Русија

ЗАПАД ПРАВИ ЗАОКРЕТ ЗБОГ ПУТИНА

Сада је незванично, а ускоро ће бити званично – Запад прави суштински обрт у безбедносном концепту односа према Истоку од кооперативног према конфронтационом.

Ово је суштина текста који је на веб страницама на Ускрс објавио амерички лист „Вашингтон пост“. Новинари су разговарали са осам високих, неименованих европских и америчких званичника који су потврдили да је у изради два кључна документа – Стратешког концепта НАТО, првог након 2010, и Америчке стратегије националне безбедности – дошло до промене парадигме, која се неће односити само на војни аспект, него на свеобухватну безбедност, дакле финансије, економију, међународне односе. Осим руске агресије на Украјину, на одлуку о конфронтационом приступу деловала је и информација да већина руског становништва подржава војну операцију као што је било и 2014. кад је анектиран Крим. Па тако у круговима стратега више није реч о “Путиновом” него о “руском рату”.

Национална стратегија националне безбедности Сједињених Држава, како сазнаје „Пост“, неће се више фокусирати искључиво на Кину, него ће међу претњама високо место имати “руски изазов Европи”. Ипак, Кина остаје приоритет.

Истинско стратешко партнерство с Русијом

Стратешки концепт НАТО је пре 12 година позивао на “истинско стратешко партнерство” са Русијом. Документ који ће бити објављен у јуну на редовном самиту у Мадриду имаће супарнички приступ, пренео је „Јутарњи лист“.

– Смислени дијалог, каквом смо тежили пре, није опција за Русију – рекао је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг почетком априла.

Он је дефинисао нове смернице након ванредног самита прошлог месеца кад су се “лидери сложили да ће дугорочно ресетовати одвраћање и одбрану, суочити се са новом безбедносном стварношћу“ са знатно више снага на истоку, више борбених млазњака на небу и више бродова на мору”. Столтенберг је тада потврдио да је Русија окренула леђа споразуму с НАТО из 1997. године који “више не постоји”.

Део тог процеса је и одлука ЕУ да крене у убрзано одвикавање од руске енергије, нафте и гаса – одлука о угљену је већ донета. Као што је Европа након нафтног шока 1970-их година смањила зависност о „црном злату“ из Залива, тако се сада убрзано окреће обновљивим изворима енергије. СССР и Русија су се чинили веродостојним партнерима, након пада Берлинског зида креирана је слика будуће сарадње (безбедносни простор од Ванкувера до Владивостока, а економски од Лисабона до Владивостока) који би водио контроли Евроазије. И држао под надзором Кину. Руски председник Владимир Путин скршио је те идеје.

– Мислили смо да ће међузависност и повезаност водити према стабилности јер имамо интересе који корелирају. Сада смо видели да то није случај. Русија је била снажно повезана са Европом, глобализована – рекао је неименовани званичник.

– Међузависност може имати за последицу озбиљне ризике, ако је земља довољно немилосрдна… Морамо да се прилагодимо ситуацији која је апсолутно нова – закључио је.

Теорија међузависности

Познати теоретичар реалистичног приступа у међународним односима Стивен Волт је пре неколико дана у часопису „Форин полиси“ објавио да је руска агресија коначна потврда да политика има превласт над економијом. Путин се одлучио на војну интервенцију иако против тога говоре сви економски аргументи. И он је користио појам “међузависност” који је сажетак теорије иза које стоји други познати професор, Џозеф Нај.

Слика новог односа с Русијом може се ишчитати из одлуке америчке администрације да забрани увоз руске нафте, да суспендује трговински статус Москве, а Русија је избачена и из Савета за људска права УН.

– Промена структуре безбедносних односа је нужна – наводи Александер Вершбоу, бивши амерички амбасадор у Русији а касније заменик генералног секретара НАТО, указујући на важно питање завршетка рата у Украјини.

– Има ли уопште краја? Или се наставља неугодним прекидима ватре, ни рат ни мир, неколико година?

Разумљиво да ће се одређени ниво дијалога са Москвом наставити, Европа је на то присиљена због географије, али то ће бити садржајно другачији дискурс који ће почивати на конфронтацији и на максималном очувању интереса, на пример европских улагања у тој земљи, не живећи у илузији заједничких интереса.

– На крају желимо да видимо слободну и независну Украјину, ослабљену и изоловану Русију и јачи, уједињенији, одлучнији Запад. Верујемо да су сва три циља достижна – рекао је Џејк Саливан, саветник за националну безбедност америчког председника Џоа Бајдена, пренео је „Јутарњи лист“.

 

 

 

 

 

 

Извор: Блиц/Ало.рс

Ознаке

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

април 2022.
П У С Ч П С Н
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930