РУСКИ парламент се данас изјаснио да војници украјинских неонацистичких батаљона Азов не могу бити размењени, већ им се мора судити за злодела.
Кућама се без суда могу вратити украјински резервисти које су власти мобилисале. Да се не допусти размена „неонацистичких злочинаца“ предложио је Комитет за одбрану и безбедност руског парламента на чијем је челу генерал-пуковник Андреј Картаполов.
С друге стране, у Кијеву умирују своју јавност изјавама да никако нису могли да ослободе своје војнике у челичани „Азовстаљ“ и да је предаја била једини начин да се људима сачувају животи. Заменица министра одбране Ана Маљар оставља наду да ће војници из „Азовстаља“ бити размењени са руским војницима.
У уторак је било договорено да из склоништа „Азовстаља“ изађе, без оружја, око 1.000 украјинских војника. У одређеном року их је изашло свега стотинак, али су Украјинци тражили продужење хуманитарног коридора до 22 сата. На крају су, по казивању представника Министарства одбране Русије, у уторак изашла 694 украјинска војника, који су били у подземљу челичане. Од њих је 29 било рањено. Од 16. маја се до сада у „Азовстаљу“ предало 959 украјинских војника, од којих је 80 рањеника и сви они су смештени у болници у Новоазовску, која је сада под јаким војним обезбеђењем.
У склоништима „Азовстаља“ би могло да буде још око 1.200 украјинских војника. Колико је заједно са њима плаћеника, тек треба да се види. Када и последњи украјински војник изађе из „Азовстаља“ руска војска ће детаљно преконтролисати све подземне просторије и ходнике како се не би догодило да се неко сакрио. Пре масовне предаје украјинских војника у „Азовстаљу“ Истражни комитет Руске Федерације саопштио је да је укупно било заробљено око 4.000 војника, од којих је око 200 официра. По речима оних који су изашли из склоништа, тамо су велике залихе „техничке воде“ коју су прокувавали пре него што су је пили, али је хране мало. Они који желе да и даље живе мораће да изађу из склоништа, а они други могу још неко време да размишљају о животу и смрти.
Интересантно је да су сви који су се предали поскидали са униформе амблеме Азова, али они не могу да сакрију своју прошлост, јер су сви направили разне тетоваже на телу и нацистичка обележја. До сада су у Кијеву избегавали да говоре о размени заробљених војника. Вероватно желе да то буде по принципу „све за све“, али на то неће пристати Руси, јер су заробили знатно више украјинских војника, међу којима је много дезертера. Те дезертере ће ионако пустити да се врате својим породицама. Али, један број се боји повратка на територију коју контролише украјинска војска, да их опет не пошаљу на фронт.
Московски војни експерти објашњавају да је велика разлика у борбеном духу украјинских професионалних војника и резервиста. Професионалце су за градске борбе обучавали западни војни инструктори. Због тога они и не излазе из градова, него у прве ровове гурају резервисте, који највише гину.
Руска војска ће и даље примењивати тактику опкољавања градова и прављења „котлова“ без форсирања градских борби, да би сачувала животе својих војника.
Министар правосуђа Украјине Денис Маљуска није казао колико је укупно помиловано затвореника, али је истакао да се њих 363 одлучило да се прикључи јединицама и отишли су на фронт. Ако остану живи, они се више неће враћати у затворе.
Америчке биолабораторије на све стране у бившим републикама СССР
НИЈЕДАН руски озбиљни медиј није писао о лабораторији у којој се тобоже правило биолошко оружје у подземљу челичане „Азовстаљ“. Познати руски сајт „Цариград“ упозорава да ширење дезинформација о биолошким лабораторијама испод челичане, коју је први лансирао 5. априла блогер Мефодиј на сајту „Пикабу“, а касније преузимали многи таблоиди, не користи Русији. Игор Никулин, бивши представник Русије у Комисији УН за билошко оружје, каже да би та прича била реална да је у близини челичане био концентрациони логор. Подсетио је да су све војно-биолошке лабораторије у Украјини биле предате под контролу тамошњег министарства одбране и у склопу су постојећих научних и медицинских институција.
Али, зато није спорно да су и пре рата у Украјини у Москви упозоравали да су Американци почели да праве биолошке лабораторије у бившим совјетским републикама, углавном „препрофилирањем“ већ постојећих медицинских, ветеринарских и научноистраживачких центара. Први скандал је био са лабораторијом недалеко од Тбилисија, главног града Грузије, где су Американци ангажовали Истраживачки центар Ричарда Лугара. Грузијска опозиција је тада говорила о већој смртности пацијената.
У Украјини су Руси дошли до документације из које се види да се Харковски институт ветеринарске медицине бавио истражиавањем преношења патогена прелетом птица. Један број експеримената се спроводио у лабораторији формираној у бази Кијевског државног научног института. Експерименти су били и у Институту у Одеси.
Американци су финансирали отварање биолошких лабораторија из фондова УСАИД, а део програма је финансирао и Пентагон. Тако је у Дагестану лабораторијска база била у Републичком центру борбе са туберколозом, као и у Институту гастроентерологије.
И у Узбекистану су Американци финансирали биолошку лабораторију, која се налази у Ташкенту. Затим су отворене још две лабораторије у градовима Андижан и Фергана. У Казахстану је лабораторија организована у граду Жамбиљ, али је више од 98 одсто грађана било против.
У Украјину ушло 6.824 најамника из 63 земље
У СКЛОНИШТИМА нема више рањеника, а колико је остало још странаца засад се не зна. Министарство одбране РФ је саопштило да је у Украјину за све време рата ушло 6.824 најамника из 63 земље. Највише их је дошло из Пољске, САД, Канаде, Румуније, Велике Британије и Грузије. После ракетирања полигона где су они припремани за акције, део њих је погинуо, а други се отрезнио и вратио одакле су дошли. Колико их је остало у Украјини тачно зна само Министарство одбране Украјине.
Извор: Новости.рс
