Свет

СПРЕМА СЕ ХАОС? Ове европске земље неће одустати од руског гаса, на помолу ВЕЛИКИ СУКОБ?

Украјински председник Володимир Зеленски позвао је ЕУ да уведе санкције на руску нафту и да постави рок за обуставу увоза гаса из Русије. Постоје планови за потпуну забрану увоза руског угља, али тек од августа и његова вредност је далеко нижа од вредности нафте и гаса.

У самом блоку, на пример, Немачка, Италија, Аустрија и Мађарска су веома зависне од руског гаса, али је 17 земаља ЕУ одговорило на понуду Европске комисије да им пружи техничку експертизу како би им помогла да постепено одустану од ослањања на руска фосилна горива, пише Еуронеwс.

У каквој се позицији налазе чланице ЕУ и колико су далеко од „одустајања“ од руских енергената?

Аустрија

Аустрија је искључила могућност увођења санкција на увоз нафте и гаса из Русије.

– Ако вас санкције погоде више него друге, мислим да то није прави пут – рекао је 4. априла министар финансија Магнус Брунер.

Kанцелар Kарл Нехамер, који је 11. априла састао са руским председником Владимиром Путином у Москви, рекао је да очекује додатне санкције ЕУ против Русије, али је стао у одбрану одлуке своје земље да се успротиви прекиду испоруке гаса.

„Све док људи умиру, свака санкција је и даље недовољна“, рекао је он.

Подсетимо, Аустрије је војно неутрална и није чланица НАТО.

Белгија

Белгијски премијер Александар де Kро позвао је на пооштравање санкција Русији како би имале ефекат на Kремљ. Он је истакао потребу за енергетском трансформацијом и окончањем зависности од руских фосилних горива, али није позвао на ембарго .

– Ми нисмо у рату сами са собом. Санкције увек морају да имају много већи утицај на руску страну него на нашу – рекао је Де Kро на самиту у Бриселу 25. марта.

Белгијски министар финансија Винсент ван Петегем рекао је да се његова земља не противи циљаној акцији против руске нафте и угља.

Бугарска

Бугарска је посебно зависна од руског гаса, чији споразум са Гаспромом обезбеђује скоро све њене потребе. Међутим, у марту је влада саопштила да неће водити разговоре о обнаваљању десетоодишњег уговора који истиче крајем ове године, у складу са стратегијом ЕУ.

Заменик премијера Асен Василев рекао је да ће земља размотрити алтернативне изворе. Нови гасовод са Грчком требало би да почне да ради ове године, а Бугарска је постигла договор да добије више гаса из Азербејџана.

Хрватска

Хрватски премијер Андреј Пленковић је наводно рекао на недавном самиту ЕУ да је земља скоро у потпуности елиминисала своју зависност од руског гаса изградњом новог терминала и настојањем да повећа капацитет на другом.

Он је рекао да би волео да види глобалну перспективу држања цена гаса под контролом и да је покренуо то питање са председницом Европске комисије Урсулом Фон дер Лајен.

Kипар

Kипар је био резервисан док је ЕУ припремала планове за забрану руских бродова у лукама ЕУ, наводећи потенцијалну штету за свој сектор транспорта. Ово острво није повезано са европском енергетском мрежом и већину нафте увози из других земаља ЕУ. Министар енергетике описао је нове енергетске пројекте за испоруку гаса из источног Медитерана као „промену игре“.

Чешка

Чешка је једна од земаља ЕУ која би била најтеже погођена потпуним ембаргом на руске енергенте, према подацима француског Савета за економске анализе. Сматра се да би потпуна забрана могла да изазове удар на економију у вредности од једног процента њене економске производње.

Влада је саопштила да прави планове за ванредне ситуације за сваки сценарио, укључујући и онај у ком су испоруке из Русије прекинуте.

Данска

Данска је била на челу земаља које су позивале на огромну зелену трансформацију како би се окончала зависност континента од руских енергената. Пакет ЕУ „Фит фо 55“ позива на брже смањење емисија и увођење обновљивих извора енергије поред повећане уштеде енергије.

