза све до њеног пристанка на увођење потпуног ембарга на руске енергенте или престанка непријатељстава у Украјини или да сами потрошачи бојкотују немачке производе јер, како каже, сваки купљени БМВ индиректно спонзорише Владимира Путина.
Санкције Немачкој су нереалне
Међутим, према речима дугогодишњег дописника листа „Политика“ из Немачке, Мирослава Стојановића, од таквих планова против Немачке нема ништа. Од тога како стоји немачка привреда зависе привреде свих других европских земаља, те би евентуално кажњавање Немачке значило и кажњавање европске привреде. Са друге стране, постоји низ земаља чија је снага слаба, а зависе од руских енергената и више од ње, којима Немачка служи као штит.
„Нереално је рачунати да би неко могао да уведе санкције Немачкој зато што би сви у ЕУ требало за то да гласају. Ово нису санкције УН, као што су биле уведене нама, када су све државе биле у обавези да их се придржавају. Ово су санкције САД и оних који су се њима прикључили“, оцењује Стојановић.
Уколико би Немачка пристала на потпуну забрану куповине руских енергената, настао би хаос у њиховој привреди, а последице би се осетиле и у целој Европи, каже Стојановић.
„Немци зависе 55 одсто од увоза гаса и близу 40 одсто када је реч о угљу и нафти, с тим што зависност није равномерно распоређена по целој земљи. У источној Немачкој, која је била далеко везанија за СССР и Варшавски пакт има три рафинерије које су од увоза руске нафте зависне, не четрдесет, него сто посто. То значи да би оне морале да затворе врата“, објашњава Стојановић ситуацију у Немачкој.
Процене су да би, ако би Немачка пристала да више не буде, како су почели да је зову у англосаксонском свету, „кочничар“ у погледу антируских санкција, у металској, хемијској и прехрамбеној индустрији било изгубљено преко милион радних места, што би, додаје Стојановић, изазвало велике социјалне напетости.
Кампања против Шолца
Канцелар Олаф Шолц за сада одбија притиске, али они се појачавају и у његовој коалицији – поготово су Зелени веома оштри критичари одлуке да заустави слање тешког наоружања Украјини. Такође, на Шолца се врши и велики медијски притисак, а опозиција најављује да би могла да покрене иницијативу за његову смену.
Раст социјалног незадовољства, као и кампања која се против њега води, учинили су да, према последњим анкетама, 49 одсто немачких грађана буде незадовољно Шолцовим вођењем државе, сматра Стојановић.
Висока инфлација (око осам одсто), као и предвиђања да ће раст бруто националног производа бити преполовљен (уместо четири, прецењује се да ће његов раст бити испод два одсто) учинили су да буде створен осећај несигурности, страха и незадовољства, објашњава Стојановић.
„Да није повећаног страха да би рат могао да се излије и ван граница Украјине, можда би његова популарност била и далеко нижа. Овако се Немци ипак држе онога ко је у том тренутку на власти“, констатује Стојановић.
Није само Шолц једини социјалдемократа на мети критика и негативне кампање – то је и немачки председник Франк Валтер Шатјнмајер – обојицу критичари оптужују за робовање „социјалдемократској љубави према Русији“. Шатјнмајер је био на мети оштрих критика из Украјине, али по немачким медијима напада га и украјински амбасадор
„Социјалдемократи и јесу увек били за дијалог са Москвом, што су остаци чувене „источне политике“ Вилија Бранта, а и сам Шолц је ушао у изборну кампању са идејом о новој источној политици у чијем средишту је требало да буде Русија. Његова изјава, када је одлазио на сусрет са Путином, била је да стабилности и безбедности Европе нема без Русије. Сад се све то расукало јер је притисак готово хистеричан, да ништа што се помене када је у питању Русија, не наилази на одобравање. Напротив, то је нека врста јереси“, каже Стојановић.
Својим ставом Немачка штити и Србију
Шефица немачке дипломатије Аналена Бербок је најавила да Немачка до краја године неће више бити зависна од руских енергената толико колико је зависна данас – тако су Зелени заборавили на одредбу коалиционог споразума да се угаљ потпуно избаци из употребе, као и да све нуклеарне централе буду угашене. Али, зависност од гаса не може хируршким путем да буде постигнута, каже Стојановић.
„Покушавају да угаљ и нафту добију са разних страна света. Министар привреде и вицеканцелар, који долази из Зелених, Роберт Хабек био је у посети земљама ОПЕК-а, покушавао је да направи неке аранжмане. Није то у количинама које су потребне Немачкој, али рачунају да би са нафтом и угљем могли да се руске зависности ослободе раније него са гасом, са којим је то знатно теже“, истиче Стојановић.
Парадоксално звучи, али Немачка својим непристајањем на увођење енергетског ембарга Русији штити и српске интересе, додаје наш саговорник.
„Притисак на нас не може бити тако прејак, ако једна таква земља каже да неће да уводи додатне санкције, без обзира што је прихватила цео ланац и пакете санкција до сада“, закључује Стојановић.
Извор: rs.sputniknews.com
