Информација да је Русија тражила од НАТО пакта повратак на границе из 1997. није тачна, и она не представља званични став државе Русије, већ је изјава посланика руске Думе, Олега Морозова погрешно представљена као став државе Русије. С таквим насловом ову информацију је пренео и наш портал 15.5.2022. године, те овим уносимо исправку и извињавамо се читаоцима које смо довели у заблуду.
„Повратак НАТО на границе из 1997. године је стратешки задатак за Русију која ће то покушати да спроведе свим расположивим средствима“, изјавио је посланик руске Државне думе Олег Морозов.
Првобитно, Курир је пренео да „Русија тражи од НАТО пакта повратак на границе из 1997“, али то није тачно, јер је у питању била изјава посланика руске Думе, а не званичан став руске администрације.
Како наводи Раскринкавање у својој анализи, Русија је 24. фебруара 2022. године покренула инвазију на Украјину нападом на више градова у овој земљи, а руски предсједник Владимир Путин инвазију је назвао “специјалном војном операцијом” чији је наводни циљ денацификација Украјине и спречавање наводног геноцида у Донбасу. Значајан дио руског наратива којим се покушава оправдати инвазија ове земље на Украјину укључује и тврдње о томе да је ширење НАТО савеза противно “договору” те да представља пријетњу Русији. Како је наш партнерски портал Раскринкавање из Црне Горе навео у анализи од 22.2.2022, овај наратив везује се за совјетског политичара Михаила Горбачова.
Значајан елемент сукоба Украјине и Русије који датира из 2014. године јесте и чињеница да Русија не жели дозволити да Украјина постане чланица НАТО алијансе, што је Русија и захтијевала у децембру 2021. године. Како се наводи у чланку од 2.2.2022. шпанског листа Ел Паис, САД и НАТО одбили су захтјев Русије из децембра 2021. и потписивање билатералног споразума о безбједности у Европи с Русијом, као и затварање врата будућем укључивању Украјине у НАТО.
Русија јесте, дакле, раније захтијевала да НАТО повуче експанзију, као и снага из источне Европе и заустави даљи раст. Ипак, формулације из наведених наслова указују на постојање актуелне одлуке, својеврсне пријетње да ће Русија користити сва расположива средства у враћању НАТО савеза на границе од 1997. године. Тако нешто није тачно. Таква одлука није објављена на званичном каналу Кремља нити ју је неки/а руски/а званичник/ца јавно саопштио/ла.
Иначе, посланик Морозов у датој изјави је нагласио да један од путева да се тај задатак реализује је и стварање нових претњи по безбедност такозваних „нових“ чланица Алијансе размештањем ракетних система у Калињинграду.
Такође је рекао и да би због ступања Финске и Шведске у састав НАТО Русија могла да покрене питање и одбацивања ненуклеарног статуса Балтичког мора.
„Ступање Финске и Шведске у састав НАТО у корену ломи европску архитектуру безбедности“, истакао је Морозов.
Дакле , ово је став посланика, и било какво довођење у везу са званичном Москвом је неодрживо.
Извор: Курир.рс/Ало