Ова земља такође тражи алтернативне изворе гаса. У Данској су настављени радови на пројекту „Балтик пајп“, гасоводу од Норвешке до Пољске. Након деветомесечне суспензије услед забринутости због утицаја на дивље животиње, недељу дана након почетка руске рата у Украјини, одобрена је дозвола за наставак изградње.

Планирани гасовод од 900 километара је углавном намењен да помогне Пољској да смањи своју зависност од руског природног гаса.

Естонија

Естонска влада је јавно пристала да „у принципу“ прекине све гасне и нафтне везе са Русијом до краја године. То би је ставило у корак са балтичким суседима Литванијом и Летонијом, који тврде да су обуставили сав увоз руских енергената од почетка априла.

Влада Естоније је у марту предложила да се приходи од руског гаса и нафте користе за обнову Украјине, по моделу УН програма Нафта за храну из 1995. То је омогућило Ираку да продаје нафту само у замену за хуманитарне залихе, као што су храна и лекови.

 

Финска

Финска премијерка Сана Марин је изразила жељу да се „реши руских фосилних горива“, рекавши да наставак увоза енергената из Русије „подржава и заправо финансира рат“.

Упркос томе, активисти су приметили како одређене рупе и одредбе у финској политици и даље дозвољавају увоз руских енергената, као што је четворомесечни грејс период за увоз угља.

Фински „Гринпис“ је истакао да је „транзитна рупа“ омогућила да руски енергенти дођу у Финску из Сибира.

„Људи су убијени и ми то финансирамо“, рекао је Мати Лиматаинен из ове организације.

Француска

У односу на друге велике европске економије, Француска није у великој мери зависна од руског гаса и нафте. У поређењу са Немачком и Италијом, које увозе 40 до 50 одсто свог гаса из Русије, удео Француске у увозу руског гаса је 25 одсто, а највећи добављач је заправо Норвешка (35 одсто).

Француска влада је показала спремност да забрани увоз руске нафте, а министар финансија Бруно ле Мер рекао је за ЦНН Франс да су „спремни да крену даље и донесу одлуку о забрани нафте“. Он је додао да је „дубоко уверен да ће се следећи кораци и наредне расправе фокусирати на ово питање“.

Француска је тренутно усред веома тесних председничких избора на којима се одлучује између актуелног председника Емануела Макрона и лидерке крајње деснице Марин ле Пен. Ле Пенова је у прошлости предлагала ближе везе НАТО и Русије и вероватно би, када би била изабрана, унела промене политике и тона према Русији. Њих двоје суочиће се у другој рунди 24. априла.

Немачка

Највећа европска економија била је једна од најуздржанијих у разматрању потпуног ембарга на руске енергенте. Kанцелар Олаф Шолц упозорио је да би изненадни прекид „гурнуо целу Европу у рецесију“.

Међутим, немачки министар економије каже да је та земља већ смањила своју зависност од руске енергије од почетка рата. Увоз руске нафте пао је са 35 на 25 одсто, а гаса са 55 на 40 одсто, рекао је министар Роберт Хабек.

Грчка

Грчки премијер рекао је 12. априла да се улажу напори да се убрза истраживање како би се смањило ослањање на руски енергију. Ова земља добија око 40 одсто својих енергетских потреба од Русије.

Мађарска

Мађарска је веома зависна од руске енергије и њен премијер се противи ембаргу, иако јесте одобрио забрану угља. Виктор Орбан је обећао да ће ставити вето на сваки покушај увођења потпуног ембарга јер би, према његовом мишљењу, то „убило“ његову земљу.

Ирска

Ирска није зависна од руских енергената. Не увози природни гас из земље јер има сопствено гасно поље на обали оркуга Мајо. Остатак, око 70 одсто, увози из суседне Велике Британије. Делимично захваљујући овој слободи, ирска влада је заузела чврст став против Русије, изражавајући своју подршку санкцијама ЕУ.

Говорећи у Бриселу, министар спољних послова Сајмон Kовени рекао је да Ирска има „максималистички“ приступ санкцијама Москви. Ова земља је гласно заговарала прекид увоза свих енергената из Русије.

Италија

Још једна велика економија ЕУ повећала је своје ослањање на руски гас током година како је прешла са угља. Италијански званичници кажу да Русија испоручује 38 одсто природног гаса који се користи за електричну енергију и за тешку индустрију, укључујући челичане и фабрике папира.

Министар спољних послова Луиђи ди Мајо, који је путовао у земље које производе енергију тражећи алтернативе, рекао је за агенцију АНСА да „Италија не може да стави вето на санкције у вези са руским гасом“.

Међутим, премијер Марио Драги, који је рекао да се плаћањем гаса финансира руски рат, није се осврнуо на енергију у јавном одговору на ширење фотографија тела на украјинским улицама.

Италија је 11. априла потписала споразум са Алжиром о смањењу ослањања на руска фосилна горива. Алжир је тренутно други по величини добављач гаса у Италији и шаље 21 милијарду кубних метара гаса, Италија из Русије добија 30 милијарди кубних метара.

Летонија

Заједно са осталим балтичким државама, Летонија наводи да више не зависи од увоза руског гаса и нафте. Влада је заговарал санкције Русији у вези са енергетиком.

Летонски премијер Артурс Kаринс рекао је 25. амрта да би друге земље ЕУ требало да размотре такве мере као начин да зауставе рат у Украјини.

„Енергетске санкције су начин да се заустави проток новца у Путинову ратну касу“, рекао је он у Бриселу.

Литванија

Литванија је 2. априла саопштила да је у потпуности зауставила увоз енергената из Русије, чиме је постала прва земља у ЕУ која је прекинула енергетске везе са Москвом. Литванија била „прва земља међу снабдевачима Гаспрома која је стекла независност од руског гаса“, рекао је министар енергетике Даинијус Kревјс, додајући да је то због „вишегодишње кохерентне енергетске политике и правовремених инфраструктирних одлука“. Тај потез подржао је и председник Литваније Гитанас Науседа.

Луксембург

Луксембург је тренутно подељен око тога да ли да и даље циља на увоз руске нафте и гаса. Ипак, Велико Војводство себе сматра спремним за могућу забрану увоза угља из Русије широм ЕУ.

У званичној изјави коју је Министарство спољних и европски послова доставило за Еуронеwс 14. априла, луксембуршка влада је навела да се „зависност (од руских фосилних горива) мора смањити“ и да не треба „искључити санкције“. Али, такође се додаје да тренутно неће бити предузете никакве појединачне акције.

„Јединство свих дрђава чланица и одлучност да заједнички приступе питању санкција били су кључни фактор наше политике“, наводи се у саопштењу.

 

Малта

Малта енергетски не зависи од увоза руске нафте и гаса. Говорећи за „Тајмс оф Малта“, министарка енергетије Миријам Дали рекла је да „као земља, када је у питању течни природни гас, не зависимо од Русије“.

Она је напоменула како та медитеранска земља није имала енергетске уговоре са Русијом. Око 17 одсто малтешке енергије долази из европске електричне мреже, која стиже са италијанског острва Сицилија.

Холандија

Отприлике 15 одсто гаса који долази у Холандију долази из Русије. Холандски премијер Марк Руте изјавио је да Холандија не може да прекине све испоруке фосилних горива из Русије, рекавши да им је „потребно снабдевање“ и да је то „непријатна истина“.

Иако је доњи дом парламента позвао на строже санцкције на увоз руске енергије, холандски финансијски лист „Финансијеле дагблад“ тврди да би то имало разоран утицај на економију земље. То је због њене мале величине и ослањања на европске производне ланце, који захтевају више транспорта, а самим тим и трошкове енергије.

У званичној изјави достављеној за Еуронеwс 13. априла, влада је рекла да ће „пре краја априла представити план за постепено избацивање руског гаса, нафте и угља“. Указала је на мере које је земља већ предузела да смањи ослањање на руску енергију, као што је организовање кампање за уштеду енергије. Али, додаје се: „Мора се узети у обзир сигурност снабдевања енергијом за целу ЕУ“ и „мере се морају предузети на европском нивоу да би биле ефикасне“. Изјава није оркрила да ли влада има непосредан план да у потпуности санкционише увоз руских енергената.

Пољска

Пољска се блиско придружила балтичким државама тако што је пристала да смањи сав свој увоз руских енергената, иако, у овом случају, до краја године. Ова земља која је примила 2,5 милиона избеглица (највише у ЕУ), добила је 2020. године око 40 одсто гаса из Русије.

Ипак, у одлуци коју је описао као „најрадикалнију“, у Европи, пољски премијер Матеуш Моравјецки тврди да ће Пољска постепено укинути увоз угља у наредних неколико месеци и забранити нафту и гас до децембра.

Португал

Португалска влада је саопштила да је спремна да подржи санкције против руског гаса и нафте. У поређењу са другим земљама ЕУ, Португал се не ослања много на руску нафту и гас. Значајно већи удео своје енергије добија из обновљивих извора, посебно соларних.

Министар спољних послова Жао Гомеш Kравињо је 11. априла рекао да ће та земља подржати „интензивирање руских санкција“.

„Португал је усклађен са овим акцијама, које имају техничке димензије о којима се још расправља, али ће их Португал подржати“, додао је он.

Португалска владаје позивала је још од првих дана рата да владе широм Европе санкционишу увоз руских енергената.

Румунија

Румунија и још три земље централне и источне Европе – Мађарска, Словачка и Пољска – договориле су стратешко партнерство за даљи развој својих водоничних мрежа и смањење потребе за увозом руске енергије. Раније овог месеца, највећа румунска енергетска компанија ОМВ Петром престала је да увози сирову нафту из Русије верујући да долази забрана руских енергената у целој ЕУ.

Румунија тренутно има један од најнижих процентуалних удела у снабдевању гасом из Русије, око 10 одсто.

Словачка

Слобачка се веома ослања на увоз руских фосилних горива као извора енергије. Земља узима око 85 одсто гаса и 66 одсто нафте из Русије, што значи да би прекид веза могао да има значајан утицај на ову земљу. У априлу је словачка влада саопштила да се придружује ЕУ одбијајући да плаћа руски хас у рубљама, након што је министар економије те земље рекао супротно.

Аналитичари у Словачкој понудили су планове за смањење потрошње енергије ефикаснијим методама грејања као алтернативу руским фосилним горивима.

Словенија

Словенија је такође у значајној мери зависна од увоза руског гаса и нафте. Недавно је изразила интерес за добијање хаса са терминала за ЛНГ (течни природни гас) у Хрватског. Прошлог месеца словеначки премијер Јанез Јанша стао је уз друге земље ЕУ у отпору захтеву Москве да се увоз енергије плаћа у рубљама како би се ојачала њена економија.

Шпанија

Од почетка рата, Европа је тражила анлтернативе руским енергентима, као шо је испорука течног гаса из САД преко Атлантског океана. Шпанија се позиционирала као могуће ново „чвориште“ за увоз ЛНГ у Европу.

Али, недавна интервенција премијера Педра Санчеза у корист Марока у његовом спору са Алжиром око Западне Сахаре довела је Шпанију у сукоб са Алжиром, једином од њених главних снабдевача гасом. Ова тензија потенцијално би могла да доведе до виших цена гаса у Шпанији и да смањи апетит земље за санкционисањем руског гаса.

Шпанска влада позвала је ЕУ да смањи ослањање на руски гас. Шпанија, центар соларне енергије, мање зависи од Русије.

Шведска

Шведска је отпорнија на утицај енергетских санкција на Москву јер се та земља не ослања у великој мери на увоз из те земље. Kако је у марту саопштило Министарство пољопривреде, шведска влада је рекла да је снабдевање земље „у малом степену директно зависно од руских снабдевања енергијом, а извештаји показују да снабдевање енергијом из Русије функционише нормално“.

Шведска, заједно са Финском, размишља о чланству у НАТО у светлу недавних геополитичких тензија. Ово означава помак од њене дугогодишње политике неутралности.

 

 

Извор: SrbijaDanas.com/Euronews

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

април 2022.
П У С Ч П С Н
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930